Po verovanju naših starih: Zašto hleb ne treba držati naopako

Sigurno ste bar jednom u životu od svoje bake ili deke čuli upozorenje: "Okreni taj hleb, ne sme da stoji naopako!" Za mnoge od nas ovo danas zvuči samo kao simpatična i neobična opomena starijih generacija. Međutim, u prošlosti je način na koji se rukovalo hlebom imao daleko dublje, pa čak i sudbonosno značenje, jer hleb nije bio samo obična hrana već simbol preživljavanja i blagostanja.

Da li okretanjem hleba okrećete i sreću?

Prema starom narodnom verovanju, naopako okrenut hleb u dom donosi nesreću, siromaštvo ili svađe. Verovalo se da ovakav čin predstavlja duboko nepoštovanje hrane i blagoslova koji ona donosi sa sobom.

U pozadini ovog verovanja stoji vreme kada obezbeđivanje svakodnevne hrane nije bilo nimalo lako. Za mnoge porodice hleb je bio temelj ishrane, a loša žetva ili pomanjkanje žita nisu bili samo neprijatnost već stvarna i opasna pretnja od gladi. Zbog toga se hleb nikada nije bacao niti se sa njim postupalo nemarno.

Koliko je poštovanje prema hlebu bilo veliko, pokazuje i običaj da se parče hleba, ukoliko slučajno padne na pod, podigne i poljubi ili dodirne na način koji izražava poštovanje. Mrvice se nikada nisu namerno bacale na tlo, a sečenje i deljenje hleba imali su gotovo obredni karakter. U takvom kulturnom okruženju okrenuti hleb naopako značilo je postaviti stvari u pogrešan, potpuno neprirodan poredak. Verovalo se: "Ako okreneš hleb, okrenućeš sreću i blagostanje cele kuće."

Jeziva legenda iz srednjeg veka: Hleb za dželata

Jedna od najpoznatijih priča o poreklu ovog sujeverja vodi nas u srednjovekovnu Francusku. Prema narodnom predanju, pekari su u to vreme hleb namenjen dželatu okretali naopako, odnosno gornjom stranom nadole, kako bi ga jasno razlikovali od ostalih vekni namenjenih običnim građanima.

Pošto su dželati bili direktno povezani sa smrću i imali izolovan položaj u društvu, vremenom je naopako okrenut hleb počeo da se povezuje sa nesrećom i crnim slutnjama. Iako je ova legenda izuzetno popularna i rasprostranjena, njen tačan istorijski izvor ne može se sa sigurnošću potvrditi, pa je treba razumeti pre svega kao narodno objašnjenje ovog starog sujeverja.

Znak krsta na poleđini i lekcije iz teških vremena

U tradicionalnim hrišćanskim porodicama razvile su se brojne navike kojima se iskazivalo duboko poštovanje prema hlebu. Tako su u nekim kućama stariji pre sečenja nožem pravili znak krsta na donjoj strani vekne. Decu su od malih nogu učili da se sa hlebom ne sme igrati niti da se on sme bacati.

Ovakav stav nije proisticao samo iz religije ili sujeverja već i iz gorkog iskustva nemaštine kroz koju su starije generacije prošle. LJudi koji su preživeli ratove, ekonomske krize i periode gladi imali su potpuno drugačiji odnos prema hrani. Baciti hleb značilo je odbaciti nečiji ogroman trud. Čak se i stari hleb koristio do poslednjeg parčeta, na primer za pravljenje prezli, kako se ne bi bacio ni najmanji komadić.

Refleks koji je preživeo vekove

Iako danas većina ljudi ne veruje da će im naopako okrenuta vekna doneti nesreću, kod starijih generacija i dalje se može primetiti gotovo refleksna reakcija – ako hleb leži naopako na stolu, odmah će ga okrenuti.

Ovi sitni običaji preživljavaju vekovima, čak i kada njihovo prvobitno značenje potpuno izbledi. Ono što je nekada bilo sujeverje danas je postalo porodična navika i pravilo pristojnog ponašanja za stolom. Zato nas baka, kada nas opomene da ne okrećemo hleb naopako, zapravo ne plaši nesrećom, već nas uči poštovanju prema hrani – lekciji koja u današnjem potrošačkom društvu nikada ne bi smela da izgubi na važnosti.

(Blic žena)