"Tramp ispada glup, setite se dokumenata koje je pocepao!"

Lord Filip Hemond, konzervativni britanski ministar spoljnih poslova od 2014. do 2016, koji je učestvovao u pregovorima o originalnom sporazumu poznatom kao JCPOA, upozorio je da Tramp rizikuje da izgleda „veoma, veoma glupo” ako američku vojnu nadmoć ne pretvori u opipljivu pobedu.

Prema Hemondovim rečima, sporazum o kojem se trenutno pregovara „nije toliko različit od JCPOA”, samo što su uslovi lošiji za Ameriku, jer je Iran sada u jačoj pregovaračkoj poziciji nego što je bio pre deset godina.

- Iran je zemlja srednje veličine koja je četiri decenije pod sankcijama, a najmoćnija vojska na svetu doslovno nije uspela da ga obuzda, ne da ga uništi, čak ni da ga zaustavi - rekao je Hemond za britanski Telegraf.

Šta je JCPOA

Originalni sporazum iz 2015, koji su potpisali Iran, SAD, Rusija, Kina, Francuska, Nemačka i Velika Britanija, bio je detaljan dokument od 150 strana o kojem su pregovarači raspravljali dve godine. Iran je pristao da ograniči obogaćivanje uranijuma na 3,67 procenata čistoće, što je daleko ispod nivoa potrebnog za oružje. Podzemni pogon Fordo pretvoren je u istraživački centar, reaktor u Araku je preuređen kako bi se eliminisao plutonijumski put do oružja, a IAEA je dobila najopsežnija inspekcijska prava koja je Iran ikada prihvatio. Zauzvrat, SAD, EU i UN su ukinuli nuklearne sankcije i odmrznuli milijarde iranskih sredstava.

Kada je Tramp 2018. izašao iz sporazuma, i IAEA i zapadne obaveštajne agencije su ocenile da je Iran bio u potpunosti u skladu sa dogovorom. Trampov argument bio je da sporazum finansira režim koji sponzoriše terorizam, a da zauzvrat ne zaustavlja trajno nuklearni program, niti ograničava iranske balističke rakete i podršku grupama poput Hamasa i Hezbolaha.

Prema izveštajima Aksiosa i NJujork tajmsa, Trampov ključni prioritet je da obezbedi da Iran ne može da pristupi zalihama od skoro 2.000 kilograma obogaćenog uranijuma zakopanih u podzemnim nuklearnim postrojenjima, a posebno onih 450 kilograma koji su obogaćeni do 60 procenata čistoće. SAD su u poslednjem krugu zahtevale moratorijum od 20 godina, Iran je ponudio pet.

Kompromisni predlog koji se trenutno razmatra predviđa da bi deo visoko obogaćenog uranijuma bio poslat u treću zemlju, ne nužno SAD, dok bi ostatak bio razblažen u Iranu pod međunarodnim nadzorom, prenosi Jutarnji.