Tramp gura Island ka EU: "Verovatno smo mi sledeći“

Tramp je ranije ove godine više puta govorio o preuzimanju Grenlanda, a pritom je u nekoliko navrata pogrešno pomenuo Island. To je u zemlji od oko 400.000 stanovnika izazvalo dodatnu zabrinutost i ubrzalo raspisivanje referenduma, piše „AP“.

Književnica Hildur Knutsdotir, koja će glasati za nastavak pregovora sa EU, smatra da su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama postali znatno nepredvidljiviji.

– Više zapravo ne možemo da verujemo SAD. Tramp se nije šalio sa Grenlandom. Ovde je bilo mnogo straha jer, ako silom uzme Grenland, verovatno smo mi sledeći – rekla je ona.

U središtu rasprave su suverenitet i ribarstvo

Island već učestvuje na jedinstvenom tržištu EU kroz Evropski ekonomski prostor, deo je Šengena i članica je NATO-a.

Protivnici članstva smatraju da zemlja već uživa većinu koristi evropskih integracija, a da pritom ne mora da se odrekne dela svoje samostalnosti.

– Nezavisnost Islanda je najdragoceniji resurs koji imamo. Mogućnost da donosite sopstvene zakone i sami odlučujete kako će stvari funkcionisati je ključna – rekao je Haraldur Olafson, predsednik evroskeptične grupe „Heimssýn“.

Zagovornici članstva tvrde suprotno i smatraju da bi, u sve nestabilnijem svetu, upravo ostanak van Evropske unije mogao da predstavlja pretnju suverenitetu zemlje.

Ribolovna prava mogu da budu presudna

Jedno od najosetljivijih pitanja je ribarstvo, koje vekovima predstavlja važan deo islandske privrede i nacionalnog identiteta.

Protivnici članstva strahuju da bi Island morao da prihvati zajedničku ribarstvenu politiku EU i otvori svoje bogate ribolovne zone flotama drugih država članica.

Ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir, koja podržava članstvo, tvrdi da Island neće pristati na sporazum kojim bi izgubio kontrolu nad svojim ribarstvom.

– Mi smo supersila kada je reč o ribarstvu. Nećemo potpisati nikakav sporazum koji neće potvrditi naš suverenitet i potpunu kontrolu nad ribarstvom – rekla je ona.

Predstavnici ribarske industrije, međutim, upozoravaju da bi trajno izuzeće Islanda iz zajedničke ribarstvene politike EU predstavljalo presedan i da nema garancija da bi Rejkjavik uspeo da izbori takav ustupak.

Pregovori zaustavljeni 2013. godine

Island je prvi put podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine, nakon sloma bankarskog sektora tokom globalne finansijske krize.

Pregovori su zaustavljeni 2013. nakon dolaska vlade desnog centra, a proces je formalno okončan 2015. godine.

Građani u subotu neće direktno odlučivati o ulasku Islanda u EU, već isključivo o tome da li treba ponovo otvoriti pristupne pregovore.

Ukoliko većina bude protiv, pitanje će za sada biti zatvoreno. Ukoliko većina glasa za, usledili bi višegodišnji pregovori sa Evropskom komisijom, nakon kojih bi građani na novom referendumu konačno odlučivali o članstvu.

Trampove izjave ubrzale referendum

Vlada premijerke Kristrun Frostadotir prvobitno je planirala da referendum održi do sledeće godine, ali je termin pomeren nakon ponovljenih Trampovih izjava o Grenlandu.

Američki „State Department“ uveravao je islandske zvaničnike da je Tramp, kada je nekoliko puta pomenuo Island, zapravo mislio na Grenland.

Dodatne reakcije izazvao je i novi američki ambasador u Rejkjaviku Vilijam Long, koji se ranije našalio da će Island postati 52. američka savezna država, a on njen guverner.

Long se kasnije izvinio zbog te izjave, ali su hiljade Islanđana potpisale peticiju protiv njegovog imenovanja.

(AR)