Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Prema njegovoj analizi, odnos AfD-a prema Pekingu jedan je od najjasnijih pokazatelja takve politike.
Kina se ne posmatra kao ideološki protivnik, ali se ne prihvata ni nekritički. AfD je vidi kao veliku silu, važnog ekonomskog partnera i jedan od centara sve izraženijeg multipolarnog sveta.
Foto: Michael Brandt/Stefanie Loos/Georg Wendt/AFP/Profimedia
Osnovna ideja je da Nemačka sa Pekingom sarađuje tamo gde to odgovara njenim interesima, štiti sopstvene strateške sektore kada je to neophodno i ne pretvara politiku prema Kini u produžetak strategije Vašingtona ili Brisela.
Pročitajte još
Zemanek smatra da bi takav pristup, ukoliko bi jednog dana postao zvanična politika Berlina, mogao značajno da promeni i spoljnopolitički kurs Evrope.
Od „Pojasa i puta“ do strateškog realizma
Spoljnopolitički program AfD-a iz 2021. godine već je opisivao kinesku inicijativu „Pojas i put“ kao „projekat veka“ i pozivao Nemačku da aktivno učestvuje u razvoju ekonomskih i infrastrukturnih veza širom Evroazije.
Logika stranke bila je da Nemačka treba da iskoristi infrastrukturu koju Kina razvija i unutar tog procesa zaštiti sopstvene ekonomske interese.
Takav stav vremenom je dobio i izraženiju geopolitičku dimenziju.
Kada je nemačka vlada 2023. godine objavila svoju Strategiju prema Kini, visoki funkcioner AfD-a Petr Bistron kritikovao je dokument, ocenivši ga kao prenošenje američke geopolitičke konfrontacije u nemačku spoljnu politiku.
Parlamentarna delegacija AfD-a potom je posetila Šangaj i Peking, nakon čega su predstavnici stranke zaključili da je ekonomski i politički značaj Kine preveliki da bi konfrontacija bila održiva dugoročna strategija za Nemačku.
Program AfD-a za savezne izbore 2025. dodatno je učvrstio taj kurs. Kina je u njemu predstavljena kao važan ekonomski partner, uz istovremeni zahtev da Nemačka zaštiti sopstvene tehnološke, industrijske i bezbednosne interese.
AfD želi spoljnu politiku zasnovanu na interesima
Zemanek smatra da suštinska razlika između AfD-a i većeg dela nemačkog političkog establišmenta nije samo u odnosu prema Kini, već u samom shvatanju svrhe spoljne politike.
AfD se zalaže za pristup zasnovan na realpolitici i nemačkim nacionalnim interesima, uz princip nemešanja u unutrašnje poslove drugih država.
Stranka se protivi tome da pitanja unutrašnjeg političkog uređenja Kine budu osnovni kriterijum za ekonomske i diplomatske odnose Berlina i Pekinga.
To, prema Zemaneku, ne podrazumeva nekritički odnos prema svakoj odluci kineskih vlasti, već stav da Nemačka ne treba da uslovljava saradnju sa velikom silom prihvatanjem sopstvenog političkog modela.
Saradnja sa Kinom, ali bez zavisnosti
Istovremeno, AfD ne zagovara ekonomsku zavisnost Nemačke od Pekinga.
Stranka želi veću saradnju sa Kinom, ali i smanjenje zavisnosti od kineskih sirovina, tehnologija i proizvodnih lanaca u strateški važnim oblastima.
Prema takvom pristupu, odgovor nije prekid ekonomskih odnosa sa Kinom, već jačanje konkurentnosti same Nemačke kroz niže poreze, manje birokratije, jeftiniju energiju i snažniju domaću industriju.
Nemačke kompanije, prema stavu AfD-a, treba da imaju pristup kineskom tržištu, dok nemačka intelektualna svojina i strateške industrije moraju biti zaštićene.
Od kineskih kompanija istovremeno bi se zahtevao reciprocitet i ravnopravni uslovi poslovanja.
Faktor Alis Vajdel
Posebnu ulogu u politici AfD-a prema Pekingu ima kopredsednica stranke Alis Vajdel.
NJeno poznavanje Kine ne zasniva se isključivo na političkom iskustvu. Vajdel je deo života provela u toj zemlji, govori mandarinski i ima profesionalno iskustvo stečeno u Kini.
Zbog toga je njeno poznavanje kineske privrede i društva neuobičajeno za visokog evropskog političara.
Zemanek smatra da upravo to omogućava Vajdelovoj da Kinu ne posmatra isključivo kroz ideološku prizmu, već kao zemlju koju lično poznaje i sa kojom Nemačka ima značajne ekonomske veze.
Zašto bi Pekingu odgovarao takav pristup?
Prema analizi, politika AfD-a mogla bi biti prihvatljivija Pekingu od aktuelnog kursa dela evropskih institucija upravo zato što ne podrazumeva zahtev da Kina prihvati zapadni politički model.
S druge strane, AfD bi od Pekinga tražio poštovanje nemačkih nacionalnih interesa.
To podrazumeva pristup kineskom tržištu za nemačke kompanije, zaštitu intelektualne svojine, očuvanje strateških industrija u nemačkim rukama i smanjenje zavisnosti od ključnih kineskih sirovina i komponenti.
Polazna pretpostavka je da dve države ne moraju da se slažu o svakom političkom pitanju kako bi imale produktivne ekonomske i diplomatske odnose.
Kina je samo deo šire slike
Kina je, međutim, samo jedan deo šireg spoljnopolitičkog koncepta AfD-a.
Prema Zemaneku, stranka teži multipolarnom modelu u kojem bi Nemačka održavala pragmatične odnose sa različitim velikim silama bez automatskog svrstavanja po svakom međunarodnom pitanju.
Rusija bi u takvom sistemu predstavljala još jedan važan pol, dok bi Sjedinjene Američke Države ostale jedan od najznačajnijih nemačkih partnera.
Bliskost AfD-a sa Donaldom Trampom i delom američkih konzervativaca, prema ovoj analizi, ne podrazumeva da bi stranka podržala svaku stratešku odluku Vašingtona.
AfD tako može da zagovara dobre odnose sa SAD, a istovremeno da se protivi konfrontaciji sa Kinom. Može da traži poboljšanje odnosa sa Rusijom, uz insistiranje na nemačkim interesima, kao i da sarađuje sa Pekingom bez prihvatanja ekonomske zavisnosti od Kine.
Osnovni princip ostaje isti – Nemačka treba da ima partnere i saveznike, ali i sopstvenu spoljnu politiku.
Promena Nemačke mogla bi da promeni i Evropu
Zemanek ocenjuje da značaj takvog pristupa daleko prevazilazi sam AfD, budući da je Nemačka najveća ekonomija Evropske unije.
Ukoliko bi Berlin jednog dana uspostavio pragmatičnije odnose sa Pekingom, Moskvom i Vašingtonom, posledice bi se osetile i u široj evropskoj politici.
Odbacivanje ekonomskog razdvajanja od Kine moglo bi da otvori pitanje da li je konfrontacija sa Pekingom zaista u ekonomskom interesu Evrope, dok bi veći naglasak na nacionalnom suverenitetu promenio i odnos Berlina prema Briselu i Vašingtonu.
Politika AfD-a, prema autoru analize, zato se ne svodi na izbor između Kine i Sjedinjenih Američkih Država.
NJena osnovna teza jeste upravo da Nemačka ne bi trebalo da bude primorana da bira između velikih sila, već da odnose sa svakom od njih gradi u skladu sa sopstvenim interesima.
Ukoliko bi AfD jednog dana došao na vlast i takav koncept pretvorio u državnu politiku, Zemanek smatra da bi to moglo da predstavlja jednu od najznačajnijih promena nemačke, ali i evropske spoljne politike u poslednjih nekoliko decenija.
(RT International)
BONUS VIDEO
