ROK ISTEKAO Više od 2miliona Epštajnovih fajlova neobjavljeno

Prema Zakonu o transparentnosti Epštajnovih spisa, dokumente je trebalo javno objaviti do 19. decembra 2025,  ali je kašnjenje pokrenulo pitanja o tome da li će i kada vlasti ispuniti tu obavezu, izveštava Gardijan.

U sudskom podnesku od 5. januara, advokati Ministarstva pravde su naveli da je na veb-sajtu ministarstva objavljeno oko 12.285 dokumenata , ukupnog obima od približno 125.575 stranica. Međutim, u istom dopisu se navodi da je osoblje identifikovalo „više od 2 miliona dokumenata koji potencijalno ispunjavaju uslove Zakona i nalaze se u različitim fazama pregleda“.

Činjenica da su objavljeni dokumenti samo „kap u moru“ i ne bacaju svetlo na to kako je Epštajn godinama nekažnjeno delovao izazvala je nezadovoljstvo među zakonodavcima i zagovornicima žrtava. Među njima je i advokat Spenser Kuvin, koji je zastupao desetine Epštajnovih žrtava.

- Kongres nije stvorio diskrecioni vremenski okvir, već je stvorio zakonsku obavezu. Svaki dan kada se ovi zapisi zadržavaju šalje poruku žrtvama da je transparentnost opcionalna kada su u pitanju moćni interesi. Za žrtve Epštajnovog zlostavljanja, ovo odlaganje nije proceduralno, već lično - rekao je Kuvin.

BloombergAdria.com

- Ovi fajlovi nisu apstraktni vladini zapisi, već dokazi o tome kako su institucije izneverile decu. Kontinuirana tajnost ponovo traumatizuje žrtve i potkopava poverenje javnosti u pravosudni sistem - dodao je.

Poslanici traže imenovanje posebnog nadzornika

Neki sada pozivaju na sudsku intervenciju. Poslanici Ro Kana, demokrata, i Tomas Masi, republikanac, koji su zajedno radili na predlogu zakona, zatražili su od saveznog sudije Pola Engelmajera da imenuje posebnog nadzornika kako bi „primorao Ministarstvo pravde na obavezno iznošenje dokumenata prema Zakonu“.

- Imamo hitnu i ozbiljnu zabrinutost zbog nepoštovanja Zakona od strane Ministarstva pravde, kao i zbog kršenja naloga ovog suda od strane Ministarstva - naveli su u pismu sudiji Engelmajeru od 8. januara.

- Dana 19. decembra 2025. godine, Ministarstvo pravde objavilo je samo deo relevantnih materijala. Međutim, to objavljivanje nije bilo u skladu sa pisanim statutom.

Istakli su da Ministarstvo nije ispunilo zahteve Zakona, uključujući propuštanje rokova, pozivanje na privilegije koje Zakon ne dozvoljava i primenu opsežnih redigovanja. Takođe su tvrdili da Ministarstvo nije podnelo izveštaj u kojem bi se identifikovale „kategorije objavljenih i zadržanih zapisa i sumirale sva redigovanja i njihov pravni osnov“ u roku od 15 dana.

BloombergAdria.com

- Jednostavno rečeno, Ministarstvu pravde se ne može verovati kada je u pitanju obavezno objavljivanje podataka prema Zakonu - napisali su.

Zakonodavci kažu da su se „dogodila krivična dela koja moraju biti rešena“ i traže od sudije da imenuje posebnog nadzornika kako bi se osiguralo da se svi dokumenti odmah objave. Ministarstvo pravde je prošle nedelje zatražilo od sudije da odbije njihov zahtev.

Pravna mišljenja o ulozi supervizora

Predlog za imenovanje posebnog nadzornika podržali su i drugi. Radar Onlajn, koji je pre osam godina podneo tužbu zbog neobjavljivanja Epštajnovih dosijea, slaže se da je „potreban poseban nadzorni organ kako bi se osigurala transparentnost“.

Roj Gaterman, direktor Centra za slobodu govora Tali, takođe smatra da bi nadzorni organ mogao da ubrza proces otkrivanja.

Međutim, imenovanje supervizora ne garantuje brzo objavljivanje dokumenata. Dejvid Vajnstin, partner u kompaniji DŽouns Voker, objasnio je da postoji više pravnih koraka između imenovanja i objavljivanja, što potencijalno može uključivati više sudova.

Takođe je nejasno kolika ovlašćenja bi sudija Engelmajer, koji je uključen u slučaj Gislen Maksvel, imao u vezi sa ovim podnescima. Sam sudija je zatražio od Ministarstva pravde da pojasni svoj stav o tome da li ima ovlašćenja da sprovodi poštovanje Zakona.

BloombergAdria.com

Potrebne su izmene zakona

Što se tiče pominjanja potencijalnih krivičnih prijava, Vajnstin je istakao da bi krivično gonjenje Ministarstva pravde zahtevalo imenovanje „specijalnog tužioca koji nema veze sa Ministarstvom pravde“.

Advokat Kuvin smatra da bi poseban nadzorni organ mogao da pomogne, ali to ne bi bilo „sveobuhvatno rešenje“. Naglasio je potrebu za promenom zakona.

BloombergAdria.com

- Ako je vlada sklona odlaganju ili prekomernom redigovanju, smisleno otkrivanje će na kraju zahtevati sudsko sprovođenje. Kongres bi trebalo da izmeni zakon kako bi obezbedio mehanizme za sprovođenje od strane žrtava - rekao je on.

- Zakon već postoji. Ono što nedostaje jeste sprovođenje. Transparentnost ne propada zato što su zakoni nejasni - propada kada institucije biraju zaštitu umesto odgovornosti - zaključio je Kuvin.