"Do napada bi moglo doći 2028. - Rusi već vode hibridni rat"

Na konferenciji, koju je organizovao Kraljevski institut za ujedinjene službe (RUSI), okupili su se iskusni vojni, vladini i NATO zvaničnici, kao i stručnjaci iz odbrambene industrije. NJihovo upozorenje je bilo jasno - Evropa mora povećati ulaganja u odbranu i promeniti svoj način razmišljanja, uključujući i uključivanje građana. Vreme je, kažu stručnjaci, da evropske vlade jasno stave do znanja da je vreme ignorisanja pretnje ratom prošlo, piše Si-En-En.

- Mislim da postoje znaci da su društva spremna za ovaj razgovor, ali takođe mislim da vidimo vlade koje još uvek nisu dovoljno samouverene da vode taj razgovor sa javnošću - rekao je Sem Grin, profesor ruske politike na Kings koledžu u Londonu.

Stručnjaci upozoravaju da Rusija već vodi hibridni rat protiv Zapada kroz sabotažu, dezinformacije i upade dronova u vazdušni prostor NATO-a. Konsenzus među baltičkim zemljama je da bi napad na njih mogao uslediti za tri godine.

BloombergAdria.com

Kada su istraživači sa Harvard Kenedijevog Belfer centra za nauku i međunarodne poslove pogledali upozorenja i predviđanja raznih zvaničnika o spremnosti i volji Rusije da pokrene rat protiv NATO-a, otkrili su da su se najčešće pominjale godine 2027. i 2028. 

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful ranije su upozorili da Rusija „barem drži otvorenom opciju rata protiv NATO-a“.

BloombergAdria.com

DŽek Votling, viši istraživački saradnik u RUSI-ju, istakao je problem sprovođenja planova:

- Postoji plan, sa brojkama. Ali vlade ne preduzimaju neophodne korake da ga sprovedu. Još uvek planiramo na osnovu stvari koje ne postoje. 

Britanski stručnjaci preporučuju jačanje infrastrukture, oružanih snaga, rezervi, civilne odbrane i investicije u ekonomiju i zdravstvo kako bi se omogućio brz prelazak u ratno stanje. General Ričard Barons, bivši načelnik Generalštaba britanske vojske, rekao je:

BloombergAdria.com

- Iskreno, više nam nisu potrebne analize da bismo znali šta treba da uradimo. Problem je u tome što to zapravo moramo da uradimo.

Uprkos povećanim izdacima za odbranu u Evropi nakon ruske invazije na Ukrajinu, mnoge zemlje još uvek nisu u potpunosti spremne. Istraživanje Evrobarometra pokazuje da je 78% Evropljana zabrinuto zbog odbrane EU u narednih pet godina, ali političari oklevaju da traže od građana veće žrtve.

BloombergAdria.com

Robin Poter iz Čatam Hausa ističe razlike u pripremljenosti:

- Ako ste na istoku, ako se možda graničite sa Rusijom, ako ste u Poljskoj ili baltičkim državama – pretnja je veoma realna za te ljude i oni preduzimaju mnogo više koraka u smislu javnih skloništa jer rizik od vazdušnog napada smatraju većim. 

U nordijskim zemljama, poput Švedske i Finske, koncept „totalne odbrane“, gde svaki građanin, preduzeće i javni organ postaje deo ratnih napora ako je potrebno, već je duboko ukorenjen.

- Mislim da je pitanje da li možemo jednostavno uzeti taj model i primeniti ga u veoma drugačije društvo sa veoma niskim poverenjem u javne institucije, kao što je Velika Britanija - dodaje Poter.