Ništa od Šredera, stiže Angela? Ko će biti posrednik u miru

Iako je nekadašnji nemački kancelar dugogodišnji Putinov prijatelj i lobista za ruske interese, čak ni u Moskvi nisu mogli ozbiljno da veruju da bi takav izbor bio prihvatljiv Zapadu. 

Kako piše Der Spiegel, ruskom predsedniku je verovatno od samog početka bilo jasno da takav predlog nema nikakve šanse.

Šreder je godinama blisko povezan s ruskim energetskim kompanijama, a njegova otvorena podrška Moskvi nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine dovela je do toga da ga mnogi u Evropi smatraju politički i moralno kompromitovanim.

Šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas jasno je poručila na marginama sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu da "ne bi bilo mudro da se Rusiji da pravo da u ime Evrope bira pregovarača".

Sličan stav zauzeli su i predstavnici većine članica EU-a. Nemačka vlada je takođe brzo reagirala. Portparol Vlade nedvosmisleno je poručio da Šreder "ne dolazi u obzir". Još oštrije reagovao je ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Oleksij Makejev.

- Osoba koja je godinama zastupala ruske interese u Nemačkoj nema ni moralnu ni političku legitimnost da danas nastupa kao posrednik - kazao je u razgovoru za Spiegel. 

Analitičari smatraju da je Putinov pomalo "nespretan" predlog znak rastućeg očaja u Kremlju. Rat protiv Ukrajine ulazi već u četvrtu godinu, a navodno uprkos nekim taktičkim uspesima ruske vojske, Moskva nije uspela da ostvariti strateške ciljeve. Putin očigledno shvata da na frontu ne može poraziti Ukrajinu u dogledno vreme pa traži način da pokrene pregovore.  

Prošle godine američki predsednik Donald Tramp pokušao je da preuzme ulogu posrednika.

Prvo se sastao sa Putinom, potom sa Zelenskim, a u novembru je predstavio mirovni plan od 28 tačaka koji je Moskvi bio izuzetno povoljan. Zelenski je tada pokazao određenu spremnost na kompromise, izjavio je da je spreman da „zamrzne“ sukob i više ne insistira na trenutnom članstvu Ukrajine u NATO-u.

Međutim, Tramp se ubrzo preusmerio na rat protiv Irana.

U tom vakuumu evropske zemlje vide priliku. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izjavio je za „Welt am Sonntag“:

- Mi smo spremni da preuzmemo veću odgovornost i o tome smo već u razgovoru sa Amerikancima i Ukrajinom.

Berlin, Pariz i London poslednjih nedelja intenzivno rade na novom pokušaju uključivanja Evrope u pregovore. Prema informacijama Financial Times-a, lideri Evropske unije pripremaju se za moguće mirovne razgovore.

U nemačkim vladinim krugovima pominje se ime Frank-Valtera Štajnmajera kao mogućeg posrednika. Kao dugogodišnji šef diplomatije i sadašnji savezni predsednik, Štajnmajer lično poznaje i Putina i Zelenskog.

Međutim, i on se suočava sa kritikama, posebno iz Ukrajine, baltičkih država i Poljske, da je prema Rusiji bio previše popustljiv. Iz Kancelarije saveznog predsednika nisu želeli da komentarišu te spekulacije.

Nakon Šrederove kancelarske ere, Angela Merkel vodila je politiku prema Rusiji koja se danas u mnogim evropskim prestonicama smatra previše moskovski orijentisanom. Ta nasleđena reputacija dodatno otežava ulogu bilo kog nemačkog političara u mirovnim pregovorima.

U političkim krugovima, Merkel se opisuje kao najbolja kandidatkinja za ulogu posrednice jer lično poznaje i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina. Drugi faktor koji se uzima u obzir je činjenica da je već dugo van funkcije.

Kancelarija bivše kancelarke saopštila je da do sada nisu primljeni nikakvi službeni zahtevi u vezi sa njenim učešćem u pregovorima. Takođe nije odgovoreno na pitanje da li bi Merkel bila spremna da preuzme tu ulogu u budućnosti.