TRAMPOVE ARMADE PRED CILJEM: Tamo ih čeka moćno iznenađenje

Američki SAD Donald Tramp je više puta pretio direktnim vojnim udarima protiv Irana, dok su Sjedinjene Države poslale ratne brodove, nosače aviona i dodatne vazdušne snage u Persijski zaliv, Omansko more i istočni Mediteran, jasno signalizirajući spremnost za vojnu opciju.

Paralelno sa protokom ruskog i kineskog oružja i vojne tehnologije, Iran intenzivira vojne manevre i najavljuje zajedničke vojne vežbe sa Moskvom i Pekingom, nastojeći da pokaže da više ne deluje izolovano.

U takvom kontekstu, oblikuje se novi bezbednosni okvir u kojem Teheran, uz podršku dve velike sile, nastoji da redefiniše ravnotežu snaga na Bliskom istoku i pošalje snažnu poruku odvraćanja Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.

Iranski i arapski mediji su izvestili da su pošiljke ruskog i kineskog oružja stigle u Iran nakon onoga što je postalo poznato kao „12-dnevni rat sa Izraelom“ u junu, a njihov intenzitet se značajno povećao poslednjih nedelja, posebno nakon što je Donald Tramp direktno zapretio vojnim udarima na Iran.

Pošiljke su, kako se navodi, transportovane velikim vojnim avionima i uključivale su raznovrsnu vojnu opremu, sa ciljem jačanja odbrambenih i ofanzivnih kapaciteta Irana. Prema gotovo sigurnim informacijama, Kina je u proteklom periodu odigrala važnu ulogu u poboljšanju iranskih raketnih kapaciteta, dok je Rusija značajno doprinela snabdevanju Teherana raznim vrstama raketa. Istovremeno, izveštava se da ruske vojne pošiljke u Iran stižu gotovo na nedeljnom nivou, u kontekstu sve jačeg strateškog partnerstva između dve zemlje, posebno nakon najnovije eskalacije.

Američke obaveštajne službe sve više potvrđuju da se kinesko-iranska saradnja u vojno-tehnološkoj sferi ne odvija kroz klasičnu isporuku oružja, već kroz mnogo suptilniji i strateški efikasniji model podrške. Kina snabdeva Iran tehnologijom dvostruke namene, industrijskom opremom i ključnim elektronskim komponentama koje omogućavaju Teheranu da samostalno razvija i proizvodi sofisticirane vojne sisteme.

To su napredne mašinske konstrukcije, elektronske komponente, senzori i sistemi za upravljanje i navođenje koji formalno imaju civilnu primenu, ali su neophodni za razvoj balističkih raketa, bespilotnih letelica i sistema za elektronsko ratovanje.

Umesto isporuke gotovih borbenih platformi, Kina omogućava Iranu da postigne tehnološku samodovoljnost, model koji otežava dokazivanje kršenja sankcija i jača vojne kapacitete Irana na duži rok.

Iranski napredak u oblasti elektronskog ratovanja je posebno primetan. Američke procene povezuju sposobnost Irana da ometa satelitske komunikacije, GPS signale i pomorsku navigaciju u Persijskom zalivu sa prilagođenim sistemima zasnovanim na kineskoj, kao i ruskoj tehnologiji. Takve mogućnosti omogućavaju Iranu da prati ključne pomorske rute i sprovodi asimetrično odvraćanje bez otvorene eskalacije sukoba.

Vašington insistira da nema dokaza o direktnom kineskom vojnom učešću ili prisustvu kineskih snaga na terenu. Ali tehnološka infrastruktura koja stoji iza iranskih sposobnosti je sve teže ignorisati. Kako je jedan zvaničnik Stejt departmenta sumirao, Kina ne podstiče eskalaciju već omogućava kontinuitet, pomažući Iranu da održi i poboljša svoje vojne sposobnosti, a da pritom ostane ispod crvene linije koja bi opravdala direktnu američku intervenciju.

Takav pristup se savršeno uklapa u širu strategiju Kine: slabljenje američkog uticaja na Bliskom istoku bez ulaska u otvoreni sukob, korišćenje tehnologije kao sredstva geopolitičke konkurencije. U tom kontekstu, Iran postaje i partner i poligon za oblik hibridnog ratovanja koji kombinuje industrijsku saradnju, elektronsko ratovanje i stratešku dvosmislenost.

S druge strane, rusko-iranska vojna saradnja se intenzivirala poslednjih godina, ali ne u obliku masovnih i javno potvrđenih isporuka gotovih borbenih sistema, već kroz selektivne transfere, modernizaciju postojeće opreme i razmenu tehnologije.

Prema procenama zapadnih obaveštajnih službi i otvorenim izvorima, Rusija je isporučila ili pomogla modernizaciju lovaca MiG-29 Iranu i isporučila borbene avione Jak-130, koji služe kao ključna platforma za obuku pilota za moderne lovce. Paralelno su u toku pregovori o isporuci naprednih lovaca Su-35, ali nema čvrste potvrde njihove operativne isporuke Iranu. U segmentu protivvazdušne odbrane i radarskih sistema, Rusija je ranije isporučila Iranu sisteme S-300, dok se u nedavnim izveštajima pominje moguća isporuka naprednijih sistema i komponenti vezanih za integrisanu protivvazdušnu odbranu i elektronsko ratovanje. Iako Moskva zvanično negira isporuku najsavremenijih sistema kao što je S -400 , zapadne procene ukazuju na transfer tehnologije, radarskih rešenja i softverske podrške koji omogućavaju Iranu da značajno poboljša sopstvenu protivvazdušnu i elektronsku odbranu.

Paralelno sa protokom vojne opreme, Iran se priprema za zajedničke vojne vežbe sa Rusijom i Kinom, poznate kao „Bezbednosni pojas“, koje se obično održavaju periodično, ali njihov trenutni termin nosi snažne političke i vojne poruke. Prema rečima posmatrača, Teheran koristi ove poteze da naglasi svoje prisustvo u Persijskom zalivu, Ormuskom moreuzu i Omanskom moru, demonstrirajući nivo vojne koordinacije sa Moskvom i Pekingom u vreme rastućih tenzija sa Sjedinjenim Državama i mogućnosti šireg sukoba.

Cilj je oblikovanje novog vojnog pejzaža u kojem Iran želi da demonstrira dubinu saradnje sa velikim silama, posebno u oblastima protivvazdušne odbrane, raketnih sistema i projektila. Istovremeno, Teheran šalje poruku da je spreman za vojnu opciju, ali i dalje formalno naglašava da mir i pregovori ostaju preferirani put za regionalnu stabilnost. Istovremeno, Moskva je signalizirala spremnost da igra posredničku ulogu, ističući da je Iran ključni element ruske geopolitike i da bi ozbiljna eskalacija ili destabilizacija iranskog režima imala dalekosežne posledice po regionalnu i globalnu bezbednost.

Ruski zvaničnici ističu strateško partnerstvo sa Teheranom, uključujući razvoj transportnih i energetskih koridora sever-jug koji povezuju Rusiju sa Indijskim okeanom, uz otvorenu ponudu za diplomatsko posredovanje između Irana i Izraela kako bi se sprečila eskalacija sukoba.

Večernji