Постројење "Јуачун број 1", снаге 300 мегавата, налази се у граду Јумен, у провинцији Гансу, а посебност му је то што користи вештачки ископане подземне просторије уместо природних пећина. Реч је о првом пројекту ове врсте који је стигао до прикључења на мрежу, што представља важан корак у развоју дуготрајног складиштења енергије.
Струја се чува као ваздух под притиском
Принцип рада ове електране прилично је необичан. Када постоји вишак електричне енергије, на пример у периодима када ветроелектране и соларне електране производе више струје него што је тренутно потребно, она се користи за покретање великих компресора који сабијају ваздух и под високим притиском га складиште у подземним просторијама.
Фото: Фејсбук принтскрин/国务院新闻办公室
Када потрошња струје порасте, процес се одвија у супротном смеру. Складиштени ваздух се ослобађа, покреће турбине и тако се поново производи електрична енергија која се шаље у мрежу. На тај начин електрана може да сачува вишак енергије и врати га у систем онда када је потражња већа.
Огромне коморе налазе се 110 метара испод земље
Једна од највећих посебности кинеског постројења јесте начин на који је направљен простор за складиштење ваздуха. Уместо да користи постојеће природне слане пећине, како је случај код неких других електрана овог типа, Кина је ископала четири велике подземне коморе у чврстој стени, на дубини од око 110 метара.
Фото: Фејсбук принтскрин/国务院新闻办公室
Укупна запремина ових просторија износи приближно 200.000 кубних метара. У њима се чува ваздух под високим притиском, а читав систем пројектован је тако да издржи захтевне услове рада. Управо могућност изградње вештачких подземних складишта могла би да омогући примену ове технологије и на местима где не постоје одговарајуће природне пећине.
Може да складишти 1.800 мегават-сати енергије
Електрана има снагу од 300 мегавата, док њен капацитет складиштења износи 1.800 мегават-сати. То су две различите мере: прва показује коликом снагом постројење може да производи електричну енергију, а друга колико енергије може да сачува.
Према подацима компаније која стоји иза пројекта, систем је пројектован за осам сати пуњења и шест сати непрекидне производње електричне енергије. Пријављена ефикасност претварања електричне енергије у складиштену енергију и њеног враћања у мрежу износи 72 одсто, што значи да се део енергије изгуби током процеса.
Топлота се не одбацује, већ поново користи
Код сабијања ваздуха ослобађа се топлота, а њено управљање један је од кључних техничких изазова ове технологије. У системима који користе додатно сагоревање, гориво може да се користи за загревање ваздуха пре него што покрене турбину. Међутим, кинеско постројење примењује такозвани адијабатски систем, у којем се топлота настала током сабијања чува и касније поново користи.
Фото: Фејсбук принтскрин/国务院新闻办公室
Такав приступ омогућава производњу електричне енергије без додатног сагоревања горива током фазе пражњења складишта. Ипак, то не значи да је процес без губитака: део електричне енергије потроши се на компресију, а део се изгуби током складиштења и поновне производње.
Зашто је оваква технологија важна за обновљиве изворе
Соларне електране не производе струју током ноћи, док производња ветроелектрана зависи од временских услова. Због тога електроенергетски систем мора да пронађе начин да сачува енергију када је има у изобиљу и искористи је када производња из обновљивих извора опадне или потрошња порасте.
Електране које складиште енергију компримованим ваздухом могле би да помогну у решавању тог проблема, посебно зато што могу да чувају велике количине енергије током више сати. Светска банка је у анализи ове технологије истакла да дуготрајно складиштење може да олакша укључивање променљивих извора, попут ветра и сунца, у електроенергетске системе.
(Курир)