Šala koja je umalo izazvala rat!Regan: Bombardovaćemo Rusiju

Umesto uobičajenog testa mikrofona izgovorio je nekoliko rečenica koje bi, da su bile stvarna predsednička objava, značile početak Trećeg svetskog rata.

- Dragi Amerikanci, sa zadovoljstvom vam mogu reći da sam upravo potpisao zakon kojim se Rusija zauvek stavlja izvan zakona. Bombardovanje počinje za pet minuta - rekao je Regan.

LJudi koji su se nalazili u prostoriji nasmejali su se. Problem je bio u tome što je njegova šala snimljena. Ubrzo ju je čuo ostatak sveta, uključujući Sovjetski Savez.

Hladni rat tada nije bio nimalo hladan

Sjedinjene Države i Sovjetski Savez raspolagali su velikim nuklearnim arsenalima, a odnosi dve supersila početkom osamdesetih godina ponovo su se ozbiljno pogoršali. Regan je u Belu kuću došao 1981. i zauzeo znatno tvrđi stav prema Moskvi. Povećao je američku vojnu potrošnju, pokrenuo Stratešku odbrambenu inicijativu, poznatu kao „Ratovi zvezda“, i Sovjetski Savez 1983. nazvao „carstvom zla“.

Ni druga strana nije smirivala situaciju. Samo nekoliko meseci pre Reganove šale, Sovjetski Savez objavio je da neće učestvovati na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Godinu ranije sovjetska protivvazdušna odbrana srušila je putnički avion Korean er lajnsa 007 nakon što je zalutao u sovjetski vazdušni prostor. Poginulo je svih 269 ljudi u avionu.

Strah od nuklearnog rata zato nije pripadao samo filmovima. Obe strane imale su hiljade nuklearnih bojevih glava i sisteme spremne za brzo reagovanje u slučaju napada.

Sovjetima nije bilo smešno

Reganova izjava nije bila emitovana u sklopu njegovog službenog govora, ali snimak je dospeo do medija i nekoliko dana kasnije postao međunarodna vest.

Sovjetski mediji iskoristili su incident kao još jedan argument za tvrdnju da američki predsednik vodi agresivnu politiku. Na sovjetskoj televiziji šala je predstavljena kao nešto mnogo ozbiljnija od nespretne dosetke. Državna novinska agencija TASS Reganov je postupak opisivala kao dokaz neodgovornog odnosa američkog predsednika prema ključnim svetskim pitanjima.

Postoje i izveštaji prema kojima su nekoliko dana nakon incidenta sovjetske snage na Dalekom istoku nakratko podigle stepen pripravnosti. Japanski Jomiuri Šimbun kasnije je objavio da je 15. avgusta iz Vladivostoka poslana uzbuna sovjetskim snagama i da su reagovale i američke i japanske snage.

Međutim, veza između tog događaja i Reganove šale nikada nije neosporno potvrđena, a američki i japanski vojni zvaničnici tada nisu želeli zvanično da potvrde izveštaje o uzbuni. Zbog toga tvrdnju da je Reganova šala sama po sebi gotovo izazvala vojni sukob treba uzeti s rezervom.

Regan je nekoliko meseci kasnije priznao grešku

Incident se dogodio usred predsedničke kampanje. Regan se te godine borio za drugi mandat protiv demokrate Voltera Mondejla, pa su njegovi politički protivnici dobili priliku da ponovo otvore pitanje je li predsednikova oštra retorika prema Sovjetima opasna.

Regan se u početku nije javno izvinio zbog izjave. Tek početkom novembra, neposredno pre izbora, priznao je da je pogrešio. Istovremeno je deo odgovornosti pokušao da prebaci na medije jer su objavili izjavu za koju je smatrao da nije bila namenjena javnosti.

Političke posledice na kraju nisu bile velike. Regan je u novembru 1984. uverljivo pobedio Mondejla, osvojivši 49 od 50 američkih saveznih država.

Još je zanimljivije ono što je usledilo. Čovek čija je šala o bombardovanju Sovjetskog Saveza postala simbol napetosti Hladnog rata samo nekoliko godina kasnije razvio je mnogo bolji odnos sa sovjetskim vođom Mihailom Gorbačovom. NJihovi sastanci i pregovori doveli su do sporazuma INF iz 1987, kojim je dogovoreno uklanjanje cele kategorije američkih i sovjetskih nuklearnih projektila.

Reganova rečenica o bombardovanju tako je ostala jedan od najpoznatijih gafova njegove predsedničke karijere. Bila je zamišljena kao nekoliko sekundi humora pre radijskog nastupa, ali u svetu u kojem su Vašington i Moskva držali prste blizu nuklearnog okidača, čak je i šala mogla da zvuči zabrinjavajuće ozbiljno.