Tražio kozu, našao zlato: 10.000 ljudi pohrlilo u selo

Za samo nekoliko nedelja malo selo Čeporor pretvorilo se u improvizovano rudarsko naselje koje je, prema procenama lokalnih vlasti, u jednom trenutku privuklo oko 10.000 ljudi.

Manase Lomačar, 33-godišnji pastir koza, kaže da je sasvim slučajno otkrio zlatni grumen. Nekoliko nedelja kasnije prodao je tri grama zlata za 36.000 kenijskih šilinga, odnosno oko 280 dolara.

BloombergAdria.com

Vest o njegovom pronalasku brzo se proširila i, prema njegovom uverenju, podstakla dolazak hiljada tragača za zlatom u Čeporor. Tamo gde su još prošlog meseca bili samo žbunje i pašnjaci, danas se vide brojne iskopane jame, gomile zemlje i improvizovani rudarski kampovi.

Nije, međutim, sasvim jasno da li je upravo Lomačarov pronalazak pokrenuo zlatnu groznicu ili su ključnu ulogu imala i druga nedavna otkrića. Lokalne vlasti procenjuju da je na vrhuncu potrage u ovo područje stiglo oko 10.000 ljudi.

Za mnoge od njih čak i mala količina zlata mogla bi da znači veliku promenu. Reč je uglavnom o ljudima iz Kenije i susedne Ugande koji žive od nesigurnih prihoda iz poljoprivrede.

Sve je počelo potragom za kozom

Lomačar kaže da je zlato pronašao potpuno slučajno. Dok je tražio nestalu kozu, naišao je na grupu žena koje su uz korito reke ispirale zemlju u potrazi za zlatom.

– Pridružio sam im se i tako se saznalo da na ovom području ima zlata – rekao je za „BBC“.

Od tada je područje privuklo brojne ljude koji se nadaju brzoj zaradi.

Patrik Lokolija, poljoprivrednik i stočar iz obližnjeg sela Napavoi, stigao je u Čeporor kako bi pokušao da zaradi dodatni novac za svoju porodicu.

– Imam decu koja idu u školu i plaćanje školarine za mene je veliki problem – rekao je.

Među tragačima je i 18-godišnja Abigejl Čelengat. Pre dolaska u Čeporor nikada se nije bavila rudarenjem, ali se nada da će pronaći dovoljno zlata za školovanje i pomoć mlađoj braći i sestrama.

Stotine ljudi sada rade jedni pored drugih. Motikama i lopatama razbijaju tvrdo tlo, dok drugi iskopanu zemlju nose do obližnje sezonske reke. Tamo, uglavnom žene, kleče u mutnoj vodi i ispiraju blato i pesak u potrazi za sitnim tragovima zlata.

Iskusniji rudari kopaju sve dublje jame i razbijaju stene.

Glasine dodatno rasplamsale zlatnu groznicu

Samjuel Kijari, zamenik poverenika okruga Vest Pokot, smatra da su zlatnu groznicu pokrenula dva značajnija pronalaska.

– Mladići su pronašli ono što je izgledalo kao značajna količina zlata. Sledećeg dana žene su na istom području pronašle još jednu veću količinu – rekao je za „BBC“.

Žene su, prema njegovim rečima, godinama uz isto sezonsko rečno korito pronalazile manje količine aluvijalnog zlata, od čega su obično zarađivale između osam i 23 dolara nedeljno.

Međutim, početkom avgusta pronađene su veće količine, što je privuklo pažnju javnosti. Kako su se glasine širile, tako su, smatra Kijari, rasli i navodni iznosi pronađenog zlata.

Priče o velikim pronalascima privukle su sve više ljudi, uključujući i one koji se nikada ranije nisu bavili rudarenjem.

Broj tragača sada se smanjio na oko 2.500 jer su neki odustali od potrage. Iako nema sumnje da je zlato pronađeno, još nije poznato kolike su stvarne zalihe ispod zemlje niti da li imaju komercijalnu vrednost.

Pojedinačni pronalasci navodno vrede od nekoliko stotina kenijskih šilinga pa sve do oko 78.000 šilinga, odnosno približno 600 dolara.

Tragači dolaze i iz Ugande

Vest Pokot graniči se sa Ugandom, a stanovništvo sa obe strane granice vekovima je povezano porodičnim i društvenim vezama.

Mugiša Godfri, mali rudar iz Busije u istočnoj Ugandi, u Čeporor je stigao nakon što mu je prijatelj rekao za pronalazak zlata.

Na put je potrošio oko 100.000 ugandskih šilinga, odnosno približno 27 dolara. Međutim, životni uslovi u novom rudarskom naselju daleko su od idealnih.

– Spavamo pod drvećem, a ujutru nastavljamo da radimo. Ponekad radimo i danju i noću – rekao je Godfri.

Do sada nije pronašao ništa, ali ne namerava da odustane.

– Ne možemo da se vratimo dok nešto ne pronađemo. Tek kada pronađemo ono što nam treba, možemo da se vratimo kući – kaže on.

Zlatna groznica donela posao i trgovcima

Potraga za zlatom nije donela priliku samo onima koji kopaju. Prema lokalnim vlastima, oko rudarskog područja pojavilo se više od 200 poslovnih objekata koji prodaju hranu, vodu i druge osnovne potrepštine novom stanovništvu.

Iren Ameja stigla je iz susednog okruga Baringo kako bi prodavala vodu, bezalkoholna pića, hleb, mleko i drugu hranu.

– Nadam se da ću, kada odem odavde, zaraditi dovoljno novca da nastavim svoj posao i proširim ga – kaže ona.

Nagli priliv stanovništva, međutim, razotkrio je i ozbiljan nedostatak osnovne infrastrukture.

– Ovo je šuma i nalazimo se usred planina. Nemamo čistu vodu ni za piće ni za kupanje – upozorava Ameja.

Posebno je teško ženama.

– Morate da pronađete sigurno mesto za spavanje jer su većina ljudi koji ovde spavaju muškarci – kaže ona.

Lokalne vlasti priznaju da je dolazak hiljada ljudi stvorio ogroman pritisak na područje koje nema gotovo nikakvu infrastrukturu, vodovod ni odgovarajuće sanitarne uslove.

Zdravstvene službe poslate su na teren kako bi nadzirale situaciju i sprečile moguće izbijanje bolesti. Pojačane su i policijske patrole zbog zabrinutosti za bezbednost žena i devojaka, uključujući rizik od seksualnog nasilja.

Strah od uključivanja dece u rudarenje

Vlasti posebno brine mogućnost da deca napuste školu kako bi učestvovala u potrazi za zlatom. Školska godina trebalo bi da počne u septembru, pa se preduzimaju mere kako bi se deca i mladi sprečili da ostanu na rudarskom području.

U međuvremenu, oni koji još tragaju za zlatom kopaju sve dublje. Nekoliko kamiona već je odvezlo iskopani materijal u obližnji grad Ortum, gde će biti obrađen. Vlasti sada čekaju rezultate.

Tek nakon analize biće jasnije koliko zlata zapravo ima u tom području i može li njegovo vađenje da bude komercijalno isplativo.

Pastir koji je sve pokrenuo traži pomoć države

Za Manasea Lomačara rešenje nije zaustavljanje rudarenja, već njegovo bolje organizovanje. Želi da država pomogne lokalnim rudarima kako bi zlato mogli da traže i vade bezbednije i efikasnije.

– Tražili bismo od vlade pomoć, na primer metalne detektore, koji bi nam mogli pomoći da utvrdimo ima li ovde još minerala i tako omogućimo razvoj naše zajednice – kaže Lomačar.

Kao dokaz siromaštva u tom kraju pokazuje na obližnje kuće.

– Ako pogledate oko sebe, gotovo da nema kuća sa limenim krovovima. Većina su kuće sa slamnatim krovovima.

Da li će Čeporor zaista postati veliko rudarsko područje ili će se zlatna groznica stišati jednako brzo kao što je počela, još nije poznato.

Za hiljade ljudi koji su stigli u potrazi za bogatstvom, međutim, nada da će upravo oni pronaći svoj zlatni grumen i dalje je dovoljno snažna da nastave da kopaju.

(Index.hr)