NI KRALJ NI RATNIK: Znate li koje je PRVO IME IKADA zapisano

Prva osoba u istoriji čovečanstva čije ime je poznato javnosti jeste izvesni Kušim, koji je živeo u Mesopotamiji pre oko 5.300 godina. 

Pretpostavlja se da je on bio pisan iz kasnog četvrtog milenijuma pre nove ere, a njegovo ime se pojavljuje na glinenoj tablici. 

Ova glinena pločica smatra se najranijim pisanim dokumentom na svetu, a Kušim je bio administrator i pisar koji je beležio prikupljanje zaliha.

Tablica je pronađena u sumerskom gradu Uruk, koji se danas nalazi u Iraku. Na tablici se nalazi Kušimov potpis, kao i sledeći tekst: 

- 290.086 mera žita. 37 meseci. Kušim - napisano je na račun koji se verovatno tiče prikupljanja žita, što ukazuje na njegovu administrativnu ulogu.

Otkriće ovih glinenih tablica ima višestruki značaj. Ono je prvi dokaz o postojanju imena osobe u istoriji, a takođe pokazuje i da su se ljudi već tada bavili pisanjem i administrativnim poslovima.

Ime Kušim se pojavljuje na 17 glinenih pločica koje beleže transakcije u hramu Inane.

Pisar Kušim je tako postao jedna od najvažnijih ličnosti u istoriji čovečanstva, jer je bio jedna od prvih poznatih osoba čiji je život zabeležen u pisanoj formi.

Ipak, postavlja se pitanje kako možemo biti sigurni da Kušim označava ime, a ne neka zvanična titula ili naziv za skupljača žita. Ipak, čini se da je Kušim zapravo bilo ime, a u prilog tome govori da na nekoliko pločica njegovom imenu prethodi reč Sanga, za koju se znalo da je bilo radno mesto (administrator hrama ili palate).

BloombergAdria.com

Nacionalna geografija istraživala je ovaj fenomen i došli su do još nekoliko imena starih preko pet hiljada godina zapisanih na glinenim pločama. 

Nekoliko generacija nakon Kušima, pojavljuje se ploča na kojoj je zapisano: "Dva roba u vlasništu Gal-Sala", a navedena su i imena robova: En-pap X i Sukkalgir. Ovo su četiri najstarija zapisana poznata imena - pisar, robovlasnik i dva roba.

Kraljevska imena se pojavljuju tek nekoliko generacija kasnije. 

Naučnike ova otkrića nisu iznenadila, pre više hiljada godina, većina ljudi bili su farmeri, pastiri i majstori koji su morali da zapisuju podatke o tome šta poseduju i kome šta duguju. Smatra se da je upravo zbog toga, kako ne bi pamtili, i nastalo pismo. Bila je to "tehnologija" običnih ljudi, a ne moćnika.

BloombergAdria.com

Inače, glinena tablica sa prvim zabeleženim imenom je završila na aukciji 2020. godine. Prodata je za 235.000 dolara. NJu je prodao poznati norveški kolekcionar antikviteta Martin Šojen, nakon što je žestoki rat nadmetanja skoro udvostručio cenu kojoj se prvobitno nadao.