Šta je Tramp ZAISTA postigao ratom u Iranu?

Bela kuća i dalje tvrdi da postiže velike uspehe u svojim tekućim operacijama u Iranu, koje su sada dosegle mesec dana trajanja. Ciljevi rata, čini se, stalno se menjaju, ali koliko je Vašington do sada zapravo bio uspešan? Prošao je mesec dana otkako su SAD i Izrael ispalili prve udare na Iran, pokrenuvši rat koji je destabilizovao region, poremetio globalne lance snabdevanja i izazvao krizu cena nafte na međunarodnom tržištu, dok se napadi na energetsku infrastrukturu nastavljaju, a saobraćaj kroz strateški Ormuski moreuz i dalje je blokiran. Američki predsednik Donald Tramp izneo je pet ciljeva koje Vašington želi da ostvari pre završetka rata sa Iranom. No sada, mesec dana kasnije, sugerisao je da bi SAD uskoro mogle da "smanjuju" operacije, iako neki od ključnih ciljeva ostaju nejasni ili neispunjeni.

Prema većini procena, američki i izraelski napadi značajno su oslabili iranske vojne kapacitete i ubili velik broj visokih zvaničnika. Ali ti taktički uspesi ne znače nužno i ostvarenje svih strateških ciljeva predsednika. Neki od njih teško su ostvarivi, a ako SAD odustane bez ispunjenih ciljeva, dok Iranska revolucionarna garda ostane na vlasti, Tramp bi mogao da snosi političke posledice kod kuće i globalne posledice zbog odluke o ratu koji je uzdrmao Bliski istok i svetsku privredu. Predsednik SAD stalno tvrdi da operacije u Iranu nadmašuju očekivanja i po uspehu i po brzini. Jedan od glavnih ciljeva bio je uništiti iranske rakete i "sravniti njihovu raketnu industriju sa zemljom", prenosi Euronjuz. Administracija tvrdi da su ti kapaciteti značajno oslabljeni, ali Iran i dalje lansira rakete i dronove, uključujući napade na Izrael, čak i dok Tramp govori o pregovorima.

Tramp je u četvrtak rekao da je oko 90 posto iranskih raketa i lansera uništeno te da su dronovi i fabrike za njihovu proizvodnju "u velikom padu". Ipak, tokom protekle nedelje iranski napadi su se, čini se, intenzivirali, sa redovnim lansiranjima dronova i naprednih projektila prema Izraelu i arapskim državama Zaliva u kojima su američke baze. Uoči obeležavanja mesec dana rata, raketni napad na američku bazu u Saudijskoj Arabiji u petak je ranio 10 američkih vojnika i oštetio nekoliko aviona, prema američkim zvaničnicima koji su govorili anonimno za AP. Pre prošle nedelje, ovaj cilj ponekad se navodio kao zaseban, odnosno kao namera da se "sravni njihova raketna industrija sa zemljom". U drugim slučajevima bio je uključen u prvi cilj - uništavanje iranskih raketnih kapaciteta.

BloombergAdria.com

Američka središnja komanda navodi da su mete napada uključivale proizvodnju oružja te pogone za proizvodnju raketa i dronova. Ipak, iranski napadi na susede i Izrael se nastavljaju, a zvaničnici u Teheranu tvrde da mogu da ratuju koliko god bude potrebno. Analitičari ističu da Iran godinama masovno proizvodi i skladišti oružje, te da je Trampov cilj teško ostvariv jer se takvo oružje, posebno dronovi, može proizvoditi u velikim količinama u manjim postrojenjima. Takođe nije jasno koliko takvih postrojenja postoji. SAD i Izrael brzo su uspostavili vazdušnu nadmoć nad Iranom, gde deluju gotovo bez otpora. Američki ministar obrane Pit Hegset rekao je da je Vašington tokom rata oštetio ili uništio više od 150 iranskih plovila. Nakon što je američka podmornica početkom marta torpedom potopila jedan iranski ratni brod, još dva, IRIS Bushehr i IRIS Lavan, uplovila su u luke na Šri Lanki i u Indiji te zatražila pomoć. Nema naznaka da su u međuvremenu potopljeni ili zarobljeni.

Iranska revolucionarna garda ima vlastitu mornaricu koja koristi manja plovila za napade u rojevima i postavljanje mina. Nije jasno koliko je tih snaga ostalo niti jesu li postavljene mine, no iranski projektili i dalje ometaju plovidbu kroz Ormuski moreuz. Tramp je tokom protekle godine napravio nagli zaokret, nakon što je u junu tvrdio da je američka vojska "uništila" iranski nuklearni program, njegovi savetnici kasnije su upozorili da je Iran svega nekoliko nedelja od izrade bombe, čime su opravdali aktuelne operacije. Iranski državni mediji izvestili su da su u petak napadnuta nuklearna postrojenja - pogon za tešku vodu i proizvodnja "yellowcake"-a. Izrael je kasnije potvrdio da stoji iza tih napada. Ranije je već izvestio o napadima na druge nuklearne ciljeve, uključujući ubistvo vodećeg iranskog nuklearnog naučnika.

BloombergAdria.com

Jedno od ključnih pitanja rata jeste hoće li Tramp pokušati da zapleni ili uništiti oko 440 kilograma obogaćenog urana kojim Iran raspolaže, a koji bi se mogao koristiti za nuklearno oružje. Tramp je u ponedeljak prvi put rekao da bi SAD mogao da preuzme taj uran, za koji se veruje da je skriven duboko ispod planinskog objekta. Naznačio je da bi se to moglo dogoditi kroz dogovor sa Iranom. Bez pristanka Teherana, takva operacija bila bi iznimno rizična i zahtevala bi velik broj američkih vojnika na terenu, upozoravaju stručnjaci. Tramp je nedavno dodao i peti cilj: "Zaštititi, na najvišem nivou, naše saveznike na Bliskom istoku, uključujući Izrael, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Kuvajt i druge. Ormuski moreuz trebalo bi da čuvaju i nadzirati druge države koje ga koriste, ne Sjedinjene Države!" SAD već ima hiljade vojnika raspoređenih u regiji.

Nije jasno koliko je Tramp spreman da ide daleko kako bi zaštitio saveznike, a Iran i dalje ima sposobnost da napada te zemlje. Takođe nije jasno koliko je Vašington spreman da učini kako bi osigurao slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz. Tramp je više puta menjao stav o tome treba li SAD da učestvuje u njegovom osiguranju. Ponovno je produžio rok Iranu za otvaranje moreuza do 6. aprila, uz pretnju napadima na energetska postrojenja. Od početka rata Tramp je govorio i o promeni režima, pozivajući iranski narod da "preuzme vlast", nakon što su izraelski i američki napadi ubili vrhovnog vođu Alija Hameneija i velik deo vrha vlasti. Administracija, međutim, nikada nije izričito navela promenu režima kao službeni cilj.

BloombergAdria.com

Tramp je u četvrtak izjavio da je režim "u velikoj meri uništen". "Možete reći da imamo promenu režima jer su ubijeni", rekao je u intervjuu za Foks NJuz. Sada Vašington tvrdi da vodi razgovore sa delovima iste iranske vlasti kako bi se sukob brzo okončao i ponovno otvorio Ormuski moreuz. Iran, međutim, javno poručuje da ne pregovara sa Belom kućom. Tramp je ranije govorio i o cilju da se Iran spreči u finansiranju savezničkih grupa poput Hamasa, Hezbolaha, Huta i iračkih milicija. Bela kuća o tome daje malo informacija, iako tvrdi da želi da onemogući iranske "proksi" grupe da destabilizuju region i napadaju američke snage. Iako su SAD napale proiranske milicije u Iraku, a Izrael pojačava operacije protiv Hezbolaha, nije jasno kako će se trajno zaustaviti iranska podrška tim grupama. Bela kuća poručuje da to ostaje ključni cilj i tvrdi da "proksi grupe jedva pružaju otpor jer je američka vojska izuzetno snažna i smrtonosna".

(Večernji)