Šefica AfD-a: Nemačka izlazi iz Šengena, zatvaramo granice

Vajdel je to izjavila u letnjem intervjuu za "ZDF", emitovanom u nedelju.

– Nemačkoj je pre uvođenja evra bilo znatno bolje – rekla je Vajdel, tvrdeći da je zajednička evropska valuta oslabila nemačku privredu i smanjila bogatstvo domaćinstava.

Zatvorićemo granice i izaći iz Šengena

Govoreći o migracijama, Vajdel je najavila zatvaranje nemačkih granica i izlazak zemlje iz Šengenskog prostora.

– Zatvorićemo ih i izaći ćemo iz Šengena – poručila je.

Založila se i za veći broj deportacija i restriktivniju politiku dodeljivanja državljanstva, uključujući povratak Sirijaca kojima više ne važi status zaštite.

Vajdel je istovremeno kritikovala CDU kancelara Fridriha Merca i ministra finansija iz SPD-a Larsa Klingbajla, a ponovo je napala CDU zbog odbijanja saradnje sa AfD-om.

– Vladaćemo u prvim saveznim pokrajinama. A vladaćemo i na saveznom nivou – poručila je.

AfD snažan u anketama

AfD uoči izbora 6. septembra u Saksoniji-Anhalt, prema navedenom istraživanju, ima podršku veću od 40 odsto birača.

Na nacionalnom nivou istraživanje „Forschungsgruppe Wahlen“ daje AfD-u 27 odsto podrške, dok je CDU na 22 odsto. Najnoviji „ZDF Politbarometer“ takođe pokazuje snažnu poziciju AfD-a uoči septembarskih izbora u istočnim saveznim pokrajinama.

Vajdel se ponovo usprotivila planiranoj zabrani prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i merama usmerenim na smanjivanje posledica klimatskih promena.

Šta je AfD?

Alternativa za Nemačku osnovana je 2013. godine kao evroskeptična stranka koja se protivila politici finansijskog spasavanja zaduženih članica evrozone.

Nakon migrantske krize 2015. godine stranka se značajno pomerila udesno, a među glavne političke teme postavila je protivljenje masovnoj imigraciji i kritički odnos prema Evropskoj uniji.

Na prevremenim saveznim izborima u februaru 2025. AfD je osvojio 20,8 odsto glasova, dvostruko više nego 2021. godine, i završio na drugom mestu iza CDU-a. Sa 152 poslanika postao je najveća opoziciona stranka u Bundestagu.

Druge vodeće nemačke stranke do sada su odbijale koalicionu saradnju sa AfD-om, održavajući takozvani politički „vatrozid“ prema toj stranci.

Nemački Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV) u maju 2025. označio je AfD kao potvrđeno desnoekstremističku stranku.

Međutim, Upravni sud u Kelnu u februaru ove godine privremeno je zabranio BfV-u da AfD tako označava i tretira dok ne bude doneta odluka u glavnom sudskom postupku. Sud je naveo da i dalje postoji snažna sumnja u protivustavne težnje unutar stranke, ali da za sada nije dovoljno utvrđeno da one karakterišu AfD u celini.

Ko je Alis Vajdel?

Alis Vajdel (47) jedna je od dvoje kopredsednika AfD-a na saveznom nivou, zajedno sa Tinom Hrupalom, a od 2017. godine predvodi i poslanički klub stranke u Bundestagu.

AfD-u se pridružila 2013. godine, kada je stranka i osnovana.

Po struci je ekonomista. Studirala je ekonomiju i poslovnu ekonomiju i doktorirala, a pre ulaska u politiku radila je, između ostalog, za „Goldman Sachs“ i „Allianz Global Investors“. Više godina provela je u Aziji, pre svega u Kini, i govori mandarinski.

Na izborima 2025. godine bila je prva kandidatkinja za kancelara u istoriji AfD-a. Pod njenim vođstvom stranka je ostvarila najbolji rezultat na saveznim izborima od osnivanja, osvojivši više od deset miliona glasova.

Vajdel se privatnim životom razlikuje od tradicionalnog profila stranke, čiji predstavnici često ističu konzervativne porodične vrednosti. Živi u istopolnoj zajednici i sa partnerkom poreklom sa Šri Lanke odgaja dvojicu sinova.

(Index.hr)