Poslednji podsetnik da se napetosti nisu smirile bio je jučerašnji let dva ruskih strateških bombardera Tu-22M3 severoistočno od švedskog ostrva Gotland.
Švedsko ratno vazduhoplovstvo presrelo je ruske bombardere, navodno naoružane krstarećim raketama, svojim JAS 39 Gripenima, a kasnije su im se pridružili i danski borbeni lovci. Dva ruska Tupoljeva nisu ni u jednom trenutku narušila švedski vazdušni prostor i brzo su se vratila u svoju bazu na poluostrvu Kola.
- Nije im ovo prvi put, već su leteli iznad Baltičkog mora. Mogu samo nagađati da će se to u budućnosti ponoviti, ali mi smo spremni da čuvamo svoj vazdušni prostor - rekao je za dnevni list Expressen potpukovnik švedskog ratnog vazduhoplovstva Robert Krznaric.
Pored švedskih aviona, vazduhoplovi više NATO država presreli su ruske strateške avione iznad Baltičkog mora. U akciji na istočnom krilu Alijanse učestvovali su francuski lovci Rafal, koji su poleteli sa vazduhoplovne baze u Litvaniji gde su stacionirani u okviru višedecenijske misije NATO-a za vazdušni nadzor, piše Evronjuz
Francuski borbeni avioni, naoružani raketama vazduh-vazduh, pridružili su se avionima iz Švedske, Finske, Poljske, Danske i Rumunije. Svi su poleteli da prate rusku formaciju, saopštio je francuski odred. Prema saopštenju, ruska misija je uključivala dva nadzvučna bombardera Tu-22M3 i desetak borbenih aviona Su-30 i Su-35, koji su se smenjivali u pratnji bombardera.
Pročitajte još
Finska je u ponedeljak objavila da će mobilizovati određeni broj rezervista, ne navodeći njihov broj ni zadatke na koje će biti upućeni. Finski mediji nagađaju da je stanje povišene pripravnosti, najviše zbog ukrajinskih napada dronovima u Finskom zalivu, počelo da opterećuje aktivni sastav oružanih snaga.
- Finski odbrambeni sistem nije osmišljen za ovakvu situaciju i pokazuje svoje slabosti. Oružane snage u mirnodopskim uslovima imaju relativno malo osoblja, koje je sada neprestano u pripravnosti", objasnio je za finsku javnu televiziju Yle odbrambeni i sigurnosni stručnjak Čarli Salonius-Pasternak.
Finski borbeni lovci F/A-18 gotovo neprekidno dežuraju u vazduhu, mornarica koristi više brodova nego inače radi nadzora i pripravnosti, kopnena vojska koristi brojne pokretne radare kako bi na vreme otkrila dronove, a pogranična straža pojačano patrolira duž granice s Rusijom.
Salonius-Pasternak nagađa da mobilizacija određenog broja rezervista neće biti kratkotrajna, odnosno da se ne radi o uobičajenoj i redovnoj vojnoj vežbi, te dodaje da bi Finska u ovakvim situacijama mogla zatražiti pomoć i od saveznika iz NATO-a.
Foto: Profimedia
NATO železnica - apsolutni prioritet
U Finskoj takođe postoji zahtev oružanih snaga da se norveška luka Narvik poveže železnicom sa područjem duž ruske granice istočno od grada Rovaniemija. To bi omogućilo brz prenos velikih količina opreme, municije i vojnika u istočnu Laponiju. Ova operacija bi postala neophodna, smatraju finske oružane snage, ako bi Rusija počela da koncentriše svoje snage duž granice.
Takozvana NATO železnica, koja se reklamira kao „apsolutni prioritet“, trebalo bi da neprekidno saobraća od Narvika, preko Kirune na severu Švedske, do vojnog poligona Rovajarvi na severu Finske.
U praksi, sprovođenje ovog projekta zahtevalo bi izgradnju pruga evropskog koloseka, širine 1435 milimetara, na finskoj strani.
Širina finskih železnica je 1524 milimetra, zbog čega je trenutno nemoguće putovati vozom od Narvika do Finske.
Finsko Ministarstvo saobraćaja i komunikacija procenjuje da bi izgradnja NATO železnice koštala oko 1,5 milijardi evra. Finska se obavezala da će izgraditi sopstveni deo železnice kada se pridružila NATO-u.
„Neprijatelj nije probio tamo gde je sistem izgrađen“
Na južnoj strani Finskog zaliva takođe se pripremaju za moguću rusku agresiju. Na takozvanoj Baltičkoj odbrambenoj liniji, odbrambenoj i fortifikacionoj inicijativi Estonije, Letonije i Litvanije za jačanje njihove istočne granice prema Rusiji i Belorusiji, počelo je kopanje protivtenkovskih rovova u regionu Setomaa.
Reč je o odbrambenoj strukturi dugačkoj oko 20 kilometara. Po potrebi, betonski „zmajevi zubi“ mogu se brzo postaviti duž protivtenkovskih rovova, ali za sada će biti skladišteni u skladištima na strateškim lokacijama.
- Ukrajinsko ratno iskustvo pokazuje da na mestima gde je ovaj sistem izgrađen, neprijatelj nije probijao - rekao je inženjerijski oficir Hardo Tuts za estonsku javnu televiziju.
Loše vesti za Estoniju iz Amerike
U ponedeljak je bilo i loših vesti za estonsku nacionalnu bezbednost.
Ministar odbrane Hano Pevkur izjavio je da su Sjedinjene Američke Države obustavile isporuku oružja i municije Estoniji do kraja rata u Iranu. Ako sukob duže potraje, najavio je Pevkur, Estonija bi mogla da preispita svoje odluke o nabavci američkog oružja.
Foto: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Odluka SAD posebno utiče na isporuku municije za raketne bacače HIMARS i protivtenkovski raketni sistem DŽavelin. Nakon razgovora sa američkim ministrom odbrane Pitom Hegsetom, Pevkur je nagovestio da će se kašnjenje meriti mesecima, a ne nedeljama.
BONUS VIDEO:
