Ukrajinac se vratio kao heroj, u kući je postao tiranin

- Počeo je da me davi. Čak se i on plašio šta je uradio - rekla je za Si-En-En.

- Da nije bio vojnik, verovatno ne bih to trpela - kaže Alisa, koja je tražila da koristi pseudonim iz bezbednosnih i privatnosti razloga.

- Ubedila sam sebe da nije njegova krivica i da moram da ostanem sa njim. Ne možeš tek tako ostaviti nekoga ko je prošao kroz nešto što ga je slomilo, možda mu je samo potrebna pomoć.

Ali situacija se samo pogoršavala. Svaki put kada bi se vratio kući sa bojnog polja, njen muž je postajao sve nasilniji.

NJena priča nije jedinstvena. Kao i u mnogim zemljama, nasilje nad ženama i devojčicama bilo je problem u Ukrajini čak i pre nego što je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine, ali više od četiri godine rata samo je produbilo krizu, piše Si-En-En.

BloombergAdria.com

„Rat je poništio decenije napretka“

Prema izveštaju iz 2019. godine, dve trećine ukrajinskih žena izjavile su da su doživele psihološko, fizičko ili seksualno nasilje od svoje 15. godine. Ukrajina je postigla izvestan napredak u rešavanju problema, usvajanjem strožih zakona i ratifikacijom Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Međutim, organizacija UN za žene je prošle godine upozorila da je rat „poništio decenije napretka“ u oblasti ženskih prava. Stručnjaci koji rade u Ukrajini potvrdili su za Si-En-En da se broj slučajeva koje vide povećava.

Ukrajinska filijala „La Strade“, međunarodne nevladine organizacije za ljudska prava, zabeležila je povećanje poziva za pomoć od 20 odsto između 2022. i 2025. godine, pri čemu je udeo poziva vezanih za fizičko nasilje porastao za 5 procentnih poena. Halina Skipalska, šefica organizacije „HeltRajt Internešenela“ u Ukrajini i šefica Ukrajinske fondacije za javno zdravlje, koja vodi nekoliko skloništa za žene i telefonskih linija za pomoć, rekla je da svi u Ukrajini žive pod hroničnim stresom više od četiri godine.

- To utiče na ljude na različite načine. Neki traže pomoć, neki ne. Uključeno je mnogo faktora - ekonomska nesigurnost, psihološki stres, alkohol i druge zavisnosti, osećaj beznađa - rekla je ona.

- Nije tajna da svi ovi faktori mogu dovesti do porodičnog nasilja.

BloombergAdria.com

Sve više poziva od vojnih porodica

Pozivi za pomoć od vojnih porodica — uključujući i one od samih vojnika koji se bore sa kontrolom agresije — postaju sve češći, rekla je Tetjana Zotova, šefica Kijevskog gradskog centra za rodnu ravnopravnost, prevenciju i borbu protiv nasilja u porodici. Iako je to delimično posledica činjenice da se ukrajinska vojska više nego utrostručila u poslednje četiri godine, istraživanja u nekoliko zemalja su takođe pokazala da je učestalost nasilja u porodici veća u vojnim porodicama u poređenju sa opštom populacijom.

- Broj traumatizovanih ljudi raste. Bili su na prvim linijama fronta i videli su stvarnost potpuno drugačiju od civilnog života - rekla je Zotova.

Posttraumatski stresni poremećaj, izloženost nasilju, traumatske povrede mozga, zloupotreba supstanci, ekonomske teškoće i povrede koje menjaju život povezane su sa povećanom stopom porodičnog nasilja. Pa ipak, tema ostaje tabu.

BloombergAdria.com

„Trebalo bi da budeš zahvalan“

Rat je strašno pogođen Ukrajincima. Vlada ne objavljuje zvanične podatke o žrtvama, ali nedavne procene govore da se između 100.000 i 140.000 ljudi bori za Ukrajinu.

- Neće svaki vojnik postati tiranin kod kuće - naglasila je Zotova, ali široko rasprostranjeno priznanje ogromnog broja žrtava znači da tema porodičnog nasilja koje čine pripadnici vojske ostaje „veoma, veoma osetljiva“.

Žrtve ređe prijavljuju zločin i dobijaju manje podrške od svoje okoline.

- Postoji uverenje da počinilac ne može biti kažnjen jer je heroj i vojnik, a postoji i veliko nepoverenje u vlasti - rekla je ona, dodajući da njeno odeljenje vodi kampanju za podizanje svesti o problemu.

Olha je dobro svesna ovoga. Kada je pozvala policiju tokom jednog od sve nasilnijih ispada njenog muža, rekli su joj da bi trebalo bolje da se ponaša prema njemu.

- On je ranjeni vojnik. Policija mu nije ništa uradila, a meni su napisali kaznu zbog podnošenja lažne prijave - rekla je Olha za Si-En-En. Olha, koja je tražila da se njeno prezime ne koristi, kaže da je poslednjih meseci nekoliko puta zvala policiju.

- Uopšte nisu odgovorili na neke od mojih poziva. Dolazili su nekoliko puta i nisu ništa preduzeli, a onda su jednom konačno evidentirali nasilje u porodici, pa smo moj muž i ja zajedno otišli ​​kod psihologa i u socijalnu službu - rekla je ona.

BloombergAdria.com

Si-En-En je kontaktirao ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je nadležno za policiju, za komentar o postupanju sa prijavama nasilja u porodici.

Ali spremnost njenog muža da potraži pomoć nakon što je intervenisala policija bila je kratkog veka, rekla je Olha. Život se ubrzo vratio u poznati obrazac.

- Pio bi, a onda sam znala da će nasilje postepeno eskalirati, a naredna dva ili tri dana biće jednostavno užasna... Onda bi rekao da me mnogo voli, da me bije iz ljubomore, da nikada nijednu ženu nije toliko voleo, i plakao bi i klečao ispred mene - rekla je.

NJen muž se samolečio lekovima protiv bolova, mnogo je pio i iskaljivao je sve na njoj. Pa ipak, ona je stalno opravdavala njegovo ponašanje, pripisujući ga traumi koju je pretrpeo na bojnom polju.

- Tamo je doživeo strašne stvari. Puzao je kroz šumu dva dana, polumrtav. Nikada se nije oporavio od toga, nikada se nije oporavio, videla sam da se nikada nije oporavio, ni fizički ni mentalno - rekla je.

Onda jednog dana skoro da ju je ubio.

BloombergAdria.com

- Bio je toliko ljut da mi je stavio kesu preko glave i hteo je da mi odseče uši, mislim, to je bilo potpuno ludilo. Pokušao je da mi slomi nogu čekićem, povredio me nožem i ljuštilicom za krompir. Čim me je pustio, pobegla sam - rekla je.

Pobegla je u opštinsko „mesto nepobedivosti“, javni prostor gde ljudi mogu da se zagreju i napune svoje uređaje tokom čestih nestanaka struje.

- Pozvali su hitnu pomoć i policiju - rekla je. Vlasti su joj pomogle da pronađe mesto u ženskom skloništu u Kijevu. Konačno, neko ju je poslušao.

Plaši se da potraži pomoć

Izlazak iz začaranog kruga porodičnog nasilja je neverovatno težak za svaku žrtvu. Ali rat je još više otežao ukrajinskim ženama da potraže pomoć. Ukrajina je 2024. godine predstavila novi nacrt zakona kojim se zahteva da se svi muškarci između 18 i 60 godina prijave za vojnu službu, a muškarci između 25 i 60 godina podležu regrutaciji. Ali mnogi su ignorisali zakon.

Prema podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane, oko 2 miliona Ukrajinaca se trenutno „traži“ zbog izbegavanja regrutacije. Pored toga, oko 200.000 vojnika je odsutno bez zvaničnog odsustva. Neki su pobegli iz zemlje, ali mnogi su i dalje u Ukrajini i kriju se kako bi izbegli hapšenje.

- Ovi muškarci ostaju kod kuće. Ne mogu da izađu jer bi ih policija mogla pokupiti, pod velikim su stresom, mogu biti skloni alkoholu i nasilju - rekla je Skipalska.

BloombergAdria.com

- Ali je veoma teško nositi se sa tim. Žene često ne žele da ih prijave jer se plaše da će biti odvedene direktno u vojsku ili zatvor.

LJudmila, koja je takođe tražila da se njeno prezime ne koristi, rekla je da je rat njen porodični život pretvorio u pakao. Provela je 10 godina u braku sa muškarcem koji je bio kontrolišući, a ponekad i fizički agresivan.

- Trpela sam to, misleći da su to izolovani incidenti. Majka mi je rekla da će sve biti u redu... da nam je samo potrebno vreme da se naviknemo jedno na drugo i da moramo da napravimo kompromis - rekla je LJudmila za Si-En-En, držeći svog malog sina u naručju.

Ali stvari su krenule nagore nakon invazije. NJen muž, stranac oslobođen vojne obaveze, izgubio je posao čuvara kada su njegovi klijenti pobegli iz Ukrajine. Postao je zavisan od LJudmile, što mu se nije dopalo. Agresija je eskalirala nakon što je rodila sina.

- Kontrolisao je svaki moj pokret, moje finansije, moju komunikaciju sa kolegama i prijateljima - rekla je.

BloombergAdria.com

- Izolovao me je od sveta, a udarci su postajali sve jači. Znao je gde da udari da povredi, a da to ne bude vidljivo spolja, po glavi ili nogama.

Kap koja je prelila čašu, kaže, bila je kada joj je pretio pred sinom.

- Odlučila sam da je gotovo - rekla je.

Ona i njen sin su već nekoliko meseci u skloništu i sada se spremaju za useljenje u novi stan.

- Želim da moje dete odraste u kompletnu osobu, da ima uzor koji ne prezire niti ponižava žene.

Alisa, koja ima samo 23 godine, sada je razvedena i živi sama. Išla je na terapiju i kaže da se sada oseća srećno i spremno za život. Pronašla je novi posao, ponovo se povezala sa starim prijateljima i stekla nove. Osvrćući se unazad, uverena je da je njen muž uvek imao nasilne sklonosti.

- Ne mislim da rat sam po sebi menja ljude. On samo izvlači ono što je već u njima. NJegova agresija bi se verovatno manifestovala u nekom trenutku; rat ju je samo ubrzao, intenzivirao i izoštrio. Ali njega nije promenio - rekla je.

- Mnogo muškaraca je iskusilo mnogo gore od mog bivšeg muža, tako da se ne ponašaju kao on.

CNN