Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Dojče vele (DW) navodi da su razlozi za to zabrinutost u pogledu pouzdanosti SAD, ali i potreba da zlato bude bliže matičnim zemljama u slučaju krize.
Fort Noks, utvrđeni kompleks u američkoj saveznoj državi Kentaki, u kojem se čuva oko polovine zlatnih rezervi američke vlade, sinonim je za bezbednost.
Kada se kaže da je nešto "kao Fort Noks", to znači da je izuzetno bezbedno i dobro čuvano.
Ipak, predstava o SAD kao bezbednom mestu za čuvanje zlata očigledno slabi.
Foto: Veštačka inteligencija/Ilustracija
Nedavna odluka centralne banke Holandije da prebaci oko 86 tona zlata iz NJujorka u London ukazala je na sve veću zabrinutost pojedinih vlada zbog čuvanja strateške imovine u SAD, kao i zbog pitanja da li bi joj se u slučaju krize moglo brzo i nesmetano pristupiti.
Pročitajte još
Holandska centralna banka (DNB) kao razlog je navela "geopolitičke nemire" i saopštila da će raspoređivanje zlata u različitim pravnim jurisdikcijama poboljšati njenu "spremnost za krizne situacije".
Francuska je takođe između jula 2025. i januara 2026. povukla svo preostalo zlato iz njujorških trezora američkih Federalnih rezervi, iako je guverner Banke Francuske Fransoa Vileroa de Galo tada izjavio da ta odluka nije bila politički motivisana.
Nekoliko političara u Nemačkoj i Italiji, zemljama koje imaju druge po količini, odnosno treće najveće zlatne rezerve na svetu, pozvalo je da i njihovo zlato bude povučeno iz SAD.
Razlog je zabrinutost zbog nepredvidive politike administracije Donalda Trampa i njena sve izraženija odbojnost prema Evropskoj uniji, uključujući i pretnje da će pripojiti deo njene teritorije na Grenlandu.
Sebastjen Tije, analitičar kompanije "Oksford ekonomiks", kaže da je za evropske centralne banke neposredno oduzimanje njihove imovine "izuzetno mali rizik".
Međutim, prema njegovim rečima, u vreme geopolitičke neizvesnosti raste zabrinutost oko dostupnosti te imovine.
- Važnija je bojazan da bi imovina koja se čuva u drugoj pravnoj jurisdikciji mogla privremeno da postane nedostupna u nekom ekstremnom scenariju, kao što su sankcije, pravni sporovi ili geopolitička kriza - rekao je Tije za "DW".
Zlatna groznica od 2008. godine
Krišnan Gopau iz Svetskog saveta za zlato kaže da centralne banke širom sveta generalno kupuju više zlata još od globalne finansijske krize 2008. godine, kao i da sve veću pažnju posvećuju tome gde ga i na koji način čuvaju.
Zbog toga su cene zlata porasle na rekordne nivoe.
Nedavno istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazalo je da su centralne banke tokom protekle četiri godine u proseku kupovale po 1.000 tona zlata godišnje, u poređenju sa prosekom od 500 tona godišnje tokom prethodne decenije.
Gopau kaže da je nakon globalne finansijske krize 2008. usledila dužnička kriza u evrozoni, a potom i niz političkih kriza, pandemija korinavirusa, kao i dugotrajni geopolitički potresi i sukobi.
Zbog svega toga zlato je ponovo dospelo u središte pažnje kao sigurno utočište za kapital.
- Tokom protekle dve decenije stalno su se, u ovom ili onom obliku, pojavljivala pitanja i zabrinutost u vezi sa globalnim finansijskim sistemom i stanjem u geopolitici - kazao je Gopau.
Zašto je važno gde je zlato?
Odluke Holandije i Francuske da svoje zlato povuku iz SAD i vrate ga u Evropu pokazuju da se sada mnogo više pažnje posvećuje mestu na kojem se zlato tačno nalazi, kako bi se u slučaju nove krize moglo lako i brzo staviti u funkciju.
Centralne banke, vlade i državni investicioni fondovi čuvaju fizičko zlato na različitim lokacijama.
NJegovo premeštanje može da bude izuzetno složeno, rizično i skupo, dok lakoća njegove prodaje ili zamene za valute ili drugu imovinu zavisi od toga gde se ono nalazi.
- Centralne banke obraćaju sve veću pažnju ne samo na to koju imovinu poseduju već i na to gde se njihove rezerve čuvaju, pre svega kako bi povećale njihovu otpornost i fleksibilnost - rekao je Tije.
Gopau navodi da je upravljanje rezervama postalo "izuzetno važno".
Iako se može činiti očiglednim da je pažnja prvenstveno usmerena na moguće rizike povezane sa određenom jurisdikcijom, kao što su SAD, deo razloga za donošenje takvih odluka jeste i nastojanje da zlato bude što bliže matičnoj zemlji i da se nalazi u trgovinskom središtu u kojem se transakcije brzo obavljaju.
On ističe da je holandska centralna banka svoje zlato prebacila u London, a ne u Holandiju, zato što je Velika Britanija "jedno od najlikvidnijih svetskih središta za trgovinu zlatom".
„Ideja je da se u slučaju krize, odnosno u periodima velikih pritisaka, to zlato može brzo staviti u opticaj. London je praktično srce tržišta zlata. Tamo se odvija ogroman broj transakcija, a tržište je toliko likvidno da je upravo to mesto na kojem želite da se vaše zlato nalazi u vreme krize - naveo je Gopau.
Banka Engleske jedan je od najvećih svetskih posednika i čuvara zlata: procenjuje se da u svojim trezorima ima oko 400.000 zlatnih poluga, odnosno oko 5.000 tona zlata.
Pitanje poverenja u SAD
Iako prebacivanje zlata na mesto kao što je London evropskim institucijama samo po sebi donosi određene prednosti, jasno je da na njihove odluke utiču i sumnje u pouzdanost SAD u Trampovoj eri, kao i zabrinutost u pogledu američkog finansijskog sistema u celini.
Prošle nedelje direktor ogromnog norveškog državnog investicionog fonda, vrednog 2,3 biliona dolara, izjavio je da fond mora znatno da smanji svoju izloženost američkim državnim obveznicama.
Čini se da je ta odluka podstaknuta zabrinutošću zbog stanja na tržištu američkih državnih obveznica.
Visoka inflacija i rast državnog duga povećavaju troškove zaduživanja i izazivaju nelagodu među investitorima.
Tije kaže da je zlato i dalje osetljivo na odluke američkih Federalnih rezervi i da opšta zabrinutost zbog američkih finansijskih tržišta podstiče vlasnike zlata da svoju imovinu premeštaju na druge lokacije.
Pored tih konkretnih bojazni u vezi sa finansijskim tržištima, Trampova retorika o Grenlandu i njegove stalne, prikrivene pretnje Evropskoj uniji dodatno su ojačale želju evropskih institucija da svoju imovinu prerasporede.
Ipak, SAD, a posebno njujorška Banka federalnih rezervi na Menhetnu, i dalje su jedan od ključnih čuvara evropskog zlata, pre svega nemačkog.
Iako je Bundesbanka između 2013. i 2017. vratila iz SAD u Nemačku oko 300 tona zlata, ona u Sjedinjenim Državama i dalje čuva znatno više od 1.000 tona.
U prošlogodišnjem saopštenju Bundesbanka je navela: „Ne sumnjamo da je njujorška Banka federalnih rezervi pouzdan partner od poverenja za čuvanje naših zlatnih rezervi.“
BONUS VIDEO
