Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Судско веће је јасно ставило до знања да су Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Реџеп Селими и Кадри Весељи криви за ратни злочин произвољног лишења слободе на штету 385 лица, окрутно поступање на штету 49 лица, мучења на штету 303 лица и убиства над 96 лица.
Бивши премијер и председник такозваног Косова Хашим Тачи и ратни командант Ослободилачке војске Косова (ОВК) Краснићи су добили по 25 година затвора због ратних злочина на тероторији српске аутономне покрајине Косово и Метохија, док су Весељи и Сељими осуђени на 18, односно 13 година робије.
Председавајући судија Чарлс Смит рекао је „у име народа Косова“ Тачију да је крив за „хапшења и илегално заточење 385 особа, окрутно поступање према 49 особа, злостављање 303 особе и убиство 96 особа“.
Сва четворица ослобођена су дела оптужница које их је теретило за злочине против човечности.
Изрицање пресуде пратило се помно на територију целе Србије. Подсетимо, Косово је једногласно прогласило независности 2008. године и већи део држава чланица Уједињених нација не признаје такву одлуку.
Прочитајте још
Фото: Танјуг/AP Photo/Visar Kryeziu, File
Тачи је и даље цењена особа међу многим косовским Албанцима, док је сам суд изузетно непопуларан на територији Космета. Због ризика од застрашивања, многи сведоци оптужбе сведочили су иза затворених врата, што је појачало неповерење јавности у покрајини према тој институцији. Специјални суд за Косово са седиштем у Хагу основан је 2015. године под међународним притиском како би се судило бившим припадницима ОВК-а за ратне и послератне злочине.
Хашим Тачи је рођен у селу Броћна, у општини Србица. Студирао је филозофију на Универзитету у Приштини пре него се преселио у Швајцарску, где се 1993. придружио такозваној Ослободилачкој војсци Косова. Тачи је познат као командант Оперативне зоне ОВК у Малишеву и члан Дреничке групе ОВК, коју је 1993. године основао терориста Адем Јашари и која је контролисала око 10-15% од укупних криминалних активности на Космету. Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета и проституцији.
У циљу вршења криминалних активности Дреничка група повезала се са другим светским и европским мафијама. Тачијеве везе са мафијом учвршћене су родбинским односима након удаје његове сестре за Сејдија Бајрушија, једног од познатих вођа Албанске мафије 17. јуна 1996. године.
Хашим Тачи је заједно са припадницима Дреничке групе, Рафетом Рамом, Јакупом Нуријем, Самијем Љустакуом и Иљазом Кадријуом учествовао у нападу из заседе на полицијско возило, 25. маја 1993. године на пружном прелазу код Глоговца. Том приликом су убијена два српска полицајца док их је петорица тешко рањено.
Фото: Танјуг/AP Photo/Lefteris Pitarakis, File
Дана 17. јуна 1996. године Тачи је заједно са Јакупом и Авни Нуром, Бесим Рамом и Сами Љустакуом учествовао у нападу из заседе на полицијску патролу на путу Косовска Митровица — Пећ када је убијен један српски полицајац док је други тешко рањен.
Дана 21. септембра исте године, Рама је по Тачијевом налогу бацио бомбу на касарну „Милош Обилић“ у Вучитрну. По његовом налогу извршен је и напад на Средњошколски центар у Вучитрну у којем су биле смештене породице избеглица из Книнске крајине.
У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству, од стране окружног суда у Приштини на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године издата је потерница за њим. Године 2003, расписана потерница је проширена и ради почињеног геноцида.
Био је познат под ратним надимком "Змија".
Фото: Танјуг/AP Photo/Visar Kryeziu, File
Хашим Тачи је као представник ОВК био члан преговарачког тима косметских Албанаца током преговора у Рамбујеу. На преговорима је постигнут споразум да се формира прелазна Косметска влада састављена од представника Руговине Демократске лиге Косова, Уједињене демократске лиге наклоњене ОВК и ОВК. Премијер ове владе требало је да буде Хашим Тачи. Споразум је такође предвиђао референдум који никада није одржан. Тачи је је улогу водећег преговарача косовско-албанске делегације.
Делегација такозваног Косова предвођена Тачијем потписала је Споразум у Паризу 18. марта 1999. С обзиром на то да је српска страна предвођена Слободаном Милошевићем одбила да потпише споразум због спора око присуства НАТО трупа, преговори су пропали, након чега је почела НАТО агресија на Савезну Републику Југославију (СРЈ) 24. марта 1999. године.
Међутим, споразум је пропао, а НАТО је 24. марта 1999. године започео са ваздушним нападима на територију СР Југославије. После 78 дана бомбардовања, у јуну 1999. потписан је Кумановски споразум и донета Резолуција 1244 у Савету безбедности УН, након чега су се Војска Југославије и Полиција Србије повукле са Косова и Метохије, а НАТО снаге ушле у покрајину.
Фото: Armend NIMANI/AFP/Profimedia
Према изјавама известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија, Хашим Тачи се налазио на челу организације за трговину људским органима - познато као „случај Жута кућа”.
Након 78 дана бомбардовања, непоражена војска Савезне Републике Југославије потписала је Кумановски споразум у јуну 1999., чиме су се српске снаге повукле с Косова, а управу је преузео УН (УНМИК) уз присуство НАТО снага (КФОР).
Тачи након рата оснива Демократску партију Косова (ПДК) и постаје један од кључних актера у новијој историји такозваног Косова. Током своје каријере био је политички вођа ОВК, први премијер такозваног независног Косова, као и председник.
Фото: Dimitar DILKOFF/AFP/Profimedia
Као премијер такозваног Косова, 17. фебруара 2008. године у Скупштини је службено прогласио једнострану независност Косова. У политичкој каријери обављао је низ високих функција. Премијер такозваног Косова био је од 2008. до 2014., министар спољних послова од 2014. до 2016., а председник Косова од 2016. до 2020.
У новембру 2020. поднео је неопозиву оставку на место председника након што је Специјализовано тужилаштво у Хагу (Специјализована већа Косова) потврдило оптужницу против њега за ратне злочине и злочине против човечности почињене током рата 1998–1999. године.
БОНУС ВИДЕО:
