KRAJ EVROPSKOG PROJEKTA? Berlin nezadovoljan, preti izlaskom

Nemačka vlada mora što pre da odluči hoće li da nastavi s razvojem francusko-nemačkog borbenog aviona ili će napustiti taj projekt, izjavio je za Rojters istaknuti član odbora za odbranu nemačkog parlamenta dan uoči razgovora na visokom nivou.

Francuska industrija zahteva isključivo vođstvo nad projektom FCAS, a Berlin smatra da se time blokira sledeću fazu projekta, izvestio je Rojters. Razilaženje u mišljenjima između nemačke i francuske strane moglo bi ugroziti početak druge faze projekta, koja se odnosi na razvoj eksperimentalnih modela koji ispunjavaju uslove za siguran let. Taj deo projekta, prema početnim planovima, trebalo je započeti do kraja ove godine, navode izvori iz odbrambenog sektora.

O projektu će biti reči i na sastancima koje će u četvrtak i petak održati francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i njihovi ministri.

- Ako u Tulonu ne dođe do odluke o ulasku u drugu fazu, situacija će se dodatno zakomplikovati - izjavio je u sredu član nemačkog parlamentarnog odbora za odbranu Kristofer Šmid, naglasivši da odugovlačenje odluke dovodi u pitanje realističnost implementacije projekta.

Procenjuje se da će projekt FCAS koštati više od 100 milijardi evra, a u njemu učestvuju francuski "Dassault Aviation", panevropski Erbas i španska Indra. Projekt već godinama usporavaju svađe oko raspodele posla i prava intelektualnog vlasništva zbog kojih je nekoliko puta dolazilo do kašnjenja u ispunjavanju planova.

Kao primer uspešno provedenog zajedničkog projekta Šmid je naveo Jurofajter, u kojem su učestvovale Nemačka, Velika Britanija i Italija, bez Francuske.

- Za Nemačku i Francusku ne bi bilo katastrofalno da se sada raziđu, ako je to u nacionalnom ili evropskom interesu - izjavio je Šmid, pozivajući takođe na kupovinu dodatnih 60 Jurofajtera do 2029. kako bi se zamenila zastarela nemačka flota borbenih aviona Tornado.

Prema Šmidovim rečima, odluka o prekidu saradnje s Francuskom mogla bi da posluži kao temelj razgovora s predstavnicima industrije o alternativnim opcijama za razvoj borbenog aviona koje bi se mogle ostvariti u narednih desetak godina.

- To nam daje priliku da, korak po korak, napredujemo prema razvoju pete plus generacije borbenog aviona - izjavio je Šmid. Razgovori bi mogli da rezultiraju daljim razvojem Jurofajtera, nacionalnog proizvoda, učestvovanjem u projektu GCAP ili saradnjom s nekim drugim partnerom, poput Švedske, objasnio je.

Razvoj projekta zapinje već godinama

Nemačko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na upit za komentarom. GCAP je konkurentski projekt u kojem Velika Britanija, Italija i Japan pokušavaju da razviju, projektuju i izgrade napredni nevidljivi borbeni avion.

Član parlamentarnog odbora za proračun Sebastijan Šaefer pozvao je ministra odbrane Borisa Pistorijusa da reši probleme koje je izazvala francuska industrija, istaknuvši da država oteže s završetkom zajedničke nabavke iako sada ima na raspolaganju "beskonačna sredstva", prenosi Rojters.

Još 2023. godine svetski mediji su izvestili da Nemačka razmatra napuštanje svog ključnog budućeg projekta borbenog aviona s Francuskom u iznosu od 100 milijardi evra te da se umesto toga pridruži konkurentskom programu s Britanijom.

U aprilu je francuski Dassault Aviation kritikovao je FCAS i nagovestio da je moguće da će projekt i napustiti.

Glavni izvršni direktor Dassault Aviationa Erik Tripije rekao je kako nije istina da njegova kompanija ne želi da učestvuje u projektu, ali da partneri ne mogu među sobom podeliti poslove onako kako bi to Dassault to hteo.

- Stalno moramo pregovarati, smišljati kompromise - rekao je Tripije i dodao da je situacija složena i da oduzima mnogo vremena.

- Ako su države voljne, možemo se prilagoditi, ali nismo sigurni da je (FCAS) učinkovit model saradnje - izjavio je tada Tripije.

Projekt bi mogao da upadne u probleme jer neki partneri nikad nisu radili proizvode koje bi trebali. Tako na primer, Erbas bi trebalo da proizvede borbeni dron, međutim nema relevantno iskustvo. S druge strane, Dassault na tom polju ima iskustva - napravio je eksperimentalnu bespilotnu letelicu Dassault nEUROn (saradnja s Grčkom, Italijom, Španijom, Švedskom i Švajcarskom). Uz to, projekt nema lidera koji će razviti jedinstveni okvir koji bi ujedinio sve FCAS-ove podsisteme.

Takođe, Francuska želi da borbeni avion koji će FCAS proizvesti može da nosi francusko nuklearno oružje. Međutim, Nemačka želi da FCAS može da nosi američko nuklearno oružje, što znači da će borbeni avion imati i američke komponente.