"Nema nazad, pre ću umreti..."Ispovest marokanskih migranata

Mnogi od njih tvrde da su glad, iscrpljenost i neprijateljsko raspoloženje dela lokalnog stanovništva ugasili njihove nade u novi život u Evropi.

Povratnici su Rojtersu ispričali da su ih na pokušaj prelaska granice podstakli viralni snimci na društvenim mrežama i poruke prijatelja prema kojima je dobro čuvanu granicu moguće preći. Nakon dolaska u Seutu, međutim, shvatili su da ne mogu da nastave prema kopnenom delu Španije.

- Došli smo kako bismo napredovali, a ne da bismo bili prevareni. Mislio sam da ću tamo izgraditi bolju budućnost, ali Seuta me je iznenadila - rekao je Brahim, pekar iz Fesa koji je napustio posao nakon što je video snimke hiljada ljudi kako prelaze granicu. Tvrdi da je tri dana preživljavao samo na vodi jer sebi nije mogao da priušti hranu.

- Kako je moguće da se sendvič sa tunjevinom prodavao za 100 dirhama, odnosno oko 10,75 dolara? - upitao je.

U marokanskom gradu Fnideku, nasuprot Seuti, ulice prema graničnom prelazu u subotu su bile gotovo prazne, za razliku od četvrtka, kada su se tamo okupile hiljade ljudi. Mladići su se udaljavali od granice ili čekali taksije, dok su prodavnice danima bile zatvorene. Povratnici su se žalili da nisu mogli da pronađu hranu i vodu jer su supermarketi i prodavnice bili zatvoreni, dok im se mokra odeća sušila na ulicama.

- Seuta je bila poput zatvora. Tamo nije bilo ničega, sve je bilo zatvoreno - rekao je jedan radnik iz luke Tanger Med, koji nije želeo da otkrije identitet jer je morao da se vrati na posao. Neki migranti su optužili stanovnike četvrti El Prinsipe, u kojoj pretežno živi stanovništvo marokanskog porekla, da su ih napadali i terali. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi te navode. Marokanski konobar Jasin Išu rekao je da su ga tamo udarili i oterali.

Masovni odlazak radnika pogodio je i pojedine poslodavce u Maroku. Rašid, zaposleni u hotelu u Fnideku, rekao je da je svih šest članova kuhinjskog osoblja otišlo prema Seuti i da se nisu vratili, zbog čega je uprava morala da traži zamene. U Seuti su kafići postepeno počeli da se otvaraju, dok je većina prodavnica i dalje ostala zatvorena. Policijske patrole bile su vidljive na ulicama.

- Odlučili smo da otvorimo jer život na kraju mora da se vrati u uobičajeni ritam, ali bezbednost naših radnika i nas samih mora biti na prvom mestu - rekla je 24-godišnja Marina Kastanjo, čiji roditelji drže dva kafića u centru grada.

Stanovnici su naveli da je na rubnim delovima grada stanje i dalje napeto. Zaposleni u centru za prihvat migranata rekao je da je ustanova puna i da više ne može da prima ljude, procenivši da se u enklavi još nalaze hiljade migranata.

Vlasnik prodavnice Tito rekao je da je nagli dolazak tolikog broja ljudi izazvao strah, ali i saosećanje među stanovništvom.

- Osećate se preplavljeno i istovremeno bespomoćno. Ti mladi ljudi su potpuno iskorišćeni. Koriste ih kao sredstvo za političko trgovanje - rekao je.

Među onima koji ne nameravaju da odustanu je i 43-godišnji Mohamed Ahmed iz Sudana. Ispričao je da ga je kamion dovezao blizu granice, nakon čega je četiri sata plivao do Seute. Tvrdi da im policija ne dozvoljava nastavak puta prema prihvatnom centru, ali se uprkos tome ne želi vratiti. 

- Ne vraćam se. Radije ću umreti pokušavajući da ostanem ovde - poručio je.