"Kada se tinejdžer prvi put zaljubi, ovo treba da mu kažete"

Prva ljubav u životu tinejdžera za roditelje može da bude trenutak ponosa, ali i razlog za zabrinutost. Dok mladi otkrivaju snažna osećanja koja im do tada nisu bila poznata, majke i očevi neretko ne znaju kako da reaguju, da li da postavljaju pitanja, upozoravaju, zabrane vezu ili se povuku i čekaju da im se dete samo obrati.

Akademik, neuropsihijatar i psihoterapeut Vladeta Jerotić često govori o porodici, odnosima među supružnicima i emocionalnom sazrevanju dece. NJegova osnovna poruka roditeljima jeste da se sa tinejdžerima razgovara iskreno i pažljivo, naročito kada dožive prvo zaljubljivanje.

BloombergAdria.com

Tinejdžeru treba govoriti o strpljenju, a ne buditi strah

Jerotić savetuje majkama da ćerke uče strpljenju, brizi o sebi i razumevanju da su za ljubav potrebni vreme i zrelost. Suština njegovog saveta nije u osuđivanju prvih emocija, već u tome da dete kroz razgovor nauči kako izgleda zdrav odnos.

Prvo zaljubljivanje ne bi trebalo omalovažavati niti predstavljati kao nešto nevažno samo zato što se događa u mladosti. Za tinejdžera su ta osećanja stvarna i snažna, zbog čega mu je potreban roditelj koji će ga saslušati, a ne neko pred kim će morati da ih krije.

Jerotić upozorava i na značaj otvorenog razgovora o vezama, odgovornosti i mogućim posledicama nepromišljenih odluka. Edukacija mladih, prema njegovom viđenju, mnogo je delotvornija od stvaranja straha i osećaja krivice.

Zaljubljenost nije isto što i ljubav

Jedna od najvažnijih razlika na koju Jerotić ukazuje jeste ona između zaljubljenosti i zrele ljubavi. Zaljubljena osoba često ne primećuje mane partnera, dok se prava priroda odnosa pokazuje tek kroz vreme, svakodnevicu, nesuglasice i odgovornost.

Zaljubljenost može da bude lepo i snažno osećanje, ali sama po sebi nije dovoljna za donošenje velikih životnih odluka. Upravo zato mladima treba objasniti da ljubav nije samo ono što se događa spontano, već odnos koji zahteva zrelost, strpljenje, uzajamno poštovanje i trud.

Ta poruka ne odnosi se samo na tinejdžere. Jerotić smatra da sve što želimo da traje mora da se neguje, pa i odnos između partnera. LJubav se, prema njegovim rečima, čuva svakoga dana – pažnjom, malim gestovima i zajedničkim ulaganjem u odnos.

BloombergAdria.com

Dete oseća kakav odnos imaju roditelji

Jerotić ističe da zdrav emocionalni razvoj deteta ne zavisi samo od onoga što mu roditelji govore, već i od odnosa koji ono svakodnevno posmatra u porodici. Ukoliko između majke i oca nema bliskosti, poštovanja i ravnoteže, dete to prepoznaje čak i kada odrasli pokušavaju da prikriju probleme.

Posebno upozorava na neravnotežu koja nastaje kada majka preuzme gotovo svu brigu o detetu, dok otac ostane po strani. Kao bolan problem balkanskih porodica izdvaja i čestu emocionalnu udaljenost između očeva i sinova.

Prema Jerotićevom shvatanju, detetu su potrebni i majka i otac kao figure sa kojima će se poistovećivati i uz koje će učiti kako izgledaju bliskost, odgovornost i međusobno uvažavanje. Pažnja samo jednog roditelja ne može u potpunosti da nadoknadi ono što nedostaje u porodičnim odnosima.

Roditelji ne mogu da traže zrelost koju sami ne pokazuju

Kada tinejdžer doživi prvu ljubav, roditeljski zadatak nije da kontroliše svako njegovo osećanje, već da mu pomogne da ga razume. To podrazumeva razgovor bez podsmeha, pretnji i omalovažavanja, ali i jasno ukazivanje na granice i odgovornost.

Jerotić brak ne posmatra samo kao zajednicu čiji je cilj rađanje dece, već kao prostor u kojem muškarac i žena zajedno sazrevaju. Partneri bi trebalo da se dopunjuju i podržavaju, a ne da se takmiče. Upravo takav odnos postaje prvi i najvažniji primer ljubavi koji dete vidi.

NJegova poruka roditeljima zato prevazilazi jedan razgovor o prvoj simpatiji: mladima se ne može govoriti o poštovanju, strpljenju i zdravoj ljubavi ukoliko te vrednosti ne prepoznaju u sopstvenom domu.

(Direktno)