Иза неочекиваног потеза Париза, према „Financial Timesu“, могла би да стоји потпуно друга прича – покушај да се из Азербејџана ослободе притворени француски држављани.
Француска се тако придружила Словачкој, која је већ тражила да Усманов буде уклоњен са европске „црне листе“.
Због недостатка једногласности свих 27 чланица, амбасадори ЕУ нису успели да постигну договор о уобичајеном продужењу режима санкција.
Да постојеће мере не би истекле, договорено је привремено решење – продужене су за свега седам дана, до 22. септембра.
Фото: Depositphotos/psychoshadow
Зашто Француска тражи скидање Усманова?
Француски потез изазвао је посебну пажњу јер Париз до сада није био међу чланицама које су инсистирале на ублажавању санкција руским бизнисменима.
Прочитајте још
Према „Financial Timesu“, Француска покушава да обезбеди ослобађање неколико својих држављана који се налазе у Азербејџану, а питање Усманова појавило се у оквиру тих разговора.
Један европски дипломата описао је француски захтев као „запањујући“, док су поједини званичници изразили бојазан да би такав потез могао да створи опасан преседан.
Париз није јавно потврдио постојање договора са Бакуом.
Француски дипломатски извор навео је да земља има „специфичан национални безбедносни интерес“ и да жели позитивно да одговори међународним партнерима који су јој се обратили у вези са Усмановом.
Истовремено је поручено да Француска остаје посвећена подршци Украјини и притиску на Русију.
Скоро 3.000 имена зависе од договора
Спор је далеко већи од судбине једног милијардера.
Режим индивидуалних санкција обухвата готово 3.000 физичких и правних лица, а за његово продужење потребна је сагласност свих држава чланица.
Француска и Словачка нису пристале на планирано продужење без решавања питања Усманова, због чега је читав пакет привремено продужен само за недељу дана.
Већина осталих чланица, према доступним информацијама, противи се његовом уклањању са листе.
Словачка тражи и скидање Фридмана
Спор није почео са Француском.
Словачка већ дуже време тражи укидање санкција Усманову, али и руском милијардеру Михаилу Фридману.
Француска се придружила захтеву који се односи на Усманова, али не и на Фридмана.
Таква ситуација отвара додатни проблем за Брисел: уколико једна чланица услови свој пристанак уклањањем одређене особе са листе, и друге земље могу да поставе сопствене захтеве.
Управо због тога део дипломата страхује да би преговори о појединачним именима могли да угрозе читав механизам продужења санкција.
Ко је Алишер Усманов?
Алишер Усманов је руско-узбечки милијардер који је богатство стекао пословањем у металургији, рударству, телекомуникацијама, технологији и медијима.
Европска унија увела му је санкције у фебруару 2022. године.
Брисел је своју одлуку образложио његовим наводно блиским везама са руским државним врхом и положајем у секторима који обезбеђују значајне приходе руској држави.
Усманов оспорава образложења на којима су санкције засноване и против мера се бори и пред европским судовима.
Какве везе са свим тим има Азербејџан?
Односи Париза и Бакуа последњих година озбиљно су нарушени, између осталог и због француске подршке Јерменији и спорова око Нагорно-Карабаха.
Неколико француских држављана налази се у притвору у Азербејџану, а управо је њихово ослобађање, према изворима FT-а, један од разлога због којих се питање Усманова сада појавило на преговарачком столу.
Званична потврда да је Баку формално условио ослобађање Француза укидањем санкција Усманову за сада није објављена.
Санкције постале део много ширег спора
Због тога је случај прерастао питање једног имена на европској листи.
Пред чланицама ЕУ сада је и питање да ли санкције уведене у контексту сукоба у Украјини могу да постану средство за решавање потпуно одвојених билатералних спорова.
Истовремено, случај поново показује колики утицај свака појединачна чланица има када се одлуке доносе једногласно.
За сада је пронађено само привремено решење: санкције остају на снази до 22. септембра, а Усманов остаје на листи док европске дипломате покушавају да пронађу компромис.