Огласио се адвокат УКР који је ухапшен због Северног тока

Тим поводом новинар Дојче велеа разговарао је с адвокатом Украјинца Љубом Павасовићем Висковићем.

Њихов разговор преносимо у целости:

Жупанијски суд у Пули требало је крајем прошлог месеца да објави решење у вези с немачким захтевом за изручење Владимира Журављова, украјинског држављанина приведеног овог лета у Хрватској под оптужбом да је пре четири године минирао гасовод Северни ток. Ипак, у међувремену је Немачка преиначила и проширила тај европски налог за хапшење на оптужбу за ратни злочин. Кад је заказан нови рок за доношење судске одлуке, је ли одређен датум?

Јесте, решење би требало да буде донесено у петак, тако је најављено. Али налог заправо није проширен, него је упућен други, сасвим нови. Посреди је сасвим друго правно означено дело. Судско веће морало му је стога приступити изнова.

Већ сте раније уложили жалбу на притвор, а најављено је било и ослањање на одбрану Журављова каква је виђена прошле године у Пољској, чији је суд његово изручење одбацио с тезом да је реч о одбрамбеном рату Украјине против Русије. Колико је такав приступ ометен због нове оптужнице?

Инсистирали бисмо на темељу одбране какав је виђен у Пољској, али треба нагласити да хрватско судство није ничим обавезано да то узме у обзир. Није везано за претходне радње, подузете негде друге. Наиме, свака држава тј. национално правосуђе може да третира садржај овог предмета како оно сматра да је потребно.

Битан нагласак сад је, међутим, стављен на ратни злочин, а то садржи неколико јако важних премиса. Прво, то да је до претпостављене саботаже дошло унутар сукоба Украјине и Русије. Друго, да је Украјина одговорна за саботажу. Ипак, такође се мора знати да хрватски суд неће улазити у детаље ратних односа.

У овом случају свакако се не примењује начело непонављања суђења (ne bis in idem), за исто дело.

Тако је, јер у Пољској није ни било суђења. То је била процесна одлука, не суђење, а на њих се не примењује то начело.

Није ли Немачка баш томе покушала да доскочи новом тужбом и оптужном квалификацијом – евентуалним поравнањем и одбране и суда по већ успелом приступу из Пољске?

Сасвим је сигурно да је покушала и то – антиципирати методу одбране. Међутим, мислим да је тај потез примарно усмерен на онемогућавање понављања ситуације каква се догодила у Италији. Познато вам је да је један од наводних саучесника саботаже приведен у Италији прошле године, те изручен Немачкој. Оптужба за саботажу тек тад је замењена оптужбом за ратни злочин, па му је позиција драматично погоршана. Ипак постоји начело специјалитета које се тиме доводи у питање.

Да се изрученој особи суди по квалификацијама пре изручења? Око тога се случаја и данас води бурна расправа?

Јасно, будући да то начело прописује да се оптуженом не може судити за нешто што није било у предмету већ кад је захтевано његово изручење. Због тога се данас интензивно пропитује примена тог начела у оквиру процедуре европског налога за хапшење.

Је ли ваш клијент ангажовао и браниоце у Немачкој, с обзиром на то да по изменама прописа за европски налог за хапшење, отприје неколико година, има право на „двоструку одбрану“?

Нисам сигуран, право да вам кажем, јер нисам то ни проверавао. Зато што нама овде то није нарочито важно. Једноставно, овде смо у потпуности везани за хрватске прописе и хрватски поглед на налог за хапшење, без икаквим повезница с немачким контекстом. Наравно, притом говорим о правосудној процедури која остаје унутрашње хрватско питање, док су политички односи између две државе, Хрватске и Немачке у овом примеру, нешто сасвим друго.

Пољска је исказала наклоност Журављову, а можда је имао и среће што се о њему одлучивало пре новог погоршања односа на релацији Пољска-Украјина. А наивно би било порицати, без обзира на начелну одвојеност судства и политике, то да потоња итекако врши свој утицај на таква стајалишта и одлуке?

Па јест, генерално говорећи, чињеница је да се ту у првом реду доносе политичке одлуке. С друге стране, покушавамо да се држимо права и закона, иако сви знамо колико је то политички осетљиво питање и поступак. Политика ће на све ово будно пазити, али није на мени да процењујем односе у том домену. Или у најмању руку не бих о томе говорио јавно. Не више од тога да сматрам како све ово мора остати понајприје у домени правосуђа, с обзиром на поделу власти, али и да сам свестан тога како ће се овакво питање тешко решити без разумевања политичких власти.

Какву правну ситуацију ствара чињеница да чланице ЕУ имају европски налог за хапшење као једини облик међународне правосудне сарадње, али свака од њих доноси свој суд о сваком појединачном издатом налогу? Уосталом, нити политичке позиције тих земаља нису лако упоредиве па нпр. међузависности Хрватске и Пољске према Немачкој нипошто нису једнаке.

Што се тиче правосуђа, није та форма специјално ни добра ни лоша, а једина је могућа. Да је постављено икако другачије, задирало би у правосудни суверенитет појединачних националних држава. Овако се постиже већа практичност система уз минимум непожељних ефеката. Ипак, примера сличном овом, где се штошта закомпликовало, има јако мало, и неће се лако понављати. То је, дакле, изузетна реткост међу хиљадама налога за хапшење годишње. А слажем се с тим да Хрватска у реалности не може предузимати све оно што може Пољска, јер је политички слабија. Не знам хоће ли се то одразити на овај случај.

Јесте ли тим поводом у контакту с Украјином, има ли помоћи с те стране?

О томе не могу да говорим. Ипак не бих то коментарисао, нисмо у могућности.

БОНУС ВИДЕО: