- На раскрсници смо и морамо изабрати пут. Рат или мир, напредак или неуспех, будућност или прошлост. Шпанија је јасна по овом питању - рекао је премијер Педро Санчез током говора у Барселони на отварању телекомуникационе конференције Светског мобилног конгреса у недељу увече.
САД авиони напустили војне базе у Шпанији - не дају да се користе за напад на Иран
Петнаест америчких авиона напустило је војне базе Рота и Морон на југу Шпаније откако су САД и Израел током викенда покренули нападе на Иран, показују подаци и мапе сајта за праћење летова "FlightRadar24".
Шпански министар спољних послова Хозе Мануел Албарес изјавио је да Шпанија неће дозволити коришћење својих војних база за нападе на Иран.
Базе су под заједничком управом САД и Шпаније, али се налазе под шпанским суверенитетом, преноси Индекс.
Фото: Профимедиа
Из Израела су чак стигле оптужбе на рачун Шпаније да је стала на страну Ирана, што је званични Мадрид одбацио, док их је министар спољних послова назвао "апсурдним и смешним".
Прочитајте још
- Шпанска влада, која је увек стајала уз све светске тиране, као што је то учинила са Венецуелом, сада је стала уз Иран - рекао је израелски министар спољних послова Гидеон Саар у интервјуу за Евроњуз.
Саар је критиковао став Шпаније о рату, тврдећи да је то изузетак у Европи.
- Током последња два дана разговарао сам са већином министара спољних послова ЕУ и значајан број њих дели исто мишљење. [...] Можда желе да операција успе, али не учествују у њој - рекао је Саар.
Фото: Профимедиа
Шпански министар спољних послова Мануел Албарес одговорио је данас на оптужбу, такође у интервјуу за Евроњуз.
- То је апсурдно и смешно. Шпанија има доследну спољну политику - рекао је он, додајући да земља „доследно“ примењује свој став на сукобе широм света.
'99 другачија прича
Оно што је интересантно јесте чињеница да су шпански борбени авиони међу првима полетели ка Србији на почетку НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године, иако званични Мадрид не признаје независност такозваног Косова.
Ловици Ф/А-18 хорнети ратног ваздухопловства Шпаније (Ејéрцито дел Аире) били су први НАТО авиони који су бомбардовали Београд, док је шпански политичар Хавијер Солана, тада генерални секретар НАТО-а, наредио само бомбардовање Србије, зато што се Београд супротставио сепаратизму на Косову и Метохији. Занимљиво је да то сада Мадрид ради у случају Каталоније.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Шпанија је ангажовала 6 до 12 авиона типа хорнет. Ови ловци су били стационирани у бази Авиано у Италији. Шпански контингент је био веома активан од самог почетка операције, учествујући у ударима који су се догодили у првих неколико сати агресије.
Шпански пилоти су директно учествовали у бомбардовању војних циљева, али и у мисијама сузбијања српске противваздушне одбране (СЕАД) и патролирања ваздушним простором.
Поред тога, Шпанија је допринела и авионима за допуну горива у ваздуху (КЦ-130 Херкулес) и транспортним авионима (Ц-212 Авиокар), што је било од виталног значаја за одржавање интензитета операција.
Шпански потпис на наредби
Најистакнутија, али и најконтроверзнија фигура у целој НАТО агресији био је Хавијер Солана, који је у то време обављао функцију Генералног секретара НАТО-а. Иако је Солана по националности Шпанац и бивши социјалиста (чија се партија некада противила уласку Шпаније у НАТО), он је био тај који је издао званично наређење команданту савезничких снага, генералу Веслију Кларку, за почетак ваздушних удара 24. марта 1999.
Соланина улога је у Србији остала упамћена са великим огорчењем, с обзиром на то да је управо он био "лице" које је објавило почетак бомбардовања.
Фото: Н. Фифић
За разлику од неких других европских држава где је постојала снажна унутрашња опозиција, влада десног центра Хосеа Марије Азнара чврсто је подржала НАТО линију. Азнар је желео да потврди Шпанију као поузданог и снажног савезника унутар НАТО-а и ојача везе са Вашингтоном, а званични Мадрид је агресију оправдавао потребом да се спречи "хуманитарна катастрофа" и етничко чишћење на Косову и Метохији, користећи тадашњу доминантну реторику Алијансе.
Земље које су уступиле своје војне базе - како за нападе на Југославију, тако и за извиђачке, логистичке и транспортне мисије
Током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, НАТО је користио многе базе широм Европе, Блиског истока и Медитерана како би извршавао операције против Југославије.
Ево главних земаља које су биле укључене у то:
- Италија – Италија је била кључна за НАТО, јер је имала неколико војних база са којих су полетали авиони, укључујући авионе за извиђање и бомбардовање. Базе као што су "Aviano Air Base" и "Sigonella Naval Air Station" биле су од стратешке важности. Поред њих, коришћене су и "Ghedi Air Base" за лансирање борбених авиона, као и "Pisa Air Base* коришћена претежно за логистичке и транспортне мисије.
- Турска – Турска је омогућила употребу својих база за НАТО снаге. База "İncirlik" била је посебно важна јер је одатле полазило много ваздушних мисија, укључујући и борбене авионе и транспортне летове.
- Грчка – Грчка је такође омогућила приступ неколико својих база, укључујући "Kavala Air Basе", која је била коришћена за авионе који су учествовали у операцијама.
- Бугарска – Иако није била директно укључена у бомбардовање, Бугарска је омогућила приступ свом ваздушном простору и неколико војних база НАТО-у.
- Мађарска – Такође је дозволила НАТО-у коришћење свог ваздушног простора и неколико војних објеката током операција. "Kecskemét Air Base" је била коришћена за нападе и логистику.
- Албанија - Rinas Air Base у Тирани је коришћена за транспортне мисије, док су НАТО авиони често користили ово подручје за прелете.
- Румунија - "Mihail Kogălniceanu Air Base" и база у Букурешту су коришћене за борбене и извиђачке мисије.
- Словенија - "Cerklje ob Krki Air Base" – Коришћена за НАТО операције.
- Хрватска - база Загреб је коришћена за логистику и као транзитна тачка за снабдевање.
- Босна и Херцеговина - база у Сарајеву је служила као логистичка тачка у склопу операција, док је она у Мостару коришћена за војне транспортне мисије
- Кипар - "Akrotiri Air Base" је британска база коришћена за извиђачке мисије и нападе, често као база за операције у региону
- Северна Македонија - база "Скопље" је коришћена као логистички центар.
- Немачка - База Рамштајн је била главна логистичка база НАТО снага, коришћена за координацију и снабдевање, док је Spangdahlem Air Base коришћена за полетање авиона који су учествовали у нападима.
- Велика Британија - "Fairford Air Base" је коришћена као основна база за америчке стратешке бомбардере, док је употребљавана и база "Mildenhall".
- Француска - "Istres Air Base" је била у употреби за операције током бомбардовања.
- Шпанија - "Morón Air Base" је коришћена као логистичка база за НАТО снаге.
- Холандија - "Volkel Air Base" коришћена је за нападе и авионске мисије.
- Белгија - "Kleine Brogel Air Base" је коришћена за размештај авиона у оквиру НАТО снага.
- Пољска - аеродром у Познању је коришћен за НАТО летове и транспортну логистику.
- Норвешка - "Bodø Air Base" коришћена је за извиђачке мисије и нападе током бомбардовања.
- Данска - "Karup Air Base" је такође била коришћена за нападе и извиђање.
Поред ових земаља, НАТО је користио и друге базе и ваздушни простор чланица Алијансе, а операције су обухватиле и авионе са носача авиона у Јадранском мору. Ове базе су биле кључне за логистику и борбене мисије током бомбардовања, јер су омогућиле брзи приступ територијама бивше Југославије и смањење времена потребног за извођење ваздушних напада.
Шпанци на Космету након бомбардовања
Након потписивања Кумановског споразума у јуну 1999, Шпанија је послала значајан контингент трупа у саставу КФОР-а. Шпански војници су били стационирани углавном у западном делу јужне српске покрајине који припада сектору под италијанском командом.
Фото: Б. Субашић
Занимљиво је да је Шпанија остала једна од ретких чланица НАТО-а која је касније одбила да призна независност Косова (2008), примарно због сопствених унутрашњих питања са сепаратизмом (Каталонија и Баскија), што ствара специфичан парадокс у односу на њихову улогу у рату 1999.
БОНУС ВИДЕО:
