PUTINOV BLICKRIG- KRAJ ZA NATO? Otkrivena slaba tačka Zapada

Nedavna stručna simulacija pokušala je da odgovori upravo na to, a rezultati su izazvali zabrinutost u bezbednosnim krugovima.

Prema pisanju nemačkog lista Bild, detaljna simulacija mogućeg ruskog napada na NATO sprovedena je u saradnji sa vojnim stručnjacima i analitičarima. Vežbi su prisustvovali ugledni stručnjaci koji su preuzeli uloge ruskog vojnog rukovodstva, pojedinačnih evropskih zemalja i NATO saveza, a scenario je razrađen korak po korak, od političke krize do potencijalne vojne eskalacije.

Simulacija pretpostavlja da će krhko primirje u Ukrajini nastupiti tokom ove godine.

Rusija će potom iskoristiti vreme da reorganizuje i premesti deo svojih snaga. Kao izgovor za novu krizu, rusko rukovodstvo će konstruisati navodnu humanitarnu situaciju u svojoj kalinjingradskoj eksklavi. Pod izgovorom stvaranja „humanitarnog koridora“, ruske snage će ući na litvansku teritoriju i okupirati strateški važan grad Marijampole.

Prema simulaciji, 15.000 vojnika bi bilo dovoljno za takvu operaciju.

Ipak, ono što najviše zabrinjava nije sam vojni potez, već reakcija Zapada. U simuliranom scenariju, Sjedinjene Države ne proglašavaju situaciju jasnim slučajem aktiviranja Člana 5 NATO-a u prvim satima, odnosno kolektivne odbrane. Nemačka okleva sa odlukom, dok Poljska mobiliše snage, ali se ne odlučuje za direktnu intervenciju.

U međuvremenu, ruski dronovi i minska polja blokiraju ključne saobraćajne pravce, što otežava ili onemogućava brzo raspoređivanje savezničkih snaga. U veoma kratkom roku, NATO se suočava sa ozbiljnom krizom kredibiliteta.

Vojni analitičar koji je preuzeo ulogu načelnika ruskog Generalštaba u simulaciji naglasio je da Rusija zapravo ne bi morala da izvrši klasičnu kopnenu invaziju da bi ostvarila svoje ciljeve. Bilo bi dovoljno da uspostavi takozvanu „kontrolu vatre“ iz Belorusije i Kalinjingrada, odnosno da ključne baltičke tačke drži pod stalnom pretnjom od raketnih sistema, artiljerije i dronova.

To bi odvratilo protivnika od intervencije bez velikog broja vojnika na terenu.

Strateški cilj takve operacije, prema zaključcima simulacije, ne bi bila dugoročna okupacija teritorije, već politički uticaj. Ako bi Rusija pokazala da može da izoluje baltičke države od ostatka Evrope bez odlučne i brze reakcije Alijanse, to bi ozbiljno potkopalo poverenje u NATO kao odbrambeni savez i dodatno oslabilo unutrašnje jedinstvo Evropske unije.

Ključno pitanje koje se postavlja nije toliko vojno koliko političko: da li bi evropske države bile spremne da rizikuju ozbiljne gubitke da bi branile svoje baltičke članice?

Iako je ovo hipotetički scenario, poruka simulacije je jasna.

Najveća slabost Zapada možda ne leži u nedostatku vojne moći, već u njegovoj mogućoj neodlučnosti, sporosti i političkim podelama. Upravo na toj pukotini, prema ovoj analizi, Rusija bi mogla da izgradi svoju strategiju.