KLJUČNA ULOGA KORONE Šta kaže Merkel-zašto je počeo rat u UKR

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel iznela je kontroverznu tvrdnju u opširnom intervjuu za mađarski Jutjub kanal "Partizan", tvrdeći da je pandemija koronavirusa odigrala ključnu ulogu u izbijanju rata u Ukrajini.

Prema njenim rečima, Vladimir Putin više nije želeo da se sastaje lično zbog straha od infekcije, što je onemogućilo pregovore i postizanje kompromisa.

- Ako ne možete da se sretnete i pogledate jedni drugima u oči, ne možete pronaći nove kompromise - rekla je Merkelova, dodajući da video-konferencije nisu dovoljne i da je pandemija „glavni razlog“ za rat, prenosi nemački portal Merkur.

Merkelova je takođe otkrila da je 2021. godine predložila uspostavljanje novog diplomatskog formata unutar EU za direktne razgovore sa Rusijom, ali su Poljska i baltičke države to odbile.

- Neki to nisu podržali. To su pre svega bile baltičke države, ali je i Poljska bila protiv toga. Plašili su se da neće biti zajedničke politike prema Rusiji - rekla je, dodajući da je ovaj neuspeh bio prekretnica:

- Nakon toga što se to nije zaživelo, napustila sam funkciju, a onda je počela Putinova agresija.

Kremlj sistematski koristi dezinformacije i podele unutar Zapada kako bi potkopao podršku Ukrajini, a reči bivše nemačke kancelarke, koje impliciraju da su baltičke države i Poljska krive za kolaps diplomatije sa Moskvom, savršeno se uklapaju u ovu naraciju.

Umesto da se fokus zadrži na Rusiji, pažnja se preusmerava na međusobne optužbe među saveznicima, što potkopava volju da se nastavi sa pomoći Kijevu.

Izjava Angele Merkel otkriva ono što mnogi analitičari smatraju ključnim paradoksom evropske spoljne politike: stalno ponavljanje poziva na „jedinstvo“, uz istovremeni neuspeh u postizanju dogovora o fundamentalnim pitanjima bezbednosti i odnosa sa Rusijom. Takve izjave su posebno opasne u vreme kada Rusija vodi hibridni rat protiv evropskih zemalja, testirajući njihovo jedinstvo i spremnost da pomognu Ukrajini sve češćim upadima dronova i aviona u njihov vazdušni prostor.

Merkelova je u intervjuu ponovo branila Minske sporazume iz 2014. i 2015. godine, koje je ispregovarala sa Francuskom, Ukrajinom i Rusijom. Ona tvrdi da su ti sporazumi „dali Ukrajini šansu“ za mir i jačanje njene državnosti. Međutim, priznala je da je već leta 2021. godine osetila da „Putin više ne shvata Minske sporazume ozbiljno“.

Ovom izjavom, bivša kancelarka pokušava da reinterpretira sopstvenu ulogu - dok su mnogi njenu dugogodišnju politiku dijaloga sa Moskvom smatrali popustljivom, ona je sada predstavlja kao racionalnu i odgovornu strategiju za održavanje komunikacionih kanala, nešto što je, kako ona implicira, potpuno nestalo u današnjem kontekstu. Time pokušava da prebaci krivicu na druge, optužujući ih da su svojom politikom prema Moskvi, vođenom ekonomskim interesima i logikom dijaloga, ohrabrili Putina, prenosi Jutarnji list.

Ali vredi se setiti: sama Merkelova je 2022. godine priznala listu Die Zeit da Minski sporazum „nije bio zamišljen kao trajno rešenje“, već kao način da Ukrajina dobije na vremenu i naoruža se. Time je potvrdila ono što je ruski predsednik Vladimir Putin kasnije nazvao „trivijalnom obmanom Zapada“.

Reakcije na izjave Angele Merkel u Centralnoj i Istočnoj Evropi bile su, kako se i očekivalo, oštre. Poljski poslanik PiS-a Pavel Jablonjski rekao je da Merkel „treba proglasiti personom non grata u Poljskoj“, nazvavši je „najproruskijim političarem u istoriji Evropske unije“.

- Reći da je to skandal je blago rečeno. Rusija nikada nije imala toliko koristi ni od jedne vlade kao pod Angelom Merkel - napisao je Jablonski na X mreži, podsećajući da je za njeno vreme Nemačka ojačala svoju energetsku zavisnost od Rusije kroz gasovode Severni tok 1 i 2.

- Čak je nadmašila Šredera,, a Putin je dobio povoljniji ugovor - jer nije ni tražila posao u Gaspromu ili Rosnjeftu - rekao je Jablonski.

U istom intervjuu, Merkelova je govorila i o svom odnosu sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koga je opisala kao čvrstog, ali racionalnog sagovornika.

- Često smo vodili duge diskusije, ali smo uvek postizali kompromise - rekla je. Na pitanje voditelja Martona Guljaša da li joj je Orban rekao da veruje da Putin ne bi napao Ukrajinu da je ona u to vreme bila lider Nemačke, odgovorila je:

- Kada razgovaramo, to je uvek poverljivo, tako da to neću otkriti.

Na optužbe da je Orban Putinov trojanski konj u Evropskoj uniji, Merkelova je bila jasna:

- To su besmislice. Ne bismo na to naseli. Smatram to apsurdnim - izveštava Mađar Nemzet.

Angela Merkel je bila u Budimpešti kako bi predstavila svoje memoare „Sloboda“, koji su prevedeni na mađarski jezik, i usput se sastala sa Orbanom. Nakon toga, dala je intervju za "Partizan", jedan od najuticajnijih opozicionih kanala u Mađarskoj.