MINHEN 2007: Putinov govor koji je najavio rat u Ukrajini

U petak će se tradicionalno održati 62. Minhenska bezbednosna konferencija od 13. do 15. februara 2026. Na njoj se očekuje oko 60 šefova država i vlada. Skup se smatra najvažnijim forumom za teme vezane za bezbednosnu politiku. Zanimljivo, ove godine će teme biti gotovo identične kao i na konferenciji iz 2007. To nije slučajnost.

Naime, tokom 43. sigurnosne konferencije koja se 10. februara 2007. održala u bavarskoj prestonici, do tada simpatični Putin je šokirao Zapad i iz temelja prodrmao unipolarni svetski poredak.

Rat protiv terorizma je bio u punom jeku, Buš i Pol Volfovic su srušili Sadama Huseina i sanjali vek američke dominacije (Paks Amerikana). No, Putin ih je neprijatno iznenadio svojim govorom u kojem je pomenuo Unipolarni svetski poredak, širenje NATO-a prema istoku i iranski nuklearni program.

Danas se taj govor smatra porukom Rusije Zapadu da neće prihvatiti podređenu ulogu u svetskoj politici. Putin je tada po prvi put jasno rekao da Rusija ima svoje spoljnopolitičke ciljeve i dao je do znanja da je Rusija spremna da brani svoje interese i preuzme aktivniju ulogu u oblikovanju globalnog poretka.

Govor je izazvao senzaciju u celom svetu. Učesnici skupa i mediji govorili su da svetu preti novi Hladni rat. Kritičari taj govor vide kao jasnu najavu ruskih imperijalističkih težnji koje su počele godinu dana kasnije u Gruziji, a kulminirale napadom na Ukrajinu.

Moskva pak taj govor vidi kao rano upozorenje Zapadu da Rusija neće tolerisati zapadne hegemonističke pretenzije. Kremlj tvrdi da su NATO i EU ignorisali to upozorenje i izazvali rat koji besni u Ukrajini, umesto da su prihvatili multipolarni svetski poredak.

Govor koji je promenio sve

Ruski predsednik je tokom govora kritikovao ono što je nazvao monopolističkom dominacijom SAD u globalnim odnosima i njihovu gotovo neobuzdanu upotrebu sile u međunarodnim odnosima.

I sam Putin je posle napada na Ukrajinu rekao da se NATO mora vratiti na granice iz 1990. 

Tokom govora Putin je osudio američke planove o postavljanju protivraketnog štita u istočnoj Evropi kojeg su zatražile evropske članice u aprilu 2007. 

Putin je rekao da kada je pitao Vašington zašto postavljaju raketni štit u Poljskoj i Češkoj, Amerikanci su mu odgovorili da je to za obranu od Severne Koreje.

Govor je u Rusiji postao poznat kao Minhenski govor. 

Brojne reakcije

Tadašnji glavni sekretar NATO-a Jap de Hup Šefer tvrdio je da protivraketni štit neće narušiti odnos snaga s obzirom na to da se radi o desetak presretača u Poljskoj i radaru u Češkoj.

Senator DŽo Liberman izjavio je da je govor bio provokativan i zvučao kao uvod u novi Hladni rat. Poljski institut za međunarodne poslove opisao je Putinov citat iz govora Manfreda Vornera kao nepotpun. Naveli su da se Vornerovo obećanje odnosilo samo na neraspoređivanje NATO snaga na teritoriju Istočne Nemačke posle ponovnog ujedinjenja.

Američki politički naučnik Endrju A. Mihta tvrdi da zapadni čelnici nisu 2007. prepoznali govor kao praktičnu objavu rata. Američki politikolozi DŽon DŽosef Miršajmer i Stiven F. Koen ujedinjeni su u stavu da je govor te sudbonosne subote u februaru 2007. Putinovo najeksplicitnije upozorenje da Rusija doživljava širenje NATO-a na istok kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.