"BITKA" ZA GRENLAND Tramp opet zagrizao:"Moramo da ga imamo"

- Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti, a ne zbog njegovih minerala. Ako pogledate duž cele obale Grenlanda, možete videti svuda unaokolo ruske i kineske brodove. Moramo da ga imamo... Grenland je izuzetno važan - izjavio je Tramp u ponedeljak, nakon što je kasno u nedelju imenovao DŽefa Lendrija, guvernera savezne države Luizijane, za specijalnog izaslanika za Grenland.

Sam Lendri, vojni veteran i bivši policajac koji je bio član Kongresa SAD i državni tužilac Luizijane pre nego što je 2023. izabran za guvernera, na društvenoj mreži Iks napisao da mu je čast da služi na novoj funkciji "kako bi Grenland postao deo SAD".

Otkako je započeo svoj drugi predsednički mandat, Tramp je više puta izjavljivao da je Sjedinjenim Državama potreban resursima bogati Grenland iz bezbednosnih razloga. On pritom nije isključio ni mogućnost upotrebe sile, piše "Si-En-Bi-Si".

U međuvremenu, Grenland pokazuje malo interesovanja da postane vodeća rudarska sila, a njegovi lideri kritikovali su pozive američke administracije da ta teritorija postane deo SAD. I Danska i Grenland odbacili su tu ideju, naglasivši da ostrvo nije na prodaju i da njegova budućnost ostaje isključivo u rukama njegovih stanovnika.

- Nacionalne granice i suverenitet država su utemeljeni u međunarodnom pravu. Ne možete da anektirate druge zemlje. Čak ni pozivanjem na međunarodnu bezbednost. Grenland pripada Grenlanđanima i SAD ne bi trebalo da preuzmu Grenland. Očekujemo poštovanje našeg zajedničkog teritorijalnog integriteta - poručili su juče danska premijerka Mete Frederiksen i grenlandski premijer Jens Frederik Nilsen u zajedničkom saopštenju.

Američki ambasador će biti pozvan na razgovor

Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da će pozvati američkog ambasadora u Danskoj na razgovor povodom imenovanja Lendrija za specijalnog izaslanika za Grenland.

- Duboko sam uznemiren zbog tog imenovanja i same izjave, koju smatram potpuno neprihvatljivom. Sve dok imamo kraljevinu koju čine Danska, Farska ostrva i Grenland, ne možemo da prihvatimo postupke koji potkopavaju naš teritorijalni integritet - rekao je Rasmusen u intervjuu za dansku televiziju TV2 u ponedeljak, istog mišljenja je i danski zamenik premijera Troels Lund Poulsen.

Talas pobune u Evropi

Ideja o pripajanju Grenlanda Sjedinjenim Državama naišla je i na žestok otpor unutar Evropske unije (EU). Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je u objavi na Iksu da EU stoji u "punoj solidarnosti sa Danskom i narodom Grenlanda".

- Grenland je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske. O bilo kakvim promenama tog statusa mogu da odlučuju isključivo Grenlanđani i Danci - upozorila je juče šefica diplomatije EU Kaja Kalas, prenosi "EU Observer".

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u utorak da je u Nuku, glavnom gradu Grenlanda, ponovo potvrdio "nepokolebljivu" podršku Francuske suverenitetu i teritorijalnom integritetu Danske i Grenlanda. On je istakao da "Grenland pripada svom narodu" i da je "Danska njegov garant".

Švedska ministarka spoljnih poslova Marija Stenergord pozvala se na međunarodno pravo i obavezu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

Ti principi su "od suštinskog značaja" za globalni mir i stabilnost, izjavio je litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris i dodao da je njegova zemlja spremna da sarađuje sa saveznicima "na jačanju bezbednosti Arktika".

Pokušaji pripajanja Grenlanda

Grenland, najveće ostrvo na svetu na kojem živi oko 57.000 ljudi, ima širok stepen samouprave još od 1979. godine, iako su odbrana i spoljna politika i dalje u nadležnosti Danske. Iako većina Grenlanđana podržava eventualnu nezavisnost od Danske, istraživanja javnog mnjenja pokazuju izrazito protivljenje ideji da ostrvo postane deo SAD.

Grenland se nalazi na Arktiku između Severne Amerike i Evrope, što ga čini ključnim i za bezbednosno planiranje SAD i NATO-a. Najnoviji spor dolazi u trenutku kada strateško nadmetanje na Arktiku jača, jer topljenje leda otvara nove pomorske rute i povećava pristup vrednim mineralnim resursima, piše "Bi-Bi-Si".

SAD su ponovo otvorile konzulat u Nuku, glavnom gradu Grenlanda, 2020. godine - tokom Trampovog prvog mandata - nakon što je bio zatvoren još 1953. godine. Sjedinjene Države imaju i vojnu i svemirsku bazu Pitufik na Grenlandu još od Drugog svetskog rata, nakon što su izvršile invaziju kako bi uspostavile vojne i radio-stanice širom teritorije, pošto su nacisti tokom rata okupirali Dansku.

- To je najudaljenije oko američke odbrane. Pitufik je mesto gde SAD mogu da detektuju lansiranje, izračunaju putanju i aktiviraju svoje sisteme protivraketne odbrane. On je nezamenjiv - rekao je ranije ove godine za "NJujork tajms" danski vojni analitičar Peter Ernstved Rasmuse.

Tramp je na početku svog drugog predsedničkog mandata, u januaru ove godine, izjavio da namerava da preuzme Grenland, a isto je pokušao i 2019. tokom svog prvog mandata, ali su danska i grenlandska vlada odbacile tu ponudu.

Međutim, to nije prvi pokušaj da SAD kupe Grenland od Danske, a prve takve pregovore vodio je američki državni sekretar Vilijam H. Sivord 1867. godine, kada dogovor nije sklopljen. SAD su 1946. godine, kada je na čelu države bio Hari Truman, ponudile 100 miliona dolara za ovu teritoriju - iznos koji je ponovo pominjan 2019, kada je Tramp oživeo ideju o kupovini ostrva - ocenjujući da je vitalno važna za nacionalnu bezbednost, ali je danska vlada to odbila, prenosi Tanjug.

Zašto Tramp želi Grenland

Rusija je poslednjih godina Arktik tretirala kao ključno bezbednosno i ekonomsko pitanje, čak i tokom rata u Ukrajini, piše "EU Observer".

Analitičari opisuju ruski projekat jačanja moći na Arktiku kao kombinaciju klasičnog vojnog gomilanja snaga duž granica sa Finskom i Norveškom, operacija niskog intenziteta i nuklearnog odvraćanja, uz oslanjanje na baze za nuklearne podmornice sa balističkim raketama i infrastrukturu dvostruke namene.

U međuvremenu, Kina od 2015. godine nastoji da investira i uspostavi prisustvo na Grenlandu, uključujući:

• ponude za izgradnju aerodroma
• rudarske i infrastrukturne projekte
• predloge za istraživačke i satelitske objekte

Prva Trampova administracija snažno se protivila tim potezima zbog bezbednosnih zabrinutosti, vršeći pritisak na Dansku i Grenland da ih blokiraju - stav koji traje i dan-danas.

Nedavni incidenti sa podmorskim kablovima i gasovodima u Baltičkom moru, koji se pripisuju ruskoj "floti iz senke" i kineskim plovilima, poslužili su i kao ozbiljno upozorenje Evropi. Zajedničko saopštenje EU iz 2021, ukazuje na strateški značaj Arktika za sirovine, bezbednost i klimu.