Oni strahuju od kraja rata u Iranu: Dva kritična datuma

Ceo svet jedva čeka okončanje američko-izraelskog rata protiv Irana, ali ne i Grenlanđani, koji se boje da bi američki predsednik Donald Tramp u tom slučaju svu svoju pažnju mogao da preusmeri prema severu i njihovu ostrvu.

Tramp je Grenland proglasio "komadom leda" od izuzetne važnosti za američku nacionalnu bezbednost, zahtevajući njegovo preuzimanje zbog strateških i sigurnosnih razloga. Političari na Grenlandu posebno se pribojavaju konkretnog datuma, predstojećeg 14. juna, rođendana američkog predsednika, strahujući da bi Grenland mogao da postane poklon za Trampov 80. rođendan. Drugi datum na koji na Grenlandu gledaju sa posebnom zebnjom je 4. jul, kada Amerikanci slave 250. godišnjicu svoje nezavisnosti, što je još jedan datum koji bi Trampova administracija mogla da iskoristi za "preuzimanje" Grenlanda.

Premda Tramp u poslednje vreme više ne preti vojnim zauzimanjem Grenlanda, to ne znači da je odustao od njegovog preuzimanja. Trampova ofanziva na Grenland zapravo je već počela, samo što je zasad uglavnom diplomatska i odvija se iza zatvorenih vrata. Naime, već nedeljama traju tajni i intenzivni pregovori između SAD, Danske i Grenlanda, na kojima Trampove diplomate vrše ogroman pritisak na drugu stranu kako bi SAD osigurao "večnu klauzulu" koja bi omogućila američku trajnu prisutnost na Grenlandu, pa čak i ako Grenland postane nezavisan, kao i pravo veta na sve veće ekonomske investicije na ostrvu, čime Vašington želi da spreči ulazak kineskog i ruskog kapitala na Grenland.

Kako ovih dana izveštava NJujork Tajms, koji svoju istragu o američkim planovima za Grenland temelji na intervjuima sa zvačnicima u Vašingtonu, Kopenhagenu i Grenlandu, Vašington razgovara sa Grenlanđanima i o tamošnjim prirodnim resursima, nafti, uranu i retkim metalima, koji su uglavnom duboko ispod grenlandskog leda. Američka strana napreduje i s planovima za vojno širenje, o čemu svedoči slanje mornaričkog oficira u Narsarsuak na jugu Grenlanda, gde bi se u tamošnjoj vazdušnoj luci iz Drugog svetskog rata uskoro mogle smestiti američke trupe. Amerikanci planiraju širenje radarskog sistema i vojnih i logističkih baza na Grenlandu i njihovo povezivanje sa onima na Aljasci, u Kanadi i na celom arktičkom području.

Grenlanđanima se američki planovi nikako ne sviđaju. Grenlandski političari smatraju ih ugrožavanjem svog suvereniteta i da bi im generacijama vezali ruke. Poslanik u grenlandskom parlamentu Justus Hansen rekao je za NJujork Tajms da u slučaju da Amerikanci dobiju sve što žele nikad neće biti "prave nezavisnosti" na Grenlandu, podvlačeći da bi Grenlanđani u tom slučaju svoju zastavu mogli da podignu na pola koplja. Neizvesnost povećava činjenica da uprkos pregovorima u svakom trenutku može da dođe do preokreta i da se Tramp može odlučiti za radikalan potez, kao što je to napravio i u slučaju Irana i Venecuele. Nepredvidljivost je Trampova konstanta.

Paralelno sa diplomatskom ofanzivom odvija se i "ofanziva šarma", koju predvodi Trampov poseban izaslanik za Grenland i guverner Luizijane DŽef Lendri. Stigavši nepozvan na Grenland, Lendri na ulicama Nuuka Grenlanđanima obećava prijateljstvo i deli MAGA kape, a deci slatkiše, ali je tamo dočekan izuzetno hladno.