DAN KAD JE IZBEGNUT SVETSKI RAT: Rus sprečio nuklearni sukob

Danas, kada se opet govori o nuklearnom oružju, dometu raketa i napetostima između Moskve i Vašingtona, Kubanska kriza ostaje podsetnik koliko je svet bio blizu katastrofe. 

Nikada pre ni posle svet nije bio tako blizu nuklearnom ratu kao tih dana 1962. kod obala Kube.

Rat je gotovo izbio, ali sprečio ga je jedan čovek.

Jedan čovek protiv nuklearnog rata

U oktobru 1962. godine nekoliko američkih razarača presrelo je sovjetsku podmornicu B-59 u blizini pomorske blokade Kube. Iako se podmornica nalazila u međunarodnim vodama, američki su brodovi počeli da bacaju bombe, bez bojeve glave, kako bi je naterali da izroni i da se indetifikuje.

Napetosti između SAD-a i SSSR-a bile su ogromne, a tog je dana iznad Kube srušen američki špijunski avion U-2, pri čemu je poginuo pilot Rudolf Anderson. Na Kubi se tada nalazilo sovjetsko nuklearno oružje čiji su projektili mogli pogoditi obalne gradove Floride, što je i bio neposredni uzrok krize.

Na podmornici B-59 jedan od zapovednika bio je Vasilij Arhipov. Posada nije imala radio kontakt sa Moskvom i nije znala je li rat već počeo. Zapovednik Valentin Savitski bio je uveren da jeste, pa je odlučio da ispali nuklearni torpedo na američke brodove.

No prema pravilima, odluku su morali odobriti trojica: zapovednik, politički komesar Ivan Maslenikov i Arhipov. Arhipov se usprotivio, tvrdeći da ne mogu započeti napad bez jasnih informacija o situaciji na površini. Nakon burne rasprave nagovorio je Savitskog da izrone i uspostave vezu s Moskvom.

Odbio zapovest i spasio svet od nuklearnog rata

Tog 27. oktobra 1962., dana koji se i danas smatra najopasnijim danom Hladnog rata, Arhipovljeva smirenost i odbijanje da bez provere lansira nuklearno oružje verovatno su spasili svet od Trećeg svetskog rata.