STARAC ILIJA "Nikada ne kucajte u drvo, može biti opasno..."

• Starac Ilija Optinski upozorava da su kucanje u drvo i slični običaji znak sujeverja, a ne vere.
• Pravoslavlje uči poverenju u Božju promisao, a ne oslanjanju na "znake" i rituale iz straha.
• Vera se živi kroz Jevanđelje, molitvu, ocrkovljenje i delatnu ljubav, a ne kroz prazne navike.

Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.

Postoji jedna podmukla i uporna duhovna bolest savremenog čoveka: potreba da se oseća sigurnim tako što će se osloniti na prazne znake, rituale bez smisla i poluverje. Kucanje u drvo, prizivanje sreće, izgovaranje rečenica "za svaki slučaj" – sve to izgleda bezazleno, ali iza te navike krije se duboka pometnja u odnosu prema Bogu. Upravo tu ranu precizno dotiče pouka starca Ilije Optinskog, nudeći odgovor koji nije ni lak ni utešan, ali jeste istinit.

Kada sujeverje zameni poverenje u Boga

Starac Ilija je govorio bez uvijanja, razgolićujući stanje duše čoveka koji želi zaštitu, ali bez poverenja, sigurnost, ali bez vere:

- Šta Bog ne dopusti, to se nikada neće dogoditi. A mi mislimo da možemo izbeći nešto loše ako kucnemo po stolu i izgovorimo: "Pu, pu" (da ne čuje zlo). To ogoljuje našu grehovnost, naše neverje, našu bedu. Verujemo u slučajnost, a ne u Promisao Božju, verujemo u sudbinu, a ne u Boga Svedržitelja, u čijim rukama je blagostanje ili neblagostanje, ne samo određenih ljudi, nego i sudbina celog sveta - govorio je starac Ilija, a zatim bi dodao:

- Mi nikako ne smemo da se bojimo. Bog ima svu moć. Međutim, zaboravljati da se đavo stalno suprotstavlja čoveku, ne smemo. Ne smemo da zahladnimo u veri i oslabimo u molitvi.

Pravoslavlje nije običaj, već neprestana borba

- Neka svako živi po Jevanđelju; više od onoga što je rečeno u Jevanđelju neće niko reći. Najvažnija borba za svakog od nas jeste da živi u skladu sa pravoslavnim učenjem. Čovek obavezno mora biti ocrkovljen – naoružan blagodaću Duha Svetog protiv satanske zlobe i greha. Takođe, mora da se trudi da pomaže drugima. Treba se baviti stvaralačkim poslovima, ratovati protiv čamotinje, lenjosti i ravnodušnosti prema svojoj zemlji i ljudima - govorio je starac Ilija Optinski.

Ova pouka ne ostavlja prostor za neutralnost. Ona ne dopušta da se vera svede na naviku niti da se Bog potisne u stranu dok se život vodi po pravilima straha i sujeverja. Starac Ilija podseća da pravoslavlje nije zbir lepih misli, već borba – svakodnevna, lična i odgovorna. Borba protiv ravnodušnosti, protiv duhovne lenjosti, protiv vere koja se troši samo na reči. NJegova poruka je jasna: čovek koji se oslanja na Promisao Božju ne beži od stvarnosti, već joj izlazi u susret, ojačan molitvom, ocrkovljenjem i delatnom ljubavlju. Tu nema magije – samo vera koja stoji uspravno, piše Religija.