Генерације гледалаца памте хладни поглед, миран глас и прорачунате потезе инспектора Шицера из култне серије "Салаш у Малом Риту". Његова појава била је довољна да унесе страх међу становнике војвођанске равнице, а многи су се питали да ли је такав човек заиста постојао. Одговор је - јесте!

Иза једног од најупечатљивијих негативаца домаће телевизије крила се стварна историјска личност - Јурај Шпилер, човек чије је име у Банату током Другог светског рата било синоним за страх и прогон.

Фото: Јутјуб принтскрин

 

 

Шпилер је рођен 1900. године у Загребу, а пре рата био је професионални полицајац у служби Краљевине Југославије. Био је правник по образовању и радио је у полицијским службама, између осталог у Новом Саду. Међутим, након окупације Југославије 1941. године, своју каријеру наставио је у служби немачких окупационих власти.

У августу 1941. стигао је у тадашњи Петровград, данашњи Зрењанин, и преузео руковођење полицијом, а потом и Командом јавне безбедности за Банат. Убрзо је изградио разгранату полицијску мрежу, ослањајући се на сараднике и доушнике, чији је задатак био да откривају и разбијају организације отпора окупатору.

Мучења и стрељања

Његова полиција спроводила је акције широм Баната, а хапшени су партизани, чланови илегалних организација, њихови помагачи, али и људи за које се сумњало да сарађују са покретом отпора.

Истраге су често подразумевале брутална мучења, а многи ухапшени завршавали су у затворима и логорима или пред стрељачким водовима.

Према подацима које је Шпилер изнео током послератног саслушања и суђења, учествовао је у организовању и спровођењу око 120 полицијских акција, током којих је ухапшено између 2.000 и 2.500 људи. У тим акцијама страдали су бројни борци покрета отпора и цивили.

Један од случајева који сведочи о бруталности његове полиције догодио се у панчевачком предграђу Топола, у пролеће 1942. године. Приликом опкољавања куће у којој су се налазили припадници илегалног покрета отпора, избила је вишесатна борба. Након што је отпор сломљен, у кући су пронађена три борца, а поред њих и поруке исписане на папирићима: "Ми умиремо за слободу народа".

Шпилер је био директно повезан и са прогоном бројних истакнутих припадника покрета отпора у Банату. Међу њима је био и Жарко Зрењанин, чије је хапшење и смрт представљало један од великих циљева окупационе полиције.

Од господара живота и смрти до затвореника

Када се рат ближио крају, Шпилер је напустио Банат и склонио се у Баварску, у америчку окупациону зону. Покушавао је да се представи западним службама као стручњак за борбу против комунизма, нудећи им своје искуство у раду полиције и сузбијању покрета отпора.

Ипак, југословенске власти успеле су да га пронађу и затраже његово изручење. После дуготрајног поступка, крајем 1947. године предат је Југославији.

На суђењу је осуђен на смрт због ратних злочина, а казна је извршена вешањем 1949. године, у дворишту затвора у Зрењанину - граду у којем је током окупације његова полиција спроводила брутална испитивања и мучења.

Тако је завршио човек чије је име остало уписано у најмрачније странице историје Баната.

Од стварног Шпилера до телевизијског Шицера

Његова прича деценијама касније добила је и телевизијски живот. У серији "Салаш у Малом Риту", снимљеној 1975. године у режији Бранка Бауера, лик немачког полицијског инспектора Шицера обликован је управо према Јурају Шпилеру.

Улогу је одиграо Миодраг Радовановић Мргуд, чија је интерпретација оставила снажан утисак на публику. Шицер је приказан као интелигентан, хладан и прорачунат полицајац, који често више постиже разговором и психолошким притиском него отвореном силом.

Управо је та комбинација мирноће и опасности учинила Шицера једним од најпрепознатљивијих негативаца домаће телевизијске продукције. Иза телевизијског лика, међутим, стајао је стварни човек, чија биографија показује да историја понекад пише приче које ни најбољи сценаристи не би могли да измисле.