TRAMP PRETI, A ŠTA KAŽE ZAKON: Da li se može izaći iz NATO?

- Nisu bili naši prijatelji kada su nam bili potrebni - rekao je Tramp u intervjuu za Telegraf.

- Nikada nismo mnogo tražili od njih... to je jednosmerna ulica - dodao je.

On je više puta kritikovao članice vojnog saveza zbog toga što ne podržavaju američki rat u Iranu i zbog nedostatka pomoći u otvaranju Ormuskog moreuza.

Predsednik SAD je rekao da će izraziti svoje razočaranje NATO-om u obraćanju naciji u sredu uveče i da razmatra povlačenje Sjedinjenih Država iz saveza. Tramp je takođe dodao da, iako ne može tačno da kaže kada će se rat u Iranu završiti, „bićemo uskoro izaći“.

Ali postavlja se pitanje da li bi Sjedinjene Države uopšte mogle da se povuku iz NATO-a ako američki predsednik odluči da to učini. 

Komentari Donalda Trampa usledili su dan nakon što je državni sekretar Marko Rubio oštro kritikovao saveznike zbog njihovih neslaganja oko sukoba sa Iranom. Rubio je rekao da bi SAD trebalo da preispitaju odnose sa zemljama NATO-a poput Španije, koja je odbila da dozvoli SAD da koriste svoje baze za operacije vezane za Iran i odbila je da odobri vojne prelete.

Prema pravilima NATO-a, članice su dužne da podnesu formalno obaveštenje godinu dana unapred pre povlačenja iz saveza. To je takođe potvrđeno članom 13 Severnoatlantskog ugovora.

„Nakon što je Ugovor na snazi dvadeset godina, svaka strana može prestati da bude strana godinu dana nakon što je obaveštenje o otkazu dostavljeno Vladi Sjedinjenih Američkih Država, koja će obavestiti vlade ostalih strana o podnošenju bilo kakvog obaveštenja o otkazu“, navodi se.

Američki zakon takođe otežava predsedniku da jednostrano donese takvu odluku. Rubio, dok je bio republikanski senator iz Floride, sponzorisao je zakon iz 2023. godine, koji je sada na snazi, a koji zahteva dvotrećinsku većinu u Senatu ili rezoluciju Kongresa za povlačenje iz NATO-a. Taj zakon takođe blokira finansiranje bilo kakvog pokušaja povlačenja, osim ako se to ne odobri na taj način.

Tramp je, međutim, nedavno rekao da ne veruje da će mu biti potrebna podrška Kongresa ako odluči da povuče SAD iz saveza. Taj zakon bi mogao da se suoči sa pravnim izazovima oko toga da li zadire u ovlašćenja izvršne vlasti. U februaru je Kongresna budžetska kancelarija (CBO) izjavila da pitanje da li predsednik ima ovlašćenje da se povuče iz NATO-a bez odobrenja Kongresa „zadire u dugogodišnju i još uvek nerešenu debatu o tome kako Ustav raspoređuje ovlašćenje za povlačenje iz međunarodnih ugovora“, prenosi američki portal Stars and Stripes.

Pored pravnih pitanja, povlačenje iz NATO-a bi poremetilo skoro celokupno prisustvo američkih snaga u Evropi i baznu infrastrukturu koja omogućava operacije širom kontinenta, kao i u Africi i na Bliskom istoku. Američke snage su delimično regulisane Sporazumom o statusu snaga NATO-a (SOFA), koji pruža pravnu osnovu za njihovo raspoređivanje u Evropi. Ako bi ovi aranžmani isteknuli, SAD bi verovatno morale ponovo da ih pregovaraju sa svakom zemljom pojedinačno.

„Telegraf“ je prošle nedelje objavio da američki predsednik takođe razmatra promene unutar NATO-a koje bi članicama uskratile pravo da odlučuju da li ne ispunjavaju ciljeve odbrambene potrošnje. Koncept „plati i učestvuj“ bi se zasnivao na Trampovom zahtevu da sve članice troše 5% BDP-a na svoje oružane snage.

Isti izvor, pozivajući se na ljude „bliske predsedniku“, takođe je rekao da Tramp razmatra povlačenje američkih trupa iz Nemačke , gde je trenutno raspoređeno oko 37.000 američkih vojnika. Tokom svog prvog mandata pokušao je da povuče oko 12.000 vojnika iz Nemačke, ali taj plan nikada nije realizovan.