MISTERIJA BERMUDSKOG TROUGLA Naučnik o "silama" koje vrebaju

Godinama su istraživači nagađali kako kombinacija okolnih činilaca i metanskih gasova koji izbijaju iz morskog dna može da naruši plovnost brodova koji prolaze tim područjem. Ova teorija daleko je od fantastičnih objašnjenja koja uključuju otmice vanzemaljaca ili vremenske distorzije.

Gas metan kao mogući krivac

Naučnik Ronald Knaper izjavio je za What If Science kako je moguće da je u regionu nekad postojalo veliko polje metana. On sugeriše da se to polje u međuvremenu možda raspršilo, što bi moglo da objasni smanjenje broja nestanaka tokom poslednjih nekoliko decenija.

Knaper objašnjava kako oslobađanje metanskog gasa sa okeanskog dna predstavlja opasnost koja može da poremeti plovnost i rad brodskih motora.

"Iako se o dokazima još raspravlja, poznato je da se takva ispuštanja događaju i u drugim regionima. Ako je aktivno polje nekad postojalo ispod Trougla i kasnije se smirilo, to bi moglo da objasni porast i pad incidenata", piše Knaper.

Najozloglašeniji nestanak u istoriji

Najpoznatiji nestanak unutar Bermudskog trougla, koji se proteže između Majamija, Bermuda i Portorika, dogodio se petog decembra 1945. godine. Tada je pet trenažnih aviona američke mornarice, poznatih kao Let 19, nestalo tokom leta iznad tog područja.

Piloti su pre gubitka kontakta prijavili probleme sa navigacionim sistemima i neispravnim kompasima. Kako prenosi Dejli Star, poslat je i spasilački avion, ali je i on nestao bez traga, što je dodatno produbilo misteriju.

Incidenti su nastavili da se gomilaju sve do 1970. godine, a misteriozno su nestajali teretni brodovi, ribarska plovila i privatni avioni. Međutim, prema Knaperu, sve se promenilo osamdesetih godina prošlog veka, kada su komercijalni brodovi počeli svakodnevno da plove tim područjem.

Uloga tehnologije i druga objašnjenja

To razdoblje poklopilo se sa porastom satelitskog praćenja i GPS navigacije.

"Skeptici tvrde da to dokazuje kako misterija nikada nije ni postojala. Bolje izveštavanje, kažu, razotkrilo je preterivanja i slučajnosti", navodi Knaper.

On predlaže i teoriju prema kojoj Trougao nikada nije bio jedinstveni fenomen. Umesto toga, neočekivane oluje, džinovski talasi i brzi udari vetra stvarali su poteškoće brodovima koji nisu imali savremene metode vremenske prognoze. Istraživač tvrdi da je radarska tehnologija bila u povojima tokom vrhunca misterija, a od tada je toliko napredovala da su bilo kakvi neobični učinci u regiji praktično nestali.

Naposletku, naučnik zaključuje da je tehnološki napredak s godinama umanjio zagonetku Trougla. Misterija je "cvetala u eri bez trenutne provere", gde su se informacije širile brzinom puža.

Danas, kada se svaki let prati, a pozivi u pomoć šalju trenutno, "misterija ima sve manje prostora za disanje". Knaper dodaje kako bi se bilo kakvo magnetno polje na tom području moglo "pomeriti", a okeansko dno, koje je moglo da ispušta metan, s vremenom se menja, što znači da je opasna kombinacija uslova možda jednostavno nestala ili se premestila negde drugde.