Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Дојче веле (ДW) наводи да су разлози за то забринутост у погледу поузданости САД, али и потреба да злато буде ближе матичним земљама у случају кризе.
Форт Нокс, утврђени комплекс у америчкој савезној држави Кентаки, у којем се чува око половине златних резерви америчке владе, синоним је за безбедност.
Када се каже да је нешто "као Форт Нокс", то значи да је изузетно безбедно и добро чувано.
Ипак, представа о САД као безбедном месту за чување злата очигледно слаби.
Фото: Вештачка интелигенција/Илустрација
Недавна одлука централне банке Холандије да пребаци око 86 тона злата из Њујорка у Лондон указала је на све већу забринутост појединих влада због чувања стратешке имовине у САД, као и због питања да ли би јој се у случају кризе могло брзо и несметано приступити.
Прочитајте још
Холандска централна банка (ДНБ) као разлог је навела "геополитичке немире" и саопштила да ће распоређивање злата у различитим правним јурисдикцијама побољшати њену "спремност за кризне ситуације".
Француска је такође између јула 2025. и јануара 2026. повукла сво преостало злато из њујоршких трезора америчких Федералних резерви, иако је гувернер Банке Француске Франсоа Вилероа де Гало тада изјавио да та одлука није била политички мотивисана.
Неколико политичара у Немачкој и Италији, земљама које имају друге по количини, односно треће највеће златне резерве на свету, позвало је да и њихово злато буде повучено из САД.
Разлог је забринутост због непредвидиве политике администрације Доналда Трампа и њена све израженија одбојност према Европској унији, укључујући и претње да ће припојити део њене територије на Гренланду.
Себастјен Тије, аналитичар компаније "Oksford ekonomiks", каже да је за европске централне банке непосредно одузимање њихове имовине "изузетно мали ризик".
Међутим, према његовим речима, у време геополитичке неизвесности расте забринутост око доступности те имовине.
- Важнија је бојазан да би имовина која се чува у другој правној јурисдикцији могла привремено да постане недоступна у неком екстремном сценарију, као што су санкције, правни спорови или геополитичка криза - рекао је Тије за "DW".
Златна грозница од 2008. године
Кришнан Гопау из Светског савета за злато каже да централне банке широм света генерално купују више злата још од глобалне финансијске кризе 2008. године, као и да све већу пажњу посвећују томе где га и на који начин чувају.
Због тога су цене злата порасле на рекордне нивое.
Недавно истраживање Светског савета за злато показало је да су централне банке током протекле четири године у просеку куповале по 1.000 тона злата годишње, у поређењу са просеком од 500 тона годишње током претходне деценије.
Гопау каже да је након глобалне финансијске кризе 2008. уследила дужничка криза у еврозони, а потом и низ политичких криза, пандемија коринавируса, као и дуготрајни геополитички потреси и сукоби.
Због свега тога злато је поново доспело у средиште пажње као сигурно уточиште за капитал.
- Током протекле две деценије стално су се, у овом или оном облику, појављивала питања и забринутост у вези са глобалним финансијским системом и стањем у геополитици - казао је Гопау.
Зашто је важно где је злато?
Одлуке Холандије и Француске да своје злато повуку из САД и врате га у Европу показују да се сада много више пажње посвећује месту на којем се злато тачно налази, како би се у случају нове кризе могло лако и брзо ставити у функцију.
Централне банке, владе и државни инвестициони фондови чувају физичко злато на различитим локацијама.
Његово премештање може да буде изузетно сложено, ризично и скупо, док лакоћа његове продаје или замене за валуте или другу имовину зависи од тога где се оно налази.
- Централне банке обраћају све већу пажњу не само на то коју имовину поседују већ и на то где се њихове резерве чувају, пре свега како би повећале њихову отпорност и флексибилност - рекао је Тије.
Гопау наводи да је управљање резервама постало "изузетно важно".
Иако се може чинити очигледним да је пажња првенствено усмерена на могуће ризике повезане са одређеном јурисдикцијом, као што су САД, део разлога за доношење таквих одлука јесте и настојање да злато буде што ближе матичној земљи и да се налази у трговинском средишту у којем се трансакције брзо обављају.
Он истиче да је холандска централна банка своје злато пребацила у Лондон, а не у Холандију, зато што је Велика Британија "једно од најликвиднијих светских средишта за трговину златом".
„Идеја је да се у случају кризе, односно у периодима великих притисака, то злато може брзо ставити у оптицај. Лондон је практично срце тржишта злата. Тамо се одвија огроман број трансакција, а тржиште је толико ликвидно да је управо то место на којем желите да се ваше злато налази у време кризе - навео је Гопау.
Банка Енглеске један је од највећих светских поседника и чувара злата: процењује се да у својим трезорима има око 400.000 златних полуга, односно око 5.000 тона злата.
Питање поверења у САД
Иако пребацивање злата на место као што је Лондон европским институцијама само по себи доноси одређене предности, јасно је да на њихове одлуке утичу и сумње у поузданост САД у Трамповој ери, као и забринутост у погледу америчког финансијског система у целини.
Прошле недеље директор огромног норвешког државног инвестиционог фонда, вредног 2,3 билиона долара, изјавио је да фонд мора знатно да смањи своју изложеност америчким државним обвезницама.
Чини се да је та одлука подстакнута забринутошћу због стања на тржишту америчких државних обвезница.
Висока инфлација и раст државног дуга повећавају трошкове задуживања и изазивају нелагоду међу инвеститорима.
Тије каже да је злато и даље осетљиво на одлуке америчких Федералних резерви и да општа забринутост због америчких финансијских тржишта подстиче власнике злата да своју имовину премештају на друге локације.
Поред тих конкретних бојазни у вези са финансијским тржиштима, Трампова реторика о Гренланду и његове сталне, прикривене претње Европској унији додатно су ојачале жељу европских институција да своју имовину прераспореде.
Ипак, САД, а посебно њујоршка Банка федералних резерви на Менхетну, и даље су један од кључних чувара европског злата, пре свега немачког.
Иако је Бундесбанка између 2013. и 2017. вратила из САД у Немачку око 300 тона злата, она у Сједињеним Државама и даље чува знатно више од 1.000 тона.
У прошлогодишњем саопштењу Бундесбанка је навела: „Не сумњамо да је њујоршка Банка федералних резерви поуздан партнер од поверења за чување наших златних резерви.“
БОНУС ВИДЕО
