RAT U IRANU, UKRAJINA U ZABORAVU: Kako je govorio Žirinovski

Ove njegove reči potiču iz emisije „Veče sa Vladimirom Solovjovom” (Večer s Vladimirom Solovьёvыm), koja je emitovana u leto 2019. godine na ruskom državnom kanalu Rossiя-1.

On je tada govorio o u tom trenutku predstojećim predsedničkim izborima u Ukrajini 2024. godine, tvrdeći da tih izbora zapravo neće ni biti jer „neće biti zemlje koja se zove Ukrajina”

Naglasio je da Iran nije kao prethodni sukobi u kojima je Zapad učestvovao, kao što su Vijetnam, Severna Koreja i rat na Kosovu i Metohiji i NATO agresija 1999. godine, već da je to zemlja koja će pružiti žestok otpor, što će dovesti do „najstrašnijih događaja” i početka nečega što je on nazvao Trećim svetskim ratom.

On je govorio da će zbog tog sukoba milioni izbeglica krenuti ka Evropi i Rusiji, što će zauvek promeniti političku mapu sveta.

BloombergAdria.com

Ovaj snimak je postao viralan nakon početka sukoba na Bliskom istoku 2023. godine, odnosno kada je 7. oktobara Hamas napao Izrael, što je dalje pokrenulo rat u Pojasu Gaze, a kasnije se prelilo na sukobe sa Hezbolahom u Libanu i direktne razmene vatre između Izraela i Irana. Mnogi su tada u njegovim rečima videli i precizno predviđanje za 2024. godinu, međutim to se i nije dogodilo u potpunosti.

Ipak, nakon američkog i izraelskog napada na Iran, njegove reči su opet aktuelne.

Pored toga, Žirinovski je često tvrdio da je Balkan „eksplozivni poredak” koji zavisi od globalne ravnoteže snaga. NJegova teza je bila da će, u slučaju velikog globalnog sukoba, a posebno onog koji uključuje Iran i Izrael, doći do kraha trenutnog međunarodnog poretka, što bi neminovno dovelo do „revizije granica” svuda, uključujući i Balkan.

Žirinovski je i o Kosovu i Metohiji govorio često, vrlo oštro i uvek kroz prizmu sukoba Zapada i Rusije. NJegovi stavovi su bili duboko pro-srpski, ali su istovremeno služili kao upozorenje šta čeka ostatak sveta.

Često je tvrdio da je otcepljenje Kosova bio eksperiment Zapada kako bi se uništilo međunarodno pravo. Smatrao je da će se „kosovski scenario” vratiti Evropi kao bumerang kroz separatizam unutar samih evropskih država i kroz jačanje radikalnog islama.

BloombergAdria.com

Jedna od njegovih najpoznatijih izjava, koja se često citira u srpskim medijima, glasi:

- Mir na Balkanu je moguć samo ako se Srbija vrati na svoje granice. Kosovo je srpska zemlja, i doći će dan kada će se srpska zastava ponovo vijoriti u Prištini, a ruska vojska će u tome pomoći ako bude potrebno.

Žirinovski je bio među prvima koji je koristio Kosovo kao argument za rusko delovanje na postsovjetskom prostoru. Govorio je tada:

- Ako je moglo Kosovo, zašto ne može Krim? Ako ste vi srušili granice na Balkanu, mi ćemo ih srušiti tamo gde su naši interesi - pričao je Žirinovski prema zapisima iz njegovog obraćanja u Državnoj Dumi tokom Krimskog proleća 2014. godine.

Smatrao je da je Kosovo otvorilo „Pandorinu kutiju” koja će na kraju dovesti do prekrajanja svih granica u Evropi.

BloombergAdria.com

Tokom same agresije NATO-a, Žirinovski je bio u Beogradu. Oštro je kritikovao tadašnje rusko rukovodstvo odnosno Borisa Jeljcina što nije poslalo PVO sisteme (S-300) Srbiji. Tvrdio je da bi jedan takav potez sprečio okupaciju Kosova i promenio tok istorije, prenosili su tada domaći mediji pisanje ruskih agencija.

Pored toga, Žirinovski je bio jedan od najglasnijih ruskih političara koji je devedesetih i početkom dvehiljaditih zagovarao potpuno prekrajanje granica na Balkanu u korist Srbije. Često je izjavljivao da Srbija treba da obuhvati sve teritorije gde žive Srbi, uključujući delove BiH i Hrvatske, kao i da je podela Jugoslavije „zločin Zapada” koji će se kad-tad ispraviti kada Rusija povrati svoju moć.

U nekim od svojih ekstremnijih geopolitičkih predavanja, iznosio je teoriju da Balkan treba podeliti na interesne sfere odnosno na Zapad i Istok.

• Zapadni deo (Slovenija, Hrvatska) bi pripao nemačkoj interesnoj sferi.
• Centralni i istočni deo (Srbija, Crna Gora, Grčka, Bugarska) bi bili deo pravoslavnog saveza pod vođstvom Rusije.

Ovo je istakao u svojoj knjizi "Poslednji juriš na jug" („Posledniй brosok na Юg”) objavljenoj prvi put 1993. godine. U ovoj knjizi on detaljno opisuje svoju geopolitičku doktrinu o ruskom prodoru ka Indijskom okeanu i Sredozemlju, gde Balkan, naročito Srbija, igra ključnu ulogu kao „pravoslavni bedem”

BloombergAdria.com

Podsetimo, Vladimir Žirinovski preminuo je 75. godini života, 6. aprila 2022. nakon teške i duge bolesti.

Od njega se na pogrebnoj ceremoniji u Moskvi oprostio politički krem Rusije, a predsednik Vladimir Putin, iako je njegova stranka LDPR opozicija u Rusiji, je položio buket crvenih ruža kod kovčega Žirinovskog.