OD NACISTA DO AJATOLAHA: Spektakularne operacije Mosada

Iako su napadi stigli s neba, sumnja se da je izraelska obaveštajna služba Mosad tada takođe odigrala ključnu ulogu u lociranju ciljeva i upravljanju operacija direktno sa terena.

Veruje se da su Mosadovi agenti koristili dronove prokrijumčarene u zemlju kako bi gađali preostale iranske sisteme protivvazdušne odbrane, na primer, a iranske vlasti su prethodno priznale kako podozrevaju da su njihove snage bezbednosti infiltrirane od izraelske obaveštajne službe.

Značajan broj ključnih vojnih lica i nuklearnih naučnika ubijen je otkako su izraelski napadi započeli 13. juna, što ukazuje da je Izrael posedovao informacije o njihovom kretanju i lokacijama.

Nije lako proceniti Mosadovu ulogu u ovim događajima.

Izrael retko komentariše aktivnosti organizacije, a postoje i drugi ogranci obaveštajnog aparata, ali ovde je sve što do sada znamo o istaknutim operacijama ove agencije iz prošlosti.

BloombergAdria.com

Inače, "Mosad modin tafkidim mejuhadim" odnosno "Institut za obaveštajne i specijalne zadatke" je izraelska obaveštajna agencija, u običnom govoru poznata pod imenom Mosad. Odgovorna je za obaveštajno sakupljanje, tajne akcije (uključujući paravojne aktivnosti i atentate) i antiterorizam. Fokus ove službe je na arapske zemlje i organizacije širom sveta. Ova obaveštajna agencija je svojim fantastičnim akcijama širom sveta stekla mitski status.

Dana 14. maja 1948. premijer novostvorene države David Ben-Gurion pročitao deklaraciju o stvaranju Izraela, a jevrejski narod je nakon skoro dve hiljade godina dočekao svoju državnost.

BloombergAdria.com

Izgledi za "preživljavanje" novonastale države su bili minimalni, a potpuno uništenje i nestanak nove države su ubrzo postali realnost. Čak su i sami generali izraelske vojske tvrdili da će država izdržati najviše dve godine. Ipak, Jevreji ne samo da su uspeli da odbrane svoju teritoriju, nego su uspeli i da ih prošire.

Iako su pobedili u ratu za nezavisnost, tadašnji državnici Izraela su bili izuzetno svesni situacije u kojoj se zemlja nalazi: Izrael je bio regionalno izolovan, okružen neprijateljima koji su čekali pogodan momenat za osvetu. I pored toga Izrael nije odustao već je upravo krenuo da ostvaruje svoj san – ostvariti nemoguće.

Sreća i radost Jevreja nakon proglašenja države nije dugo trajala, čak ni puna dvadeset i četiri sata. Već narednog dana, pet arapskih država je napalo Izrael sa ciljem da ga unište pre nego što se pojavi na kartama sveta. U tom trenutku, u Izraelu je živelo nešto malo više od pola miliona Jevreja. Ogroman broj njih je velikom brzinom pristizao u novu domovinu iz Evrope sa ciljem da pobegnu od svih strahota i trauma holokausta, kao i da pomognu svojoj braći u stvaranju nove države. Samo tokom 1948. i 1949. godine, preko 300 000 Jevreja se doselilo u zemlju.

Zbog svega ovoga Izraelu je trebala jaka i učinkovita tajna služba, koju čine:

• Aman (vojno-obaveštajna služba - zadužena za špijuniranje neprijateljske vojske)
• Šinbet (unutrašnja služba sigurnosti - odgovorna za kontrašpijunažu i protivterorističke akcije)
• Mosad (koji je zadužen za tajne aktivnosti u inostranstvu).

Izrael kao progonjen i od samog početka okružen neprijateljima se još od osnivanja oslanja na spektakularne tajne akcije. Zbog toga Mosad poštuju u celom svetu, ali ga se i boje. 

BloombergAdria.com

Od osnivanja agencije, 1949. godine Mosad je uključen u skoro svaki veći "incident" ma Bliskom istoku i zbog toga se mnoge teorije zavere povezuju sa ovom obaveštajnom službom, a svaka akcija koja se pripiše ovoj obaveštajnog agenciji, jača i spekulacije koje okružuju ovu organizaciju.

Uspesi Mosada

Ubistvo ajatolaha Alija Hamneija

Godinama su, prema izveštajima zapadnih medija, operativci izraelske obaveštajne službe Mosad imali pristup mreži saobraćajnih kamera u Teheranu, preko kojih su pratili ajatolaha Alija Hamneija, njegove telohranitelje i druge visoke iranske zvaničnike, sve do njegovog ubistva.

Izrael je, kako se navodi, uspeo da preuzme kontrolu nad skoro svim kamerama u gradu.

Reč je o sistemu koji iranske vlasti intenzivno koriste za praćenje političkih protivnika i sopstvenog stanovništva, ali se isti sistem, kako se tvrdi, koristi i za praćenje kretanja ključnih članova bezbednosnih snaga Vrhovnog vođe.

BloombergAdria.com

Snimak je navodno prosleđen u Tel Aviv i južni Izrael, gde su analitičari godinama gradili detaljnu sliku o navikama telohranitelja - njihovim adresama, radnim rasporedima i ljudima koje su štitili. Jedan ugao kamere pokazao se posebno korisnim, omogućavajući agentima da prate gde su telohranitelji parkirali svoja lična vozila po dolasku u kompleks Vrhovnog vođe u Pasterovoj ulici, u samom centru Teherana. Hakovanje sistema bilo je deo višegodišnje obaveštajne operacije koja je, prema navodima, kulminirala u subotu, kada je Hamnei ubijen.

Izraelski borbeni avioni, koji su satima leteli direktno iz vojnih baza, ispalili su do 30 precizno vođenih raketa na kompleks u kojem se nalazio.

Telo vrhovnog vođe pronađeno je u ruševinama nakon dnevnog vazdušnog napada usmerenog na svrgavanje režima.

Hamnei je vodio iranski režim 36 godina, tokom kojih su, prema brojnim optužbama organizacija za ljudska prava, ubijene hiljade građana, sistematski su potiskivane žene i finansirana je podrška militantnim grupama poput Hamasa i Hezbolaha, koje otvoreno zagovaraju uništenje Izraela.

Prema istim izvorima, u subotu ujutru, nakon što su locirale Hamneija, izraelske službe su poremetile rad desetak mobilnih baznih stanica u blizini Pasterove ulice. Telefoni su davali signal zauzetosti prilikom pokušaja poziva, što je sprečilo bezbednosni aparat da blagovremeno primi upozorenja.

- Poznajemo Teheran kao što poznajemo Jerusalim - rekao je izraelski obaveštajni zvaničnik za Fajnenšel tajms.

- A kada znate mesto poput ulice u kojoj ste odrasli, primetite i najmanju nepravilnost.

Prema pisanju lista, američka CIA je takođe imala ljudski izvor koji je pružao ključne informacije. U kombinaciji sa izraelskim alatima veštačke inteligencije i algoritmima koji su analizirali ogromne količine podataka o iranskom rukovodstvu i njihovom kretanju, ovaj izvor je omogućio precizno lociranje Hamneija na sastanku gde je napadnut.

Nakon što su Izrael i Sjedinjene Države utvrdili gde se održava sastanak, smatrali su da moraju odmah da deluju. U slučaju izbijanja rata, ajatolah bi, prema procenama, bio premešten u podzemne, od bombi otporne bunkere, pa je faktor iznenađenja bio ključan.

Operacija je planirana mesecima, ali je konačna odluka o napadu doneta čim je potvrđena njegova tačna lokacija. U akciji su korišćene saobraćajne kamere, koje su potvrdile da sastanak teče po planu, hakovane telefonske mreže i izvor CIA na terenu, zaključili su.

Ubistvo vođe Hamasa Ismaila Hanijea

Politički vođa Hamasa Ismail Hanije ubijen je dok je odsedao u rezidenciji u Teheranu 31. jula 2024. godine.

Izrael ispočetka nije preuzeo odgovornost za atentat, ali je mesecima kasnije ministar obrane Izrael Kac potvrdio da je iza ubistva stajao Izrael.

Međutim, okolnosti oko Hanijeove smrti ostaju nejasne.

Halil al-Haja, viši zvaničnik Hamasa, rekao je na konferenciji za štampu da je projektil pogodio Hanijea „direktno", pozivajući se na svedoke koji su bili s njim.

Ali izveštaj iz NJujork tajmsa, koji citira sedam zvaničnika, tvrdi da je Hanijea ubila bomba koja je bila prokrijumčarena dva meseca ranije u zgradu u kojoj je on odseo.

BBC nije uspeo da potvrdi nijednu od ovih tvrdnji.

Hanije je jedan od mnogih lidera Hamasa koje je ubio Izrael posle napada grupe na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, među njima lidera Hamasa u Pojasu Gaze Jahju Sinvara, njegovog brata Muhameda, šefa Hamasovog vojnog krila Muhameda Deifa, i njegovog zamenika Marvana Isu.

Eksplodiranje Hezbolahovih uređaja

Hiljade pejdžera širom Libana, uglavnom u oblastima sa jakim prisustvom Hezbolaha, istovremeno je eksplodiralo 17. septembra 2024.

U eksplozijama su bili ranjeni ili ubijeni korisnici i neki od prolaznika, šireći opštu paniku i konfuziju.

Narednog dana su na isti način eksplodirali voki-tokiji, ubivši i ranivši još stotine njih.

BloombergAdria.com

U vreme napada, Izrael i Hezbolah su se borili u sukobu koji se oteo kontroli otkako je Hezbolah gađao izraelske položaje dan posle Hamasovih napada od 7. oktobra.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu priznao je dva meseca kasnije da je Izrael odgovoran za ove napade, javili su tada izraelski mediji.

U intervjuu za CBS, BBC-jevog američkog medijskog partnera, dvojica bivših agenata otkrili su detalje operacije, rekavši da je Mosad sakrio eksplozivne naprave u baterijama funkcionalnih voki-tokija, koji se obično nose u prsluku blizu srca vlasnika.

Hezbolah je nesvestan toga kupio više od 16.000 voki-tokija „po dobroj ceni" od lažne kompanije 10 godina ranije, rekli su agenti, a kasnije je kupio još 5.000 pejdžera, javio je CBS.

Eksplozije su izazvale potrese širom Libana, a detonacije su se dešavala svuda gde su pejdžeri nošeni, između ostalog i u supermarketima.

Bolnice su bile pretrpane žrtvama, od koji su mnoge bile osakaćene.

Šef UN-a za ljudska prava Folker Turk nazvao je ovaj napad ratnim zločinom.

Atentat na Mohsena Fahrizadea

U novembru 2020. godine, konvoj koji je nosio Mohsena Fahrizadea, najistaknutijeg iranskog nuklearnog naučnika, našao se na udaru jake puščane vatre u gradu Absardu, istočno od prestonice Teherana.

Fahrizadeh je ubijen iz mitraljeza na daljinsko upravljanje uz pomoć veštačke inteligencije.

„Tako hirurški precizno izvršavanje atentata na pokretnoj meti bez civilnih žrtava zahteva obaveštajne podatke u realnom vremenu sa terena", napisao je u ono vreme novinar BBC-ja na persijskom DŽijar Gol.

U aprilu 2018. godine, Netanjahu je prikazao desetine fascikli sa dokumentima navodno povezanim sa iranskim nuklearnim programom, za koje je rekao da ih je nekoliko meseci ranije ukrao Mosad u smelom upadu u skladište samo 30 kilometara od Teherana (ovo je kasnije potvrdio iranski predsednik Hasan Ruhani).

Predstavljajući arhivu na specijalno sazvanoj konferenciji za štampu, izraelski premijer je istakao ulogu Mohsena Fahrizadea u onome što je nazvao „nezvaničnim programom nuklearnog naoružavanja".

BloombergAdria.com

„Doktor Mohsen Fahrizade... zapamtite to ime", ponovio je on.

Iran je prethodno optužio Izrael za atentat na četiri druga iranska nuklearna naučnika između 2010. i 2012. godine.

Mahmud al-Mabuh: Zadavljen

Mahmud al-Mabuh, viši vojni lider Hamasa, ubijen je 2010. godine u hotelu u Dubaiju.

Isprva je to izgledalo kao prirodna smrt, ali policija u Dubaiju je na kraju uspela da identifikuje tim atentatora nakon što je proučila snimke sa sigurnosnih kamera.

Policija je kasnije utvrdila da je Al Mabduh ubijen elektrošokom i naknadnim davljenjem.

Sumnja se da je operaciju orkestrirao Mosad, što je izazvalo diplomatsko zgražavanje Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izraelske diplomate su, međutim, tvrdile da ne postoje dokazi koji povezuju Mosad sa napadom.

Ipak, oni nisu negirali učešće, što je u skladu sa izraelskom politikom održavanja „ambivalentnosti" po takvim pitanjima.

Jahja Ajaš i eksplodirajući telefon

Jahja Ajaš, ključni tvorac bombi za palestinsku ekstremističku grupu Hamas, ubijen je 1996. godine postavljanjem 50 grama eksploziva u njegov mobilni telefon motorola alfa.

Ajaš, istaknuti vođa Hamasovog vojnog krila, bio je čuven po stručnosti u pravljenju bombi i orkestriranju složenih napada na izraelske mete.

Postao je primarna meta izraelskih snaga bezbednosti i jedan od najtraženijih ljudi u Izraelu.

Krajem 2019. godine, Izrael je ukinuo cenzuru na neke detalje ovog ubistva, a izraelski Kanal 13 TV emitovao je snimak Ajašovog poslednjeg telefonskog razgovora sa njegovim ocem.

Operacija Braća

U izuzetnom činu obmane,delajući po naređenjima premijera Menahema Begina, Mosad je ranih 1980-ih prokrijumčario više od 7.000 etiopskih Jevreja u Izrael preko Sudana, koristeći lažno ronilačko odmaralište kao paravan.

Sudan je bio neprijateljska zemlja Arapske lige, tako da je, radeći u tajnosti, tim Mosadovih agenata osnovao odmaralište na sudanskoj obali Crvenog mora, koje su koristili kao bazu.

BloombergAdria.com

Danju su se izdavali za hotelsko osoblje a noću krijumčarili Jevreje, koji su u tajnosti pristizali iz susedne Etiopije, iz zemlje vazduhom i morem.

Operacija je trajala najmanje pet godina, a u vreme kad je otkrivena, Mosadovi agenti su već uspeli da pobegnu.

Odmazda posle otmice na Minhenskoj olimpijadi

Palestinska ekstremistička grupa Crni septembar je 1972. godine ubila dvojicu članova izraelskog olimpijskog tima na Olimpijskim igrama u Minhenu, a zarobila još njih devet.

Taoci su kasnije stradali u neuspelom pokušaju spasavanja zapadnonemačke policije.

Mosad je potom napao veliki broj članova Palestinskog oslobodilačkog pokreta, među njima i Mahmuda Hamšarija.

BloombergAdria.com

NJega je ubila eksplozivna naprava postavljena u telefonu u njegovom pariskom stanu.

Hamšari je izgubio nogu u eksploziju i kasnije podlegao ranama.

Atentati na Hamšarija i Ajaša ističe dug i detaljan istorijat korišćenja napredne tehnologije za ciljana ubistva.

Operacija Entebe

Operacija Entebe u Ugandi 1976. godine smatra se jednom od najuspešnijih izraelskih vojnih misija.

Mosad je obezbedio obaveštajne podatke, dok je izraelska vojska izvela operaciju.

U avionu, na letu iz Tel Aviva za Pariz preko Atine, bilo je 250 putnika, među njima 103 Izraelca.

Otmičari, dvojica pripadnika Narodnog fronta za oslobođenje Palestine i dvojica nemačkih saučesnika, preusmerili su avion za Ugandu.

Izraelski komandosi su upali na aerodrom i spasili preostalih 100 izraelskih talaca.

U akciji je poginulo troje talaca, svi otmičari, nekoliko ugandanskih vojnika i Jonatan Netanjahu, brat aktuelnog izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Lov na nacističkog oficira Adolfa Ajhmana - jedan od prvih velikih "debija" Mosada na svetskoj sceni

Otmica nacističkog oficira Adolfa Ajhmana 1960. godine u Argentini jedan je od najslavnijih obaveštajnih uspeha Mosada.

Ajhman, ključni arhitekta Holokausta, bio je odgovoran za progon Jevreja u nacističkim koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu, u kojem je oko šest miliona Jevreja stradalo od nacističke Nemačke.

BloombergAdria.com

Nakon što je izbegao hvatanje seljenjem između nekoliko zemalja, Ajhman se na kraju skrasio u Argentini, u Buenos Ajresu je živeo povučeno pod lažnim identitetom.

Tim od 14 Mosadovih agenata ga je pronašao, oteo i vratio u Izrael, gde mu je bilo suđeno i gde je na kraju pogubljen.

BloombergAdria.com

BloombergAdria.com

Celi svet je gledao kako nacističkog oficira osuđuju na smrt, što je predstavljalo prvu veliku pobedu Izraela i Mosada, čime su postavili temelje o stvaranju sopstvenog mita i poslali snažnu poruku neprijateljima.

Eli Koen - priča za sebe

Mnogi ga smatraju najboljim izraelskim špijunom ikada. Sa lažnim identitetom sirijskog muslimana rođenog u Libanu, Eli Koen je imao jedan cilj - da kao operativac Mosada sazna poverljive informacije koje će koristiti Izraelu.

Naravno špijun ne bi mogao da bude to što jeste da se o njemu zna puno. Ali pre nego što je rešio da bude to što je bio, zabeleženo je da je rođen 26. decembra 1924. godine u Aleksandriji u Egiptu. 

Imao je samo 25 godina kada su se njegovi roditelji i braća preselili u Izrael, ali on je rešio da ostane u Egiptu. U narednim godinama biće redovno ispitivan od strane tamošnjih vlasti, iako tada nikada nisu uspeli da dokažu umšanost u špijunske aktivnosti, sve dok 1957. godine nije proteran zajedno sa drugim Jevrejima iz Egipta. 

BloombergAdria.com

Svoje usluge je ponudio izraelskim obaveštajnim službama, ali oni nisu bili toliko voljni da ga uključe u svoje prve redove jer su testovi u agenciji prilikom obuke pokazali da ima visok IQ i fotografsko pamćnje, ali i da i pored svog skromnog izgleda sebi pridaje mnogo važnosti, kao i da je sklon neopotrebnom preuzimanju rizika. 

Zato je snove o velikim delima i špijunskim akcijama prepunim obrta, zamenila kancelarija i miran porodični život. Bar do 1960. godine

Kada je služba rešila da kontakira 1960. godine, on je prvu ponudu odbio. Međutim, kako je ubrzo ostao bez posla, a Mosad zbog uzavrele situacije na granici sa Sirijom rešio da pokuša još jednom, jer im se činio interesantnim zbog svojih orijnetalnih crta lica, ali i znanja arapkog, engleskog i francuskog jezika - brzo su došli do dogovora i krenula je njegova obuka. Ovo je između ostalog podrazumevalo usavršavanje sirijskog dijalekta, ali i sve ono što je podrazumevao njegov lažan identitet Kamal Amin Ta'abeta, rođenog u Libanu, od roditelja sirijskih muslimana. Prema njegovoj izmišljenoj biografiji, 1948. godine, porodica se preselila u Argentinu gde je stvorila uspešan biznis, ali on sada napokon želi da se vrati u zemlju odakle njegova porodica potiče. 

BloombergAdria.com

Stoga je početkom 1961. godine poslat u Buenos Ajres, kako bi stvorio lažnu sliku i kontakte kao sirijski emigrant. Ubrzo je među sirijskom zajednicom postao dobro poznat kao velikodušan biznismen, koji voli noćni život, pa samim tim i stekao brojne prijatelje među političarima, diplomatama i vojnim zvaničnicima koji su radili u ambasadi. Tako je usledio i poziv za posetu Damasku. Koen je stigao u Damask u februaru 1962. godine, gde je odmah počeo da uspostavlja kontakte sa rukovodstvom stranek Baas, što je uključivalo i sirijskog vojnog atašea u Argentini, generala Amina al-Hafiza. Nastavio je društveni život, organizovao brojne žurke u svom domu i glumio opijenost, dok je politčki vrh Sirije pažljivo slušao. 

Kako je njegova polpularnost rasla, stekao je i reputaciju najtraženijeg neženje u sirijskoj prestonici. A on, zajedno sa Mosadom se nije protivio ovoj ideji i rešio je da pronađe lepotice iz najuticajnijih porodica, koje bi mu u slučaju krize ili razotkrivanja identiteta možda pomogle da pobegne nazad svojoj zakonitoj ženi i njihovoj maloletnoj deci. 

Međutim, ništa od ovoga nije moguće dok ne dovrši zadatak zbog kog je i došao tu: izveštavanje o sirijskom projektu preusmeravanja voda iz reke Jordan. On je prilikom jedne posete lokaciji koja je bila dostupna samo najvišim zvaničnicima, saznao da se kanal kopa duž cele Golanske visoravni i o svemu detlajno obavestio vlasti Izraela. U izveštaju se setio pozicije svakog sirijskog topa, rova ili tenkovske zamke. Oni su pak, reagovali tako što je vazduhoplovstvo bombardovalo opremu potrebnu za projekat početkom 1964. godine. 

Čak je prilikom jednog razgovora sa sirijskim oficirima predložio da utvrđenja zamaskiraju određenom vrstom drveća, kako bi Izraelcima delovali neprepoznatljivo, a vojsci Sirije dodatno pružila hlad. Sirijci su to sa oduševljenjem prihvatili, neznajući da Izraelcima zapravo otkrivaju položaje.

Međutim, kako ga novoizabrani komandant sirijske obaveštajne službe Ahmed Suedani nije voleo i nije mu verovao, Eli je izrazio strah i zatražio od Izraela da okonča svoj zadatak. Vlasti su ga tada, 1964. godine, zamolile da se još jednom vrati i dovrši posao. Poslušao ih je, ali je po povratku bio neoprezniji nego ranije. Šifrovane poruke je odašiljao svako veče u isto vreme, što je olakšalo posao onima koji su po ulicama Damaska hvatali nepoznate signale.

Ovo ga je koštalo života, 24. januara 1965. godine, kada su sovijtski obaveštajci utvrdili da poverljive informacije cure iz njegovog doma i odmah obavestili svoje sirijske kolege. Vođa hapšenja je bio pukovnik Ahmed Suedani, koji je omraženog Elija uhvatio usred šifrovanog razgovora. Suočen sa bezizlaznom situacijom, mogao je samo da se preda. 

BloombergAdria.com

Nakon suđenja, obešen je 18. maja 1965. godine, pred kamerama koje su sve uživo prenosile na sirijskoj nacionalnoj televiziji. NJegovo telo nikada nije predato porodici, ali on u Izraelu nikada nije zaobravljen. 

Neuspesi Mosada

Uprkos brojnim uspelim operacijama, Mosad je imao i neke čuvene neuspehe.

Napad Hamasa 7. oktobra 2023.

Napad palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, kada su 7. oktobra 2023. godine iznenada upali na jug Izraela iz Pojasa Gaze, uhvatio je izraelske snage bezbednosti potpuno nespremne.

Neuspeh Mosada da predvidi napad smatra se ogromnim fijaskom, u pogledu projektovanja, prema analitičarima, slabosti u izraelskoj politici odvraćanja prema Hamasu.

Napad od 7. oktobra je za posledicu imao smrt oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, tvrde izraelske vlasti.

Još 251 osoba je odvedena u Gazu kao taoci.

U odgovoru na Hamasov napad, Izrael je objavio rat Pojasu Gaze, u koje do sada poginulo više od 55.000 ljudi, od kojih su većina civili, prema Ministarstvu zdravlja Gaze.

Izraelska vojska je u februaru 2025. objavila prvi zvanični izveštaj o propustima koji su doveli do njenih neuspeha tokom iznenadnog Hamasovog napada.

U izveštaju nema dramatičnih otkrića, ali je i dalje otrežnjujuće videti zaključke izraelske vojske kako je pogrešno procenila Hamasove namere i potcenila njegove sposobnosti.

U izveštaju se navodi da je vojska Gazu smatrala sekundarnom bezbednosnom pretnjom, pri čemu je prioritet dat Iranu i Hezbolahu, libanskoj vojno-političkoj organizaciji koja godinamaima podršku Teherana.

NJena politika prema Gazi, piše u izveštaju, bila je „paradoksalna: Hamas je bio nelegitiman, ali nije bilo napora da se razvije alternativa".

Vojska je izabrala pristup „upravljanju sukobima" u suočavanju sa ekstremistima iz Pojasa Gaze, navodi se.

Izraelska vojska je pretpostavljala je da Hamas nije „niti zainteresovan [za] niti se priprema za rat velikih razmera", što je bila percepcija pojačana Hamasovom sopstvenom taktikom obmane.

U aprilu 2024. godine, objavljeno je da je šef obaveštajne službe izraelske vojske podneo ostavku.

General-major Ahron Haliva otići će u penziju kada bude izabran njegov naslednik, saopštila je tada izraelska vojska.

U pismu je priznao da njegova obaveštajna uprava „nije ispunila zadatak koji joj je poveren".

On je bio prvi visoki zvaničnik koji je odstupio sa funkcije zbog najsmrtonosnijeg napada u istoriji Izraela.

Jomkipurski rat

Tačno 50 godina ranije, Izrael je na sličan način uhvaćen "na krivoj nozi".

Egipat i Sirija pokrenuli 6. oktobra 1973. iznenadni napad na Izrael da bi povratili Sinajsko poluostrvo i Golansku visoravan.

Tempiranje napada na Jom Kipur, jevrejski dan pokajanja i pomirenja, zatekao je Izrael nespremnim u prvim danima rata.

Egipat i Sirija su napali Izrael na dva fronta.

BloombergAdria.com

Egipatske snage su prešle Suecki kanal, pretrpevši samo delić očekivanih gubitaka, dok su sirijske snage napale izraelske položaje i probile se kroz Golansku visoravan.

Sovjetski Savez je obezbedio snabdevanje za Siriju i Egipat, a SAD su obezbedile hitne linije snabdevanja za Izrael.

BloombergAdria.com

Izrael je uspeo da odbije snage i rat se završio 25. oktobra - četiri dana posle izglasavanja rezolucije Ujedinjenih nacija koja poziva na okončanje borbi.

Neuspeo atentat na Hamasovog lidera Mahmud al-Zahara

Izrael je 2003. godine izveo vazdušni napad na dom Hamasovog lidera Mahmuda al-Zahara u gradu Gazi.

Iako je Al Zahar preživeo napad, u udaru su poginuli njegova žena i sin Halid, zajedno sa još nekolicinom ljudi.

Bombardovanje je potpuno uništilo njegovu kuću, istakavši teške posledice vojnih operacija u gusto naseljenim oblastima.

Neuspeo atentat na Hamasovog lidera Halida Mešala

Jedna od operacija koja je dovela do krupne diplomatske krize bio je pokušaj Izraela da ubije Halida Mešala, šefa Hamasovog političkog biroa, 1997. godine u Jordanu.

Izraelski agenti pokušali su da ga otruju, ali su uhvaćeni, a Izrael je onda bio primoran da obezbedi protivotrov kako bi spasao Mešala.

Tadašnji šef Mosada Deni Jatom odleteo je za Jordan da odnese protivotrov.

Ovaj pokušaj ubistva značajno je narušio odnose Jordana i Izraela.

Afera Lavon

Egipatske vlasti su 1954. godine sprečile izraelsku špijunsku operaciju poznatu kao "Operacija Suzana".

Osujećeni plan bio je da se postave bombe u američkim i britanskim objektima u Egiptu kako bi se izvršio pritisak na Veliku Britaniju da zadrži snage raspoređene u Sueckom kanalu.

BloombergAdria.com

Ovakve akcije su danas poznate i kao "napadi lažne zastave".

Incident je postao poznat kao Afera Lavon, nazvana tako po tadašnjem izraelskom ministru odbrane Pinhasu Lavonu. Veruje se da je on učestvovao u planiranju operacije.