Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Karlson razume ekonomiju pažnje: bes znači klikove, klikovi znače uticaj, a uticaj znači novac. Ipak, kako piše izraelski medij, racionalizacija invazije Adolfa Hitlera na Poljsku 1939. godine prelazi drugu granicu.
Sugerisati da je Hitler imao neko razumljivo opravdanje za invaziju na Poljsku nije samo još jedan provokativan stav iznesen u podkastu - to je istorijski revizionizam.
U razgovoru sa ser DŽejkobom Ris-Mogom, Karlson je ponovio Hitlerov argument da su delovi Poljske ranije pripadali Nemačkoj i da su predati Poljskoj posle Prvog svetskog rata. Pomenuo je „nemačku teritoriju sa Nemcima u njoj“ i doveo u pitanje odluku Britanije da krene u rat zbog Poljske.
Čak ga je i Ris-Mog upozorio da je „na ivici odbrane Hitlera“. Debata je objavljena na Jutjubu i u samo nekoliko dana pogledalo ju je dva miliona ljudi, a gotovo su je svi poželeli komentarisati, naročito oni koji žele reći da je Karlson – poludeo.
NJih dvojica debatovali su o Ris-Mogovim tvrdnjama da se Britanija i Zapad „moraju pripremiti na rat”, naročito protiv Rusije, kako do tog rata ne bi došlo zato što bi se Vladimir Putin bojao da ga započne. Karlson je zagovara potpuno suprotnu tezu – neke ruske zahteve smatra legitimnim i na svaki se način protivi uključivanju Zapade u rat u Ukrajini, a sve u ime očuvanja mira.
Pročitajte još
Poljska ambasada u Vašingtonu bila je znatno direktnija. U pismu od 5. oktobra, otpravnik poslova Poljske, Bogdan Klih, napisao je:
- Opravdali ste invaziju nacističke Nemačke na Poljsku 1939. godine tvrdeći da je "Hitler rekao da je 15% Poljske nekada bila Nemačka i da je to dato Poljskoj Versajskim sporazumom. To je bila nemačka teritorija sa Nemcima u njoj".
Klih je Karlsonovu izjavu nazvao „kolosalnom uvredom za milione žrtava nacizma“.
Kako piše Tajms of Izrael, tačno je da su neke teritorije koje su pripojene Poljskoj nakon Prvog svetskog rata prethodno bile deo Nemačke, ali slika je mnogo manje zgodna za Karlsona. Velika Poljska, kolevka poljske države, i Pomorje na donjem Vislau uzeti su od strane Pruske tek u podelama 1772. i 1793. godine. Velika Poljska se vratila Poljskoj kroz sopstveni ustanak 1918-1919, a ne kao poklon iz Versaja.
Gdanjsk nikada nije dat Poljskoj; postao je slobodan pod okriljem Društva naroda. Gornja Šleska je podeljena nakon plebiscita i tri ustanka.
Otvoriti stari atlas, izabrati jedan zgodan datum i proglasiti teritoriju večno nemačkom nije istorijska analiza. To je tačno ona vrsta argumenta koju su ekspanzionistički režimi uvek koristili.
Što je još važnije, ništa od toga nije opravdalo 1. septembar 1939. godine, piše Tajms of Izrael.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Granični spor ne opravdava invaziju na suverenu državu. Nemačka manjina ne opravdava bombardovanje poljskih gradova. Neslaganje sa Versajskim ugovorom ne opravdava uništenje Poljske.
I sam Hitler je znao da je argument granice bio samo izgovor. Godine 1934. potpisao je pakt o nenapadanju sa Poljskom, prihvatajući postojeću granicu u praksi. Kada je kasnije zatražio Gdanjsk i eksteritorijalni put kroz poljsko Pomorje, Poljska je odbila, a on je nastavio da planira uništenje poljske države. Dana 22. avgusta 1939. godine, rekao je svojim generalima da cilj nije revizija granica već eliminacija živih snaga Poljske. (Izveštaji o tom govoru se razlikuju, pa se moraju citirati pažljivo.)
Nacistička Nemačka nije nevoljno ušla u rat zato što je Hitler bio zabrinut za kartografiju. Invazija je bila isplanirana. Nacistička propaganda je izmislila tvrdnje o poljskoj agresiji i progonu. Uoči invazije, SS je inscenirao lažni poljski napad na nemačku radio-stanicu u Glevicu kako bi stvorio izgovor za rat. I Hitler se već tajno dogovorio sa Staljinom da podele Poljsku između Nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza, u tajnom protokolu pakta Molotov-Ribentrop od 23. avgusta 1939. Crvena armija je izvršila invaziju sa istoka 17. septembra.
Kako je Klič napisao: „Kao američki novinar koji uživa u demokratskom pravu na slobodu govora, sada ste postali apologet Adolfa Hitlera.“
To je oštar jezik od jednog diplomate. Karlson ga je zaslužio, piše izraelski medij.
Foto: Robin Rayne/Zuma Press/Profimedia
Ni pitanje zašto bi Britanija trebalo da „umre za Poljsku“ ne preživljava kontakt sa činjenicama. Velika Britanija je izdala svoju garanciju Poljskoj 31. marta 1939. godine, dve nedelje nakon što je Hitler zauzeo ostatak Čehoslovačke i pokidao Minhenski sporazum. Apesovanje (politika popuštanja) je već bilo isprobano. Nije uspelo.
Za Jevreje posebno, ova vrsta retorike treba da upali alarme. Nacistička ekspanzija je više puta opravdavarana kroz narative o žrtvovanju - Nemačka je navodno bila ponižena, Nemci navodno maltretirani, nemačke teritorije navodno ukradene.
Teritorijalna pritužba postala je izgovor za agresiju. Agresija je postala okupacija. A okupacija je pomogla da se stvore uslovi za progon, deportaciju i masovno ubijanje.
Poljska je platila punu cenu. Oko šest miliona njenih građana je ubijeno, otprilike polovina njih bili su Jevreji. Pre rata, Poljska je bila dom za oko 3,3 miliona Jevreja, najveću jevrejsku zajednicu u Evropi. To je rat koji Karlson sada prepravlja u razumljiv odgovor na mapu.
Karlson je slobodan da kritikuje odluku Velike Britanije da uđe u rat. Slobodan je da raspravlja o Versaju, poljsko-nemačkim odnosima i neuspesima evropske diplomatije. Ali postoji razlika između ispitivanja istorije i recikliranja izgovora agresora, piše Tajms of Izrael.
Međuratna Poljska je pravila greške. Granice su bile sporne. Odnosi sa manjinama su često bili teški. Ali intelektualno poštenje ne zahteva od Poljaka da se pretvaraju da Hitlerova propaganda zaslužuje sveže i simpatizersko slušanje 2026. godine.
Hitler je napao Poljsku zato što je Nacistička Nemačka izabrala osvajački rat i zato što je Hitler verovao da može da uništi poljsku državu sa Staljinom koji mu je privremeno obezbeđivao istočni bok.
Predstavljanje Hitlerovog opravdanja kao da je reč o zanemarenoj istorijskoj istini nije hrabrost. To nije sofisticirani kontrijanizam. To je revizionizam prerušen u provokaciju.
BONUS VIDEO:
