Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Према његовој анализи, однос AfD-а према Пекингу један је од најјаснијих показатеља такве политике.
Кина се не посматра као идеолошки противник, али се не прихвата ни некритички. AfD је види као велику силу, важног економског партнера и један од центара све израженијег мултиполарног света.
Фото: Michael Brandt/Stefanie Loos/Georg Wendt/AFP/Profimedia
Основна идеја је да Немачка са Пекингом сарађује тамо где то одговара њеним интересима, штити сопствене стратешке секторе када је то неопходно и не претвара политику према Кини у продужетак стратегије Вашингтона или Брисела.
Прочитајте још
Земанек сматра да би такав приступ, уколико би једног дана постао званична политика Берлина, могао значајно да промени и спољнополитички курс Европе.
Од „Појаса и пута“ до стратешког реализма
Спољнополитички програм AfD-а из 2021. године већ је описивао кинеску иницијативу „Појас и пут“ као „пројекат века“ и позивао Немачку да активно учествује у развоју економских и инфраструктурних веза широм Евроазије.
Логика странке била је да Немачка треба да искористи инфраструктуру коју Кина развија и унутар тог процеса заштити сопствене економске интересе.
Такав став временом је добио и израженију геополитичку димензију.
Када је немачка влада 2023. године објавила своју Стратегију према Кини, високи функционер AfD-а Петр Бистрон критиковао је документ, оценивши га као преношење америчке геополитичке конфронтације у немачку спољну политику.
Парламентарна делегација AfD-а потом је посетила Шангај и Пекинг, након чега су представници странке закључили да је економски и политички значај Кине превелики да би конфронтација била одржива дугорочна стратегија за Немачку.
Програм AfD-а за савезне изборе 2025. додатно је учврстио тај курс. Кина је у њему представљена као важан економски партнер, уз истовремени захтев да Немачка заштити сопствене технолошке, индустријске и безбедносне интересе.
AfD жели спољну политику засновану на интересима
Земанек сматра да суштинска разлика између AfD-а и већег дела немачког политичког естаблишмента није само у односу према Кини, већ у самом схватању сврхе спољне политике.
AfD се залаже за приступ заснован на реалполитици и немачким националним интересима, уз принцип немешања у унутрашње послове других држава.
Странка се противи томе да питања унутрашњег политичког уређења Кине буду основни критеријум за економске и дипломатске односе Берлина и Пекинга.
То, према Земанеку, не подразумева некритички однос према свакој одлуци кинеских власти, већ став да Немачка не треба да условљава сарадњу са великом силом прихватањем сопственог политичког модела.
Сарадња са Кином, али без зависности
Истовремено, AfD не заговара економску зависност Немачке од Пекинга.
Странка жели већу сарадњу са Кином, али и смањење зависности од кинеских сировина, технологија и производних ланаца у стратешки важним областима.
Према таквом приступу, одговор није прекид економских односа са Кином, већ јачање конкурентности саме Немачке кроз ниже порезе, мање бирократије, јефтинију енергију и снажнију домаћу индустрију.
Немачке компаније, према ставу AfD-а, треба да имају приступ кинеском тржишту, док немачка интелектуална својина и стратешке индустрије морају бити заштићене.
Од кинеских компанија истовремено би се захтевао реципроцитет и равноправни услови пословања.
Фактор Алис Вајдел
Посебну улогу у политици AfD-а према Пекингу има копредседница странке Алис Вајдел.
Њено познавање Кине не заснива се искључиво на политичком искуству. Вајдел је део живота провела у тој земљи, говори мандарински и има професионално искуство стечено у Кини.
Због тога је њено познавање кинеске привреде и друштва неуобичајено за високог европског политичара.
Земанек сматра да управо то омогућава Вајделовој да Кину не посматра искључиво кроз идеолошку призму, већ као земљу коју лично познаје и са којом Немачка има значајне економске везе.
Зашто би Пекингу одговарао такав приступ?
Према анализи, политика AfD-а могла би бити прихватљивија Пекингу од актуелног курса дела европских институција управо зато што не подразумева захтев да Кина прихвати западни политички модел.
С друге стране, AfD би од Пекинга тражио поштовање немачких националних интереса.
То подразумева приступ кинеском тржишту за немачке компаније, заштиту интелектуалне својине, очување стратешких индустрија у немачким рукама и смањење зависности од кључних кинеских сировина и компоненти.
Полазна претпоставка је да две државе не морају да се слажу о сваком политичком питању како би имале продуктивне економске и дипломатске односе.
Кина је само део шире слике
Кина је, међутим, само један део ширег спољнополитичког концепта AfD-а.
Према Земанеку, странка тежи мултиполарном моделу у којем би Немачка одржавала прагматичне односе са различитим великим силама без аутоматског сврставања по сваком међународном питању.
Русија би у таквом систему представљала још један важан пол, док би Сједињене Америчке Државе остале један од најзначајнијих немачких партнера.
Блискост AfD-а са Доналдом Трампом и делом америчких конзервативаца, према овој анализи, не подразумева да би странка подржала сваку стратешку одлуку Вашингтона.
AfD тако може да заговара добре односе са САД, а истовремено да се противи конфронтацији са Кином. Може да тражи побољшање односа са Русијом, уз инсистирање на немачким интересима, као и да сарађује са Пекингом без прихватања економске зависности од Кине.
Основни принцип остаје исти – Немачка треба да има партнере и савезнике, али и сопствену спољну политику.
Промена Немачке могла би да промени и Европу
Земанек оцењује да значај таквог приступа далеко превазилази сам AfD, будући да је Немачка највећа економија Европске уније.
Уколико би Берлин једног дана успоставио прагматичније односе са Пекингом, Москвом и Вашингтоном, последице би се осетиле и у широј европској политици.
Одбацивање економског раздвајања од Кине могло би да отвори питање да ли је конфронтација са Пекингом заиста у економском интересу Европе, док би већи нагласак на националном суверенитету променио и однос Берлина према Бриселу и Вашингтону.
Политика AfD-а, према аутору анализе, зато се не своди на избор између Кине и Сједињених Америчких Држава.
Њена основна теза јесте управо да Немачка не би требало да буде приморана да бира између великих сила, већ да односе са сваком од њих гради у складу са сопственим интересима.
Уколико би AfD једног дана дошао на власт и такав концепт претворио у државну политику, Земанек сматра да би то могло да представља једну од најзначајнијих промена немачке, али и европске спољне политике у последњих неколико деценија.
(RT International)
БОНУС ВИДЕО
