Svirepo ubistvo Ivanovog druga: "Ubica sedeo u lancima"

Poznati pevač devedesetih, Ivan Gavrilović, progovorio je o svom odnosu sa ljudima "sa one strane zakona" tog vremena sa kojima se družio. Sa Brankom Jeftovićem Jorgom se pribatno družio, a izuzetno mu je teško palo kada je on ubijen.

Ivan Gavrilović bio je posebno blizak sa Brankom Jeftovićem Jorgom, koji je likvidiran 30. oktobra 2004. godine na uglu NJegoševe i Ulice Koče Kapetana u Beogradu. NJegov ubica bio je zloglasni pripadnik "zemunskog klana" Sretko Kalinić.

- Jorga je bio moj dobar drugar, igrali smo fudbal zajedno. U jednom momentu, taj Sretko Kalinić ga je ubio... Prođe neko vreme i zove mene neki novinar i kaže: "Izjavljeno je da ste bili u društvu sa Jorgom dok je ovaj (Sretko Kalinić) pikirao da ga eliminiše..." Ja zaprepašćen, stvarno nisam imao pojma o čemu se radi. I onda sam posle otišao da demantujem to - ispričao je pevač.

Odlazak u sudnicu za njega je bio traumatičan, naročito trenutak suočavanja sa ubicom svog prijatelja.

- Nije bilo prijatno. Ja ulazim u sudnicu, kad on tamo sedi u lancima... Treba da udarim u zvučnik, ja se izgubio. Advokat mi govori: 'Kad uđeš u sudnicu, ne smeš da se zezaš, ono nije tvoje '200 na sat', moraš da budeš ozbiljan - prisetio se Gavrilović.

Filmska bekstva sa Marijom Milošević

Pored priča iz podzemlja, Gavrilovićev život devedesetih obeležila je i veza sa Marijom Milošević, ćerkom tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. NJihov odnos bio je praćen stalnim prisustvom obezbeđenja, od kojeg su u više navrata pokušavali da pobegnu kako bi imali malo privatnosti.

- Ona je morala da ima obezbeđenje i nigde nije mogla da izađe sama. Mi smo čak i bežali, ona je imala neki svoj auto koji je čuvala, preskočimo zid i pobegnemo - ispričao je Gavrilović u podkastu "Na krilima zmaja".

U jednoj od takvih anegdota slučajno je učestvovao i Ivanov otac. Prisećajući se jedne lude noćne vožnje u kojoj su pokušali da izmaknu pratnji, pevač je opisao kako je izgubio kontrolu nad vozilom.

- Jednom smo se zaleteli i promašili izlaz u Hitnu pomoć. Ne znam ko je vozio, ali smo povezli mog ćaleta i valjda sam ga ja nagazio i vidim da mi nismo uopšte u ulici Kneza Miloša gde treba da idemo, nego gore ka Dedinju. Ali pošto sam već dobro nagazio nisam imao gde, krenuo sam da kočim i udario sam u rampu. Rampa se diže i iskrivi se, moj ćale je izašao i počeo da psuje. Okrenuo se, a tu je već bila policija da se hišta ne zna i pozovu ga, a on kaže: 'Ne, ne, nisam ja sa njima to su ludaci - prepričao je Ivan kroz smeh.

(Blic)