Ako Tramp napadne Iran, ove zemlje su na prvoj liniji RATIŠTA

Glavni razlog za strah američkih saveznika u Zalivu jeste iranska odmazda. Iako bi trebalo da uživaju američku zaštitu, saveznici bi se našli na prvoj liniji ratišta.

Upravo su te zemlje, zajedno sa Omanom, apelovale na Trampovu administraciju u januaru da odloži napade zbog krvavog gušenja masovnih protesta u Iranu, rekao je saudijski izvor za Frans Pres, te i dalje poručuju da neće dopustiti da se njihova teritorija i vazdušni prostor koristi u slučaju rata.

Iran, iako je oslabljen tokom dvanaestodnevnog rata u junu 2025. godine, ostaje sila sposobna za žestoke napade.

Zalivske zemlje "znaju da su ranjive jer Iranci imaju dovoljno osnovnih projektila srednjeg dometa koji im omogućavaju gađanje vitalnih tačaka tih zemalja: postrojenja za desalinizaciju morske vode, naftnih čvorišta i elektrana", rekao je Pjer Razuh, direktor studija u Mediteranskoj fondaciji za strateške studije (FMES).

BloombergAdria.com

"Bez te infrastrukture, te vruće i pustinjske zemlje mogle bi da postanu nemoguće za život", naglasio je Razux.

Naftna kriza

Te naftne države "zabrinute su zbog napada na energetsku infrastrukturu i mogućeg blokiranja plovidbe" u uskom grlu Hormuškog tesnaca, podsetila je Sinzia Bjanko, istraživačica za Zaliv u Evropskom veću za spoljne odnose (ECFR). Te su zemlje trenutno angažovane u skupim političkim agendama: promeni ekonomskog modela, velikim radovima i energetskoj tranziciji.

"Sve bi bilo komplikovanije sa naftnom krizom. Upravljanje sigurnosnim posledicama promene režima u Iranu dodalo bi novi sloj složenosti", objasnila je Bjanko.

Uz to, dodao je Pjer Razux, takav bi scenario mogao da podstakne Kinu, velikog kupca zalivske nafte, da pokuša da smanji svoje veze sa regionom. To bi bila loša vest za zalivske zemlje koje pokušavaju da uravnoteže svoju trgovinsku zavisnost od Sjedinjenih Država.

Asimetrični sukobi

Potres u Iranu mogao bi da probudi druge sukobe koje bi Teheran mogao da pokuša da reaktivira u sklopu svoje odmazde, putem Hutija u Jemenu ili Hezbolaha u Libanu.

BloombergAdria.com

NJegovo oslabljivanje moglo bi, osim toga, da da odrešene ruke grupama koje su neprijateljski nastrojene prema susedima, poput Turske ili Pakistana. Tu se misli na kurdske grupe na severozapadu i balučke separatiste na jugoistoku Irana, čije bi delovanje moglo da destabilizuje ceo region.

"Tokom prethodnih protesta, Turska se bojala da bi u slučaju pada iranskog režima kurdske grupe to iskoristile za stvaranje problema u Turskoj", rekla je Gonul Tol sa Instituta za Bliski istok. "Grupe povezane sa borcima PKK-a postale bi aktivnije", smatra ona.

Ulozi su slični i za Islamabad, koji je poručio da je "stabilan i miran Iran, bez unutrašnjih nemira, u interesu Pakistana".

Američki napadi "imali bi destabilizujuće posledice za ceo region, a Pakistan bi mogao da bude posebno pogođen", ocenila je analitičarka i bivša diplomatkinja Maliha Lodhi. "Svaki poblem blizu granica ojačao bi aktiviste u nestabilnom Balučistanu i bio bi ozbiljna pretnja sigurnosti."

Tramp gomila snage, na Bliski istok uskoro stiže ponos američke mornarice: 'Ako ne postignemo dogovor...'

Migracijski talasi

Neki susedi strahuju i od velikih migracija stanovništva ili priliva izbeglica, kakve je Turska doživela tokom građanskog rata u Siriji.

BloombergAdria.com

"Šok bi verovatno bio puno jači, s obzirom na veličinu zemlje, njeno stanovništvo i heterogenost", rekao je Sinan Ulgen iz tink-tanka Karnegi Evropa.

Iran ima 92 miliona stanovnika koji pripadaju brojnim etničkim i verskim zajednicama (Kurdi, Azeri, Baluči, Arapi).

"Turska, Azerbajdžan i Jermenija toga se posebno boje jer bi one bile odredišne zemlje", istakao je ruski analitičar Nikita Smagin. Za potonje dve zemlje, koje su male površine, to bi "lako moglo da ugrozi njihovu stabilnost".

'Islamski NATO'?

Nakon izbijanja rata u Pojasu Gaze 2023. i izraelskih napada na Liban, Siriju, Jemen i Iran, te posebno na predstavnike Hamasa u Dohi 9. septembra 2025., u regionu su sve glasniji pozivi za jačanje odbrambene saradnje i zajedničkom odbranom, čak formalnim osnivanjem "islamskog NATO-a", koje predvode Egipat i Iran.

No za to postoje velike političke prepreke zbog kojih su zemlje sklonije bilateralnim sporazumima i tehnološkoj saradnji.

Katar i UAE navodno su na samitu u Dohi 15. septembra 2025. odbili egipatski predlog za osnivanje zajedničkih arapskih vojnih snaga, bojeći se jačanja regionalne polarizacije, a druge zalivske zemlje uskratile su podršku zbog mogućnosti uključivanja Irana ili Turske, navodi se u analizi Centra za strateške i međunarodne studije.

Saudijska Arabija i Pakistan potpisali su, međutim, dva dana kasnije u Rijadu sporazum o uzajamnoj obrani (SMDA) po kojem se "agresija na jednu zemlju smatra agresijom na obe", po uzoru na član 5. NATO-a. Sporazum predviđa sveobuhvatnu vojnu saradnju i govori o zajedničkom odvraćanju, ali ne definiše precizno mehanizam zajedničkog odgovora niti izričito pominje širenje pakistanskog "nuklearnog kišobrana" na Saudijsku Arabiju.

Ni Povelja NATO-a iz 1949. isprva nije spominjala nuklearno oružje, ali se to s vremenom promenilo, pa bi i SMDA mogao da evoluira.

Turska takođe radi na jačanju odbrambene saradnje sa Saudijskom Arabijom i Pakistanom i želi da osnuje "regionalnu platformu" koja bi kasnije, kako se nada, mogla da uključuje i druge zemlje regiona, poput Egipta. 

Abrahamova i islamska koalicija

Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, Muhamed bin Zajed Al Nahjan, podstaknut tim razvojem događaja posetio je u januaru Indiju s kojom je potpisao pismo namere za sklapanje okvirnog sporazuma o strateškom obrambenom partnerstvu. Izrael takođe radi na jačanju obrambene saradnje s Indijom.

"U regionu se pojavljuju dve suparničke koalicije", rekao je Firas Maksad, izvršni direktor za Bliski istok i severnu Afriku pri konsultantskoj kompaniji Eurazija Group, za japanski časopis NikkeiAsia.

"Abrahamova koalicija na čelu s Izraelom i UAE, uz podršku Indije i Grčke, te islamska koalicija koju predvode Saudijska Arabija, Turska, Pakistan i sve više Egipat." 

Referisao se na Abrahamove sporazume kojima je Izrael normalizovao odnose sa nekoliko muslimanskih zemalja, uključujući UAE i Bahrein.

Maksad je napomenuo da zemlje kao što su Turska, Egipat i Indija ne žele da biraju između Saudijske Arabije i UAE-a jer imaju interese na obe strane i mogu da imaju važnu ulogu u prevladavanju razlika između te dve zemlje.

Bliskoistočni savez za protivvazdušnu obranu (MEAD), operativan od leta 2022., možda je zasad najvažnija praktična inicijativa u regionu. Pod vođstvom američkog zapovedništva (CENTCOM), zemlje poput Saudijske Arabije, Jordana, UAE-a, Bahreina i Izraela neformalno rade na povezivanju radarskih sistema u cilju zajedničkog ranog upozoravanja na napade dronovima i projektilima iz Irana. 

To je jedini projekt gde Izrael i arapske zemlje zaista operativno sarađuju iza kulisa, bez obzira na političku retoriku.