Pritisak na Meloni: Ako želi pobedu - okreće leđa Trampu?

U prvoj godini Trampovog predsedničkog mandata, instinktivno transatlantski orijentisana Meloni profilisala se kao evropski lider koji je u najboljoj poziciji da gradi mostove sa MAGA (MAGA) pokretom. Tokom 2025. godine, prigrlila je odnos u kojem ju je američki lider hvalio kao „veoma poštovanu” i „prijateljicu”.

Međutim, računi za rat u Iranu sada stižu na naplatu, a slabljenje ekonomije predstavlja ozbiljnu pretnju njenim izbornim izgledima u 2027. godini. Mnogi italijanski glasači krive Trampa za nagli skok troškova energije u svojim domaćinstvima, a u političkim krugovima raste konsenzus da su američki zahtevi za povećanje vojne potrošnje u Rimu jednostavno nepriuštivi.

Suočena sa domaćom političkom i ekonomskom stvarnošću, italijanska liderka je već počela da se udaljava od Trampa, javno ga kritikujući i blokirajući pristup američkim avionima jednoj italijanskoj vojnoj bazi.

Meloni dobro razume svoje biračko telo – istraživanje agencije Ipsos (Ipsos) u maju pokazalo je da 77 odsto Italijana ima negativno mišljenje o Trampu, a uvređeni predsednik je gunđao kako ona „više nije ista osoba”.

Ipak, najveća strateška glavobolja za Meloni jeste vojna potrošnja — i to preti da bude odlučujući faktor koji će odrediti sudbinu američko-italijanskih odnosa.

BloombergAdria.com

Italija trenutno izdvaja jedva 2 odsto svog  svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, ali Tramp vrši pritisak na sve članice NATO-a da taj iznos podignu na 5 odsto do 2035. godine. Meloni je pristala na cilj od 5 odsto, ali italijanska ekonomija puca po šavovima, a njeni protivnici brzo ističu da Rim ima važnije ciljeve potrošnje od Trampovih zahteva prema NATO-u.

Davanje prioriteta vojnoj potrošnji usklađenoj s Trampovim zahtevima, u odnosu na podršku kompanijama i preduzećima koja su pogođena basnoslovnim računima za energiju, postaje sve teže opravdati pred biračima.

- Obaveza NATO-a od 5 odsto je potpuno nerealna za Italiju - rekao je Antonio Misijani, bivši zamenik ministra finansija i senator iz levocentrističke Demokratske partije.

- Đorđa Meloni nam je godinu dana govorila da je ona most ka Trampu, ali taj most nikada nije postojao, a sada sve dolazi na naplatu.

Klaudio Borgi, senator iz desničarske Lige koja je deo vladajuće koalicije i kritičar visoke vojne potrošnje, izjavio je:

- Politički je teško objasniti da možete da trošite na tenkove, a ne na pomoć za račune.

Meloni priznaje da mora postojati balans u potrošnji, ali takođe insistira na tome da Rim ne može jednostavno da odustane od svojih vojnih obaveza.

BloombergAdria.com

- Istina je da, ako ne znate kako da se odbranite, ako tražite od nekog drugog da vam garantuje bezbednost, platićete to gubitkom autonomije, suvereniteta i sposobnosti da branite svoje nacionalne interese - rekla je ona u ovonedeljnom govoru pred glavnim udruženjem italijanskih privrednika.

- Potrošnja na odbranu je cena slobode, a ja želim da Italija bude slobodna nacija.

Finansijska kriza

Meloni, koja je na funkciji već neobično stabilne četiri godine, odjednom deluje ranjivo.

Program postpandemijskog oporavka vredan skoro 200 milijardi evra, koji je pomagao u održavanju privrednog rasta, bliži se kraju, produktivnost je slaba, a javne finansije su ponovo pod lupom Brisela.

Ova ekonomska klonulost dolazi u trenutku kada njena politička zvezda takođe bledi. Neuspeli referendum o pravosuđu otkrio je nove političke slabosti, a prethodno obeshrabrene opozicione stranke sada počinju da veruju da bi mogle imati šansu protiv nje 2027. godine.

Vlada Đorđe Meloni je veći deo svog mandata vodila fiskalno opreznu politiku, nadajući se da će ekonomska stabilnost na kraju stvoriti prostor za smanjenje poreza i mere potrošnje pre nego što deo birača izađe na izbore.

Posledice rata u Iranu poremetile su te planove.

BloombergAdria.com

- Italija je na poslednjem mestu u Evropi po rastu i zaduženija je od Grčke - rekao je Mario Turko, senator iz levo-populističkog Pokreta 5 zvezda.

- Ovo nam pokazuje da je ekonomska politika Đorđe Meloni propala.

U tom kontekstu, napori Italije da poveća svoju vojnu potrošnju pokazuju se kao posebno teški na političkom planu.

Rim je planirao da iskoristi 15 milijardi evra u vidu zajmova EU iz programa Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE) kako bi podigao svoju odbrambenu potrošnju sa 2 odsto na 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda do 2030. godine.

Međutim, tvrdoglavo visok deficit zemlje otežava preuzimanje zajmova iz SAFE programa, rekao je Enriko Borgi, levocentristički opozicioni senator koji sedi u parlamentarnom odboru za bezbednost.

- Italija se nalazi u veoma ozbiljnim poteškoćama kada je u pitanju ispunjavanje svojih obaveza - izjavio je on za Politiko.

Rim sada razmatra da zatraži samo oko 5 milijardi od prvobitno predviđenih 15 milijardi evra u okviru SAFE programa, navodi visoki zvaničnik iz koalicije.

Ali to ima trenutni lančani efekat. Bez tih 15 milijardi evra zajmova, na desetine projekata koji su već dogovoreni između odbrambenih kompanija i italijanskog ministarstva odbrane moraće da budu revidirani, rekao je Alesandro Marone, šef odbrambenog programa u Institutu za međunarodne poslove.

BloombergAdria.com

Nešto mora da popusti

Stefano Stefanini, bivši ambasador Italije pri NATO-u, rekao je da nivoi duga i deficita zemlje ostavljaju Meloni „bez izbora“ osim da uspori tempo vojne potrošnje.

Prema Stefaninijevim rečima, Meloni rizikuje da bude svrstana u isti koš sa Španijom, koju je Tramp napao nakon što je odbila da se obaveže na cilj od 5 odsto izdvajanja za odbranu. Ipak, bivši ambasador smatra da Rim više rizikuje oštre kritike nego potpuni prekid odnosa sa Belom kućom.

Izazov za Rim leži u tome što debata izgleda potpuno drugačije u zavisnosti od toga sa koje strane Atlantika se posmatra. Tamo gde Rim vidi pitanje tajminga i dinamike, Tramp uopšte može da posumnja u posvećenost Italije.

Za Benijamina Irdija, višeg saradnika u Nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Država, „debata u Rimu se ne vodi između ponovnog naoružavanja i razoružavanja, već o pronalaženju ravnoteže između strateškog kredibiliteta i unutrašnje političke održivosti.“

BloombergAdria.com

- Vašington ne razume dobro nijanse kada je u pitanju podela tereta. Za Trampa se test saveznika meri brojkama, a ne argumentima - dodao je on.

Ipak, sukob sa Trampom možda neće biti potpuno nepoželjan u Rimu.

Marone smatra da bi kritike iz Bele kuće zbog vojne potrošnje mogle čak i da ojačaju poziciju Meloni na domaćem terenu, s obzirom na izrazitu nepopularnost američkog predsednika među italijanskim glasačima.

- Ako Tramp bude kritikovao Meloni zato što ne troši dovoljno na odbranu, to će je verovatno učvrstiti u očima italijanske javnosti i kod biračkog tela - rekao je on.

Za liderku koja se nekada pozicionirala kao Trampov najbliži saveznik u Evropi, ironija je očigledna. Najsigurniji način da Meloni zaštiti svoj rejting kod italijanskih glasača mogao bi biti upravo taj da razočara Belu kuću.