Док се пажња јавности усмерава на свакодневне сукобе у Украјини и померање линија фронта, руски обавештајац у пензији Андреј Безруков упозорава да се иза војних операција одвија знатно шире геополитичко надметање.
Безруков сматра да чак ни повољан развој ситуације на фронту не мора да значи да ће Русија остварити своје стратешке циљеве.
Према његовим речима, војна победа могла би да изгуби значај уколико Москва не успе да обезбеди међународну подршку и политичке услове који ће јој омогућити да очува постигнуте резултате након завршетка рата.
Трамп наводно покушава да купи време за Европу
Најважнији део Безруковљеве анализе односи се на намере америчког председника Доналда Трампа.
Фото: Јутјуб принтскрин/FRANCE 24 Español
Он оцењује да Вашингтон не покушава нужно да што пре оконча украјински сукоб, већ да постоје разлози због којих би продужавање рата могло да одговара америчким стратешким интересима.
Прочитајте још
Према његовој процени, Трамп настоји да продужи сукоб како би европске државе добиле довољно времена да ојачају своје војне и политичке капацитете.
Такав развој догађаја омогућио би Европи да у будућности преузме главну одговорност за обуздавање Русије, док би Сједињене Америчке Државе могле да се усмере на друге међународне приоритете.
Безруков сматра да управо у таквој дугорочној стратегији лежи једна од највећих опасности за Москву.
Ипак, реч је о његовом тумачењу америчке политике, а не о потврђеном плану Трампове администрације.
Путин покушава да разбије јединство Америке и Европе
Руски председник Владимир Путин, према Безруковљевој анализи, настоји да ослаби политичко јединство Вашингтона и европских престоница.
Фото: Jacquelyn MARTIN/AFP/ Gavriil Grigorov/AFP/Profimedia
У том циљу Москва користи различите дипломатске и економске инструменте, укључујући разговоре о енергетским споразумима и испорукама дизел горива.
Безруков оцењује да Русија покушава да убеди америчко руководство да је сада повољнији тренутак за постизање договора него што би то могао бити случај за неколико година.
Разлог за такву рачуницу види у могућем јачању међународног утицаја БРИКС-а.
Уколико би ова група држава значајно ојачала, сматра Безруков, могла би да стекне већи утицај на глобалне економске и политичке односе, што би променило и преговарачку позицију Сједињених Америчких Држава.
Русија гради коалицију која би могла да промени однос снага Not specified / WillWest News / Profimedia / Profimedia
Према Безруковљевој оцени, Москва паралелно са војним операцијама покушава да изгради ширу међународну мрежу партнерстава.
У том процесу посебно су важни односи са Кином, Индијом и државама арапског света.
Безруков истиче и значај разговора са Трамповом администрацијом, укључујући раније преговоре у Енкориџу.
Он сматра да такви дипломатски контакти нису знак да је једна страна већ победила или изгубила, већ део дуготрајног надметања у којем свака држава покушава да обезбеди што повољнију позицију.
Због тога одбацује тумачења да је Москва током преговора поново била преварена.
Према његовим речима, сви учесници разумеју сложеност ситуације и покушавају да остваре сопствене интересе.
Безруков повукао неочекивано поређење са Другим светским ратом
Објашњавајући зашто се стварни однос снага не може процењивати само на основу дневних извештаја са фронта, Безруков се осврнуо на новембар 1943. године.
Он је предложио да се замисли како би изгледало извештавање да су током Другог светског рата постојали данашњи Телеграм канали.
Фото: Stanislav Krasilnikov/Sputnik/Profimedia
Јавност би, према његовом објашњењу, свакодневно читала о великим губицима, опсади Лењинграда, немачким снагама које су још држале окупиране територије и тешким борбама на различитим фронтовима.
Такви извештаји могли би да створе утисак да је коначан исход рата и даље потпуно неизвестан.
Међутим, Безруков сматра да је у том тренутку стратешки однос снага већ почео да се мења у корист Совјетског Савеза.
Овим поређењем покушао је да објасни зашто појединачни војни успеси и неуспеси не морају да одражавају дугорочни исход рата.
Највећа опасност за Путина долази после завршетка рата?
Безруков сматра да се најважније питање не односи само на то ко ће остварити војне циљеве у Украјини, већ и на то какав ће међународни поредак настати након престанка борби.
Према његовој оцени, Русија мора да створи довољно снажан савез држава који би могао да заштити њене политичке и безбедносне интересе.
Фото: Sergey Bobylev/Sputnik/Profimedia
– Чим та коалиција почне да се формира, схватићемо да не добијамо само рат, већ и мир после рата – нагласио је Безруков.
Он упозорава да би Русија могла да се суочи са новим притисцима чак и у случају да оствари повољан војни резултат.
Уколико европске државе током рата додатно ојачају, а Москва не обезбеди дугорочно одрживе дипломатске споразуме, завршетак борби не би нужно значио и завршетак међународног супротстављања.
Због тога Безруков сматра да Русија мора да размишља неколико корака унапред и да истовремено води војну и дипломатску борбу.
Упозорење које је упутио руском руководству
На крају своје анализе Безруков је поручио да војна победа, сама по себи, не гарантује дугорочну безбедност.
Према његовим речима, кључни изазов за Москву јесте да избегне ситуацију у којој би се после завршетка украјинског сукоба суочила са новим међународним притисцима или новим ратом.
– Ако сте добили рат, али нисте добили мир после рата, поново ће доћи по вас – закључио је Безруков.
Његова процена указује на могућност да се надметање Русије и Запада настави и након евентуалног мировног споразума у Украјини.
(Webtribune)