Oglasio se advokat UKR koji je uhapšen zbog Severnog toka

Tim povodom novinar Dojče velea razgovarao je s advokatom Ukrajinca LJubom Pavasovićem Viskovićem.

NJihov razgovor prenosimo u celosti:

Županijski sud u Puli trebalo je krajem prošlog meseca da objavi rešenje u vezi s nemačkim zahtevom za izručenje Vladimira Žuravljova, ukrajinskog državljanina privedenog ovog leta u Hrvatskoj pod optužbom da je pre četiri godine minirao gasovod Severni tok. Ipak, u međuvremenu je Nemačka preinačila i proširila taj evropski nalog za hapšenje na optužbu za ratni zločin. Kad je zakazan novi rok za donošenje sudske odluke, je li određen datum?

Jeste, rešenje bi trebalo da bude doneseno u petak, tako je najavljeno. Ali nalog zapravo nije proširen, nego je upućen drugi, sasvim novi. Posredi je sasvim drugo pravno označeno delo. Sudsko veće moralo mu je stoga pristupiti iznova.

Već ste ranije uložili žalbu na pritvor, a najavljeno je bilo i oslanjanje na odbranu Žuravljova kakva je viđena prošle godine u Poljskoj, čiji je sud njegovo izručenje odbacio s tezom da je reč o odbrambenom ratu Ukrajine protiv Rusije. Koliko je takav pristup ometen zbog nove optužnice?

Insistirali bismo na temelju odbrane kakav je viđen u Poljskoj, ali treba naglasiti da hrvatsko sudstvo nije ničim obavezano da to uzme u obzir. Nije vezano za prethodne radnje, poduzete negde druge. Naime, svaka država tj. nacionalno pravosuđe može da tretira sadržaj ovog predmeta kako ono smatra da je potrebno.

Bitan naglasak sad je, međutim, stavljen na ratni zločin, a to sadrži nekoliko jako važnih premisa. Prvo, to da je do pretpostavljene sabotaže došlo unutar sukoba Ukrajine i Rusije. Drugo, da je Ukrajina odgovorna za sabotažu. Ipak, takođe se mora znati da hrvatski sud neće ulaziti u detalje ratnih odnosa.

U ovom slučaju svakako se ne primenjuje načelo neponavljanja suđenja (ne bis in idem), za isto delo.

Tako je, jer u Poljskoj nije ni bilo suđenja. To je bila procesna odluka, ne suđenje, a na njih se ne primenjuje to načelo.

Nije li Nemačka baš tome pokušala da doskoči novom tužbom i optužnom kvalifikacijom – eventualnim poravnanjem i odbrane i suda po već uspelom pristupu iz Poljske?

Sasvim je sigurno da je pokušala i to – anticipirati metodu odbrane. Međutim, mislim da je taj potez primarno usmeren na onemogućavanje ponavljanja situacije kakva se dogodila u Italiji. Poznato vam je da je jedan od navodnih saučesnika sabotaže priveden u Italiji prošle godine, te izručen Nemačkoj. Optužba za sabotažu tek tad je zamenjena optužbom za ratni zločin, pa mu je pozicija dramatično pogoršana. Ipak postoji načelo specijaliteta koje se time dovodi u pitanje.

Da se izručenoj osobi sudi po kvalifikacijama pre izručenja? Oko toga se slučaja i danas vodi burna rasprava?

Jasno, budući da to načelo propisuje da se optuženom ne može suditi za nešto što nije bilo u predmetu već kad je zahtevano njegovo izručenje. Zbog toga se danas intenzivno propituje primena tog načela u okviru procedure evropskog naloga za hapšenje.

Je li vaš klijent angažovao i branioce u Nemačkoj, s obzirom na to da po izmenama propisa za evropski nalog za hapšenje, otprije nekoliko godina, ima pravo na „dvostruku odbranu“?

Nisam siguran, pravo da vam kažem, jer nisam to ni proveravao. Zato što nama ovde to nije naročito važno. Jednostavno, ovde smo u potpunosti vezani za hrvatske propise i hrvatski pogled na nalog za hapšenje, bez ikakvim poveznica s nemačkim kontekstom. Naravno, pritom govorim o pravosudnoj proceduri koja ostaje unutrašnje hrvatsko pitanje, dok su politički odnosi između dve države, Hrvatske i Nemačke u ovom primeru, nešto sasvim drugo.

Poljska je iskazala naklonost Žuravljovu, a možda je imao i sreće što se o njemu odlučivalo pre novog pogoršanja odnosa na relaciji Poljska-Ukrajina. A naivno bi bilo poricati, bez obzira na načelnu odvojenost sudstva i politike, to da potonja itekako vrši svoj uticaj na takva stajališta i odluke?

Pa jest, generalno govoreći, činjenica je da se tu u prvom redu donose političke odluke. S druge strane, pokušavamo da se držimo prava i zakona, iako svi znamo koliko je to politički osetljivo pitanje i postupak. Politika će na sve ovo budno paziti, ali nije na meni da procenjujem odnose u tom domenu. Ili u najmanju ruku ne bih o tome govorio javno. Ne više od toga da smatram kako sve ovo mora ostati ponajprije u domeni pravosuđa, s obzirom na podelu vlasti, ali i da sam svestan toga kako će se ovakvo pitanje teško rešiti bez razumevanja političkih vlasti.

Kakvu pravnu situaciju stvara činjenica da članice EU imaju evropski nalog za hapšenje kao jedini oblik međunarodne pravosudne saradnje, ali svaka od njih donosi svoj sud o svakom pojedinačnom izdatom nalogu? Uostalom, niti političke pozicije tih zemalja nisu lako uporedive pa npr. međuzavisnosti Hrvatske i Poljske prema Nemačkoj nipošto nisu jednake.

Što se tiče pravosuđa, nije ta forma specijalno ni dobra ni loša, a jedina je moguća. Da je postavljeno ikako drugačije, zadiralo bi u pravosudni suverenitet pojedinačnih nacionalnih država. Ovako se postiže veća praktičnost sistema uz minimum nepoželjnih efekata. Ipak, primera sličnom ovom, gde se štošta zakomplikovalo, ima jako malo, i neće se lako ponavljati. To je, dakle, izuzetna retkost među hiljadama naloga za hapšenje godišnje. A slažem se s tim da Hrvatska u realnosti ne može preduzimati sve ono što može Poljska, jer je politički slabija. Ne znam hoće li se to odraziti na ovaj slučaj.

Jeste li tim povodom u kontaktu s Ukrajinom, ima li pomoći s te strane?

O tome ne mogu da govorim. Ipak ne bih to komentarisao, nismo u mogućnosti.

BONUS VIDEO: