"Grenland je za sada deo Danske" Nove zapaljive poruke iz SAD

Razgovori o zajedničkoj odbrani

Tokom svedočenja, Rubio je izbegao da odgovori na pitanje treba li Vašington da poseduje neku teritoriju unutar NATO-a kako bi je branio. Umesto toga, ukazao je na tekuće razgovore sa Danskom i Grenlandom o ulozi ostrva u kolektivnoj odbrani.

- Zapravo, vodimo razgovore sa Grenlandom i Danskom o korišćenju Grenlanda za našu zajedničku odbranu - rekao je Rubio.

Nazvavši ostrvo ključnim elementom protivraketne odbrane, dodao je:

- Mislim da po tom pitanju sada dobro stojimo. 

Predvideo je i da bi iz tih razgovora mogle proizaći „prilično dobre vesti“.

Ove izjave dolaze nedugo nakon što je danska premijerka Mete Frederiksen u sredu predstavila novu koalicionu vladu, čime je okončana višemesečna politička neizvesnost.

Ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen zadržao je svoju funkciju te se očekuje da će ostati ključni sagovornik Kopenhagena u razgovorima sa Vašingtonom o Grenlandu.

Zaoštreni odnosi u NATO-u

Trampov pokušaj kupovine arktičkog ostrva u januaru ove godine uznemirio je evropske saveznike i podstakao Dansku da pripremi planove za najgori mogući scenario koji bi uključivao američku akciju protiv njene teritorije.

Odnosi među članicama NATO-a dodatno su se pogoršali kada su SAD i Izrael u februaru napali Iran, a nekoliko evropskih prestonica odbilo je da pruži vojnu pomoć.

Madrid nije dopustio korišćenje svojih vazdušnih baza, dok su druge zemlje EU odbile da pošalju ratne brodove kao pomoć u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

Tramp je potom u aprilu izneo mogućnost napuštanja saveza, da bi početkom maja naredio povlačenje 5.000 američkih vojnika iz Nemačke.

U svetlu tih događaja, Rubio je samit NATO-a, koji se od 24. do 26. juna održava u Hagu, opisao kao presudan trenutak. Tvrdio je kako bi to mogao postati „najvažniji“ sastanak u istoriji saveza.

Politiko