Svet na pragu svetskog rata:Američki pilot ubijen iznad Kube

Rudolf Rudi Anderson rođen je 15. septembra 1927. u Južnoj Karolini. Nakon studija postao je pilot američkog ratnog vazduhoplovstva i specijalizovao se za letenje na velikim visinama u avionu Lokid U-2, namenjenom izviđačkim misijama iznad neprijateljske teritorije.

NJegove ranije misije nad Kubom donele su američkom vrhu dokaze o sovjetskim projektilima na ostrvu i pokrenule lanac događaja koji će dovesti do najveće svetske krize nakon Drugog svetskog rata.

Ujutru 27. oktobra Anderson poleće iz baze na Floridi u novu izviđačku misiju. Nebo je bilo mirno, ali politička atmosfera nikad napetija - u Vašingtonu i Moskvi trajala je šah partija poruka i pretnji.

Iznad Kube sovjetski raketni sistem zahvata njegov U-2 i ispaljuje projektil tipa SA-2.

Eksplozija probija pilotovu opremu, dolazi do nagle dekompresije i Anderson gine na licu mesta. NJegov avion pada u blizini Banesa, a vest o pogibiji stiže dok su američki zvaničnici već na rubu iscrpljenosti i straha od pogrešnog poteza.

Reakcije i posledice

U Vašingtonu smrt pilota izaziva šok. Deo vojnih komandanata traži odmazdu i uništenje raketne baterije, ali predsednik Kenedi odlučuje da zadrži hladnu glavu i izbegne udar koji bi mogao da pokrene lanac reakcija s nepredvidivim ishodom.

Na Kubi i među sovjetskim jedinicama vlada panika, jer niko ne zna hoće li uslediti američka invazija. Paradoksalno, Andersonova smrt ubrzava diplomatsko rešenje – obe strane shvataju da se nalaze na samom rubu i da se mora pronaći izlaz.

Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo

Već sutradan postignut je dogovor - Sovjeti povlače rakete s Kube, a Sjedinjene Države garantuju da neće napasti ostrvo i diskretno uklanjaju svoje projektile iz Turske. Andersonova pogibija tako postaje simbol trenutka kad je svet doslovno stao na rub propasti.

Rudolf Anderson posthumno je odlikovan Krstom ratnog vazduhoplovstva, najvišim odlikovanjem američkog ratnog vazduhoplovstva za hrabrost.

Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo

U rodnoj Južnoj Karolini podignut mu je spomenik, a njegova se priča i danas spominje u muzejima posvećenima Hladnom ratu. NJegov poslednji let podsetnik je koliko je tanka linija između hladne diplomatije i vrućeg rata, kao i koliko su pojedinci često ti koji nose teret istorije.

BONUS VIDEO:

(Indeks.hr)