Tramp: "Iranska vojska uništena!", ali podaci kažu drugačije

Najviše zabrinjavaju dokazi da je Iran obnovio operativni pristup za 30 od 33 raketna položaja duž Ormuskog moreuza, što bi moglo da ugrozi američke ratne brodove i naftne tankere koji prolaze tim ključnim plovnim putem.

Izvori upoznati s procenama navode da Iranci, u zavisnosti od stepena oštećenja pojedinih lokacija, mogu da koriste mobilne lansere unutar tih položaja za premeštanje projektila ili ih u nekim slučajevima ispaljivati direktno s lansirnih rampi.

Prema procenama, samo tri raketna položaja duž moreuza ostaju potpuno neupotrebljiva.

Procenjuje se da Iran i dalje raspolaže sa 70 posto svojih mobilnih lansera širom zemlje te je zadržao otprilike 70 posto predratnih zaliha projektila, piše The New York Times.

Tramp i Hegset tvrde da je iranska vojska desetkovana

Te zalihe uključuju balističke projektile, koji mogu dosegnuti druge zemlje u regionu, kao i manju zalihu krstarećih projektila za ciljeve na kraćim udaljenostima na kopnu ili moru.

Vojne obaveštajne agencije takođe su izvestile, na osnovu satelitskih snimaka i drugih podataka, da je Iran vratio pristup za otprilike 90 posto svojih podzemnih skladišta i lansirnih postrojenja.

Za njih se sada smatra da su „delimično ili potpuno operativni“. Ovi nalazi potkopavaju višemesečna javna uveravanja predsednika Trampa i ministra odbrane Pita Hegseta, koji su Amerikancima govorili da je iranska vojska „desetkovana“ i da „više ne predstavlja“ pretnju.

Podsetimo, predsednik Tramp je 9. marta, deset dana nakon početka rata, za CBS News izjavio da su iranski „projektili svedeni na razbacane ostatke“ te da zemlji „u vojnom smislu nije ostalo ništa“.

„Izdaja je sugerisati da iranska vojska dobro stoji“

Hegset je na konferenciji za novinare u Pentagonu 8. aprila ustvrdio da je operacija Epski bes, zajednička američko-izraelska kampanja pokrenuta 28. februara, „desetkovala iransku vojsku i učinila je borbeno neefikasnom u godinama koje dolaze“. Obaveštajni podaci koji opisuju preostale iranske vojne kapacitete nastali su manje od mesec dana nakon te izjave.

Upitana o obaveštajnim procenama, portparolka Bele kuće Olivija Vels ponovila je Trampove tvrdnje da je iranska vojska „slomljena“. Rekla je da iranska vlada zna da njena „trenutna stvarnost nije održiva“ i da svako ko „misli da je Iran obnovio svoju vojsku ili je u zabludi ili je portparol“ iranske Revolucionarne garde.

Vels je ukazala na Trampovu objavu na društvenim mrežama prekjuče, u kojoj je naveo da je „gotovo pa izdaja“ sugerisati da iranska vojska dobro stoji. DŽoel Valdez, vršilac dužnosti sekretara za štampu Pentagona, na pitanja o obaveštajnim podacima odgovorio je kritikom medija.

Tramp i njegovi vojni savetnici precenili su štetu nanesenu Iranu

- Sramotno je da The New York Times i drugi deluju kao agenti za odnose s javnošću iranskog režima kako bi operaciju Epski bes prikazali kao išta drugo osim istorijskog postignuća - rekao je u izjavi.

Nove obaveštajne procene sugerišu da su Tramp i njegovi vojni savetnici precenili štetu nanesenu iranskim raketnim položajima te potcenili iransku otpornost i sposobnost oporavka. Ovi nalazi naglašavaju dilemu s kojom bi se Tramp suočio ako se krhko jednomesečno primirje raspadne.

Američka vojska već je iscrpila zalihe ključne municije, uključujući krstareće projektile Tomahawk i presretače Patriot, dok obaveštajni podaci pokazuju da Iran zadržava značajne vojne sposobnosti, naročito oko vitalnog Ormuskog moreuza.

Tramp poriče da su zalihe američke municije opasno niske

Tim plovnim putem prolazi otprilike petina svetske dnevne potrošnje nafte, a američka mornarica sada tamo održava gotovo neprekidnu prisutnost. Centralna komanda američke vojske pre četiri dana je objavila da više od 20 američkih ratnih brodova sprovodi blokadu protiv Irana.

Ako bi Tramp naredio nove napade, američka vojska morala bi dodatno da posegne u kritične zalihe municije. To bi dodatno potkopalo američke rezerve u trenutku kada se Pentagon i proizvođači oružja već bore da pronađu industrijske kapacitete za njihovu obnovu.

Tramp i njegovi savetnici više su puta poricali da su zalihe američke municije opasno niske, a zvaničnici Pentagona privatno su uveravali i zabrinute evropske saveznike. Ti su saveznici kupili milijarde dolara vrednu municiju od SAD-a za Ukrajinu i strahuju da im ona neće biti isporučena ako je američka vojska bude trebala za sopstvene zalihe.

„Imamo dovoljno municije za ono što nam je trenutno zadato“

U svedočenju pred odborom Predstavničkog doma prekjuče, general Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, rekao je:

- Imamo dovoljno municije za ono što nam je trenutno zadato.

Šon Parnel, glavni portparol Pentagona, izjavio je da vojska ima sve potrebno za izvršavanje svoje misije.

- Izvršili smo više uspešnih operacija, istovremeno osiguravajući da američka vojska poseduje dubok arsenal sposobnosti za zaštitu naših ljudi i interesa - rekao je. Kao što je The New York Times ranije izvestio, SAD je u ratu potrošio otprilike 1.100 krstarećih projektila dugog dometa, što je blizu ukupne preostale zalihe.

Vojska je takođe ispalila više od 1.000 projektila Tomahawk, što je desetak puta više od godišnje nabavke, te upotrebila više od 1.300 presretača Patriot, što je više od dve godine proizvodnje prema stopama iz 2025. godine.

Kapaciteti za proizvodnju raketnih motora ne mogu se povećati onoliko brzo koliko je Tramp zahtevao

Obnova tih zaliha trajaće godinama. Lockheed Martin planira da poveća proizvodnju Patriota, no to neće biti lako, a kapaciteti za proizvodnju raketnih motora ne mogu se povećati onoliko brzo koliko je Tramp zahtevao. Zajednički američko-izraelski napad naneo je značajnu štetu iranskoj odbrani. Mnogi visoki iranski zvaničnici su ubijeni, a ekonomija posrće pod pritiskom rata.

Međutim, očigledna sposobnost Irana da zadrži znatan vojni kapacitet pojačala je zabrinutost američkih saveznika i izazvala kritike Trampovih pristalica koji su se protivili sukobu. Obaveštajne procene ukazuju i na posledice taktičkih izbora američkih komandanata.

Suočen s ograničenim zalihama municije za probijanje bunkera, Pentagon je odlučio da pokuša da zatvori ulaze u mnoga podzemna postrojenja umesto da ih uništi u potpunosti, što je dalo podeljene rezultate. Vojni stratezi trebali su štedljivo da koriste takvu municiju kako bi sačuvali deo za moguće sukobe sa Severnom Korejom i Kinom.