Последњи подсетник да се напетости нису смириле био је јучерашњи лет два руских стратешких бомбардера Ту-22М3 североисточно од шведског острва Готланд.
Шведско ратно ваздухопловство пресрело је руске бомбардере, наводно наоружане крстарећим ракетама, својим ЈАС 39 Грипенима, а касније су им се придружили и дански борбени ловци. Два руска Тупољева нису ни у једном тренутку нарушила шведски ваздушни простор и брзо су се вратила у своју базу на полуострву Кола.
- Није им ово први пут, већ су летели изнад Балтичког мора. Могу само нагађати да ће се то у будућности поновити, али ми смо спремни да чувамо свој ваздушни простор - рекао је за дневни лист Еxпрессен потпуковник шведског ратног ваздухопловства Роберт Крзнариц.
Поред шведских авиона, ваздухоплови више НАТО држава пресрели су руске стратешке авионе изнад Балтичког мора. У акцији на источном крилу Алијансе учествовали су француски ловци Рафал, који су полетели са ваздухопловне базе у Литванији где су стационирани у оквиру вишедеценијске мисије НАТО-а за ваздушни надзор, пише Евроњуз
Француски борбени авиони, наоружани ракетама ваздух-ваздух, придружили су се авионима из Шведске, Финске, Пољске, Данске и Румуније. Сви су полетели да прате руску формацију, саопштио је француски одред. Према саопштењу, руска мисија је укључивала два надзвучна бомбардера Ту-22М3 и десетак борбених авиона Су-30 и Су-35, који су се смењивали у пратњи бомбардера.
Прочитајте још
Финска је у понедељак објавила да ће мобилизовати одређени број резервиста, не наводећи њихов број ни задатке на које ће бити упућени. Фински медији нагађају да је стање повишене приправности, највише због украјинских напада дроновима у Финском заливу, почело да оптерећује активни састав оружаних снага.
- Фински одбрамбени систем није осмишљен за овакву ситуацију и показује своје слабости. Оружане снаге у мирнодопским условима имају релативно мало особља, које је сада непрестано у приправности", објаснио је за финску јавну телевизију Yле одбрамбени и сигурносни стручњак Чарли Салониус-Пастернак.
Фински борбени ловци Ф/А-18 готово непрекидно дежурају у ваздуху, морнарица користи више бродова него иначе ради надзора и приправности, копнена војска користи бројне покретне радаре како би на време открила дронове, а погранична стража појачано патролира дуж границе с Русијом.
Салониус-Пастернак нагађа да мобилизација одређеног броја резервиста неће бити краткотрајна, односно да се не ради о уобичајеној и редовној војној вежби, те додаје да би Финска у оваквим ситуацијама могла затражити помоћ и од савезника из НАТО-а.
Фото: Профимедиа
НАТО железница - апсолутни приоритет
У Финској такође постоји захтев оружаних снага да се норвешка лука Нарвик повеже железницом са подручјем дуж руске границе источно од града Рованиемија. То би омогућило брз пренос великих количина опреме, муниције и војника у источну Лапонију. Ова операција би постала неопходна, сматрају финске оружане снаге, ако би Русија почела да концентрише своје снаге дуж границе.
Такозвана НАТО железница, која се рекламира као „апсолутни приоритет“, требало би да непрекидно саобраћа од Нарвика, преко Кируне на северу Шведске, до војног полигона Ровајарви на северу Финске.
У пракси, спровођење овог пројекта захтевало би изградњу пруга европског колосека, ширине 1435 милиметара, на финској страни.
Ширина финских железница је 1524 милиметра, због чега је тренутно немогуће путовати возом од Нарвика до Финске.
Финско Министарство саобраћаја и комуникација процењује да би изградња НАТО железнице коштала око 1,5 милијарди евра. Финска се обавезала да ће изградити сопствени део железнице када се придружила НАТО-у.
„Непријатељ није пробио тамо где је систем изграђен“
На јужној страни Финског залива такође се припремају за могућу руску агресију. На такозваној Балтичкој одбрамбеној линији, одбрамбеној и фортификационој иницијативи Естоније, Летоније и Литваније за јачање њихове источне границе према Русији и Белорусији, почело је копање противтенковских ровова у региону Сетомаа.
Реч је о одбрамбеној структури дугачкој око 20 километара. По потреби, бетонски „змајеви зуби“ могу се брзо поставити дуж противтенковских ровова, али за сада ће бити складиштени у складиштима на стратешким локацијама.
- Украјинско ратно искуство показује да на местима где је овај систем изграђен, непријатељ није пробијао - рекао је инжењеријски официр Хардо Тутс за естонску јавну телевизију.
Лоше вести за Естонију из Америке
У понедељак је било и лоших вести за естонску националну безбедност.
Министар одбране Хано Певкур изјавио је да су Сједињене Америчке Државе обуставиле испоруку оружја и муниције Естонији до краја рата у Ирану. Ако сукоб дуже потраје, најавио је Певкур, Естонија би могла да преиспита своје одлуке о набавци америчког оружја.
Фото: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Одлука САД посебно утиче на испоруку муниције за ракетне бацаче ХИМАРС и противтенковски ракетни систем Џавелин. Након разговора са америчким министром одбране Питом Хегсетом, Певкур је наговестио да ће се кашњење мерити месецима, а не недељама.
БОНУС ВИДЕО:
