Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Карлсон разуме економију пажње: бес значи кликове, кликови значе утицај, а утицај значи новац. Ипак, како пише израелски медиј, рационализација инвазије Адолфа Хитлера на Пољску 1939. године прелази другу границу.
Сугерисати да је Хитлер имао неко разумљиво оправдање за инвазију на Пољску није само још један провокативан став изнесен у подкасту - то је историјски ревизионизам.
У разговору са сер Џејкобом Рис-Могом, Карлсон је поновио Хитлеров аргумент да су делови Пољске раније припадали Немачкој и да су предати Пољској после Првог светског рата. Поменуо је „немачку територију са Немцима у њој“ и довео у питање одлуку Британије да крене у рат због Пољске.
Чак га је и Рис-Мог упозорио да је „на ивици одбране Хитлера“. Дебата је објављена на Јутјубу и у само неколико дана погледало ју је два милиона људи, а готово су је сви пожелели коментарисати, нарочито они који желе рећи да је Карлсон – полудео.
Њих двојица дебатовали су о Рис-Моговим тврдњама да се Британија и Запад „морају припремити на рат”, нарочито против Русије, како до тог рата не би дошло зато што би се Владимир Путин бојао да га започне. Карлсон је заговара потпуно супротну тезу – неке руске захтеве сматра легитимним и на сваки се начин противи укључивању Западе у рат у Украјини, а све у име очувања мира.
Прочитајте још
Пољска амбасада у Вашингтону била је знатно директнија. У писму од 5. октобра, отправник послова Пољске, Богдан Клих, написао је:
- Оправдали сте инвазију нацистичке Немачке на Пољску 1939. године тврдећи да је "Хитлер рекао да је 15% Пољске некада била Немачка и да је то дато Пољској Версајским споразумом. То је била немачка територија са Немцима у њој".
Клих је Карлсонову изјаву назвао „колосалном увредом за милионе жртава нацизма“.
Како пише Тајмс оф Израел, тачно је да су неке територије које су припојене Пољској након Првог светског рата претходно биле део Немачке, али слика је много мање згодна за Карлсона. Велика Пољска, колевка пољске државе, и Поморје на доњем Вислау узети су од стране Пруске тек у поделама 1772. и 1793. године. Велика Пољска се вратила Пољској кроз сопствени устанак 1918-1919, а не као поклон из Версаја.
Гдањск никада није дат Пољској; постао је слободан под окриљем Друштва народа. Горња Шлеска је подељена након плебисцита и три устанка.
Отворити стари атлас, изабрати један згодан датум и прогласити територију вечно немачком није историјска анализа. То је тачно она врста аргумента коју су експанзионистички режими увек користили.
Што је још важније, ништа од тога није оправдало 1. септембар 1939. године, пише Тајмс оф Израел.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Гранични спор не оправдава инвазију на суверену државу. Немачка мањина не оправдава бомбардовање пољских градова. Неслагање са Версајским уговором не оправдава уништење Пољске.
И сам Хитлер је знао да је аргумент границе био само изговор. Године 1934. потписао је пакт о ненападању са Пољском, прихватајући постојећу границу у пракси. Када је касније затражио Гдањск и екстериторијални пут кроз пољско Поморје, Пољска је одбила, а он је наставио да планира уништење пољске државе. Дана 22. августа 1939. године, рекао је својим генералима да циљ није ревизија граница већ елиминација живих снага Пољске. (Извештаји о том говору се разликују, па се морају цитирати пажљиво.)
Нацистичка Немачка није невољно ушла у рат зато што је Хитлер био забринут за картографију. Инвазија је била испланирана. Нацистичка пропаганда је измислила тврдње о пољској агресији и прогону. Уочи инвазије, СС је инсценирао лажни пољски напад на немачку радио-станицу у Глевицу како би створио изговор за рат. И Хитлер се већ тајно договорио са Стаљином да поделе Пољску између Нацистичке Немачке и Совјетског Савеза, у тајном протоколу пакта Молотов-Рибентроп од 23. августа 1939. Црвена армија је извршила инвазију са истока 17. септембра.
Како је Клич написао: „Као амерички новинар који ужива у демократском праву на слободу говора, сада сте постали апологет Адолфа Хитлера.“
То је оштар језик од једног дипломате. Карлсон га је заслужио, пише израелски медиј.
Фото: Robin Rayne/Zuma Press/Profimedia
Ни питање зашто би Британија требало да „умре за Пољску“ не преживљава контакт са чињеницама. Велика Британија је издала своју гаранцију Пољској 31. марта 1939. године, две недеље након што је Хитлер заузео остатак Чехословачке и покидао Минхенски споразум. Апесовање (политика попуштања) је већ било испробано. Није успело.
За Јевреје посебно, ова врста реторике треба да упали аларме. Нацистичка експанзија је више пута оправдаварана кроз наративе о жртвовању - Немачка је наводно била понижена, Немци наводно малтретирани, немачке територије наводно украдене.
Територијална притужба постала је изговор за агресију. Агресија је постала окупација. А окупација је помогла да се створе услови за прогон, депортацију и масовно убијање.
Пољска је платила пуну цену. Око шест милиона њених грађана је убијено, отприлике половина њих били су Јевреји. Пре рата, Пољска је била дом за око 3,3 милиона Јевреја, највећу јеврејску заједницу у Европи. То је рат који Карлсон сада преправља у разумљив одговор на мапу.
Карлсон је слободан да критикује одлуку Велике Британије да уђе у рат. Слободан је да расправља о Версају, пољско-немачким односима и неуспесима европске дипломатије. Али постоји разлика између испитивања историје и рециклирања изговора агресора, пише Тајмс оф Израел.
Међуратна Пољска је правила грешке. Границе су биле спорне. Односи са мањинама су често били тешки. Али интелектуално поштење не захтева од Пољака да се претварају да Хитлерова пропаганда заслужује свеже и симпатизерско слушање 2026. године.
Хитлер је напао Пољску зато што је Нацистичка Немачка изабрала освајачки рат и зато што је Хитлер веровао да може да уништи пољску државу са Стаљином који му је привремено обезбеђивао источни бок.
Представљање Хитлеровог оправдања као да је реч о занемареној историјској истини није храброст. То није софистицирани контријанизам. То је ревизионизам прерушен у провокацију.
БОНУС ВИДЕО:
