"Najopasniji čovek Nemačke" na korak od vlasti

Izbori 6. septembra istorijski su jer bi mogli da probiju takozvani „Brandmauer“, političku barijeru prema „AfD“-u koju su dosad održavale ostale velike nemačke stranke.

Pobeda bi prvi put otvorila mogućnost da „AfD“ preuzme vlast u jednoj saveznoj pokrajini, a osvajanje apsolutne većine mandata omogućilo bi mu da sam formira vladu. Takav scenario je trenutno moguć jer bi „AfD“-u rezultat od oko 41 do 43 odsto, uz ispadanje manjih stranaka iz parlamenta, mogao da bude dovoljan za većinu.

BloombergAdria.com

Radikalne mere

Takva pobeda mogla bi ozbiljno da promeni nemačku politiku. „AfD“ je stranka koju veliki deo nemačke javnosti doživljava kao krajnje desničarsku, a njeni članovi su više puta izazivali kontroverze odnosom prema nacističkoj prošlosti. Ogranak „AfD“-a u Saksoniji-Anhaltu nemačka Služba za zaštitu ustava klasifikovala je kao potvrđeno desno-ekstremističku organizaciju.

Istovremeno, savezna kopredsednica stranke Alis Vajdel zagovara izlazak iz evrozone i Šengena, kao i znatno strožu migracionu politiku. Deo toga treba posmatrati i kao političku poruku biračima, a neke poteze bilo bi veoma teško sprovesti, ali činjenica da se o takvim idejama ozbiljno govori pokazuje koliko bi Nemačka mogla da se promeni.

Kako piše nemački portal „The Local“, „AfD“-ov stodnevni program za Saksoniju-Anhalt poziva na deportacije „od prvog minuta“, proširenje pritvorskih centara za deportacije i stvaranje posebnih odeljenja za decu migranata. Program takođe poziva na uklanjanje zastava duginih boja iz škola, promovisanje nemačkih nacionalnih simbola i formiranje parlamentarnog odbora za istragu politike iz doba koronavirusa.

Ko je Ulrih Zigmund?

Ulrih Zigmund rođen je 25. oktobra 1990. u Havelbergu u Saksoniji-Anhaltu. Po struci je trgovac u veleprodaji i spoljnoj trgovini, a potom je studirao poslovnu psihologiju i poslovnu administraciju, gde je stekao diplomu. Pre ulaska u visoku politiku radio je u veleprodaji i na poslovima prodaje u jednoj berlinskoj očnoj klinici, a od 2014. godine vodi sopstveni posao u oblasti marketinga.

U politiku je ušao još 2008. kao član „CDU“-a, ali je šest godina kasnije prešao u „AfD“, između ostalog i zbog neslaganja sa politikom evrozone. U pokrajinski parlament Saksonije-Anhalta prvi put je ušao 2016, a mandat je ponovo osvojio 2021. godine.

Od 2022. jedan je od lidera poslaničke grupe „AfD“-a u pokrajinskom parlamentu. Zigmund kaže da mu je idol Oto fon Bizmark. Portret takozvanog „gvozdenog kancelara“ visi u njegovoj kancelariji u Magdeburgu, piše „Index.hr“.

Kontroverzne izjave i sporni pozdrav

Na skupovima „AfD“-a koristi uzvik „Sieg!“, na koji okupljeni odgovaraju „Mund!“. Reč je o igri reči izvedenoj iz njegovog prezimena koja neizbežno podseća na „Sieg Heil“, nacistički pozdrav. Zigmund je branio takav način skandiranja i kritikovao nemačka ograničenja upotrebe nacističkih parola, poručujući da ne želi „jezičku policiju“.

Još direktniji je bio kada su ga pitali o Holokaustu. Na pitanje da li su zločini počinjeni tokom Holokausta najgori zločini u istoriji, rekao je da je takvo tumačenje „pretežno i potpuno odvojeno od stvarnosti“, dok je u drugoj izjavi naveo da to ne može da proceni jer „ne može da obuhvati celo čovečanstvo“.

Veze sa krajnjom desnicom

Zigmundova povezanost sa krajnjom desnicom nije ostala samo na kontroverznim izjavama. U novembru 2023. učestvovao je na sastanku u Potsdamu na kom su se okupili političari „AfD“-a i predstavnici krajnje desnice, među kojima i Austrijanac Martin Zelner, jedan od vodećih ljudi Identitarnog pokreta.

Razgovaralo se o takozvanoj „remigraciji“, konceptu krajnje desnice koji počiva na ideji zamene domaćeg stanovništva migrantskim stanovništvom i zagovara povratak velikog broja migranata u zemlje porekla.

Prema istraživanju portala „Correctiv“, Zigmund je u Potsdamu izneo i konkretne planove za Saksoniju-Anhalt. Govorio je da izgled ulica mora da se promeni „u vrlo kratkom roku“, da treba „pritisnuti strane restorane“ i da bi život u pokrajini za „tu klijentelu trebalo učiniti što neprivlačnijim“.

Zigmund je demantovao optužbe protiv sebe. Nije komentarisao koncept „remigracije“, ali je jasno stavio do znanja da ne namerava da „ilegalno deportuje ljude“.

Zbog učešća na tom sastanku, 2024. godine je smenjen sa mesta predsednika jednog odbora u pokrajinskom parlamentu, ali je evidentno da ga ta smena nije politički zaustavila.

Ekstremistička prošlost saradnika

Prema izveštajima „Der Spiegel“-a, nekoliko ljudi koji danas sarađuju sa Zigmundom ima prošlost u ekstremističkim organizacijama. Među njima su bivši članovi „Heimattreue Deutsche Jugend“ („HDJ“), neonacističke omladinske organizacije koja je u Nemačkoj zabranjena 2009. godine zbog ideoloških veza sa nacionalsocijalizmom.

Ne čudi stoga što je, prema istraživanju „Institut für neue soziale Antworten“ („INSA“) za „Bild“, 47 odsto ispitanika Ulriha Zigmunda ocenilo kao pretnju po demokratiju, dok se 35 odsto sa tim nije složilo.

„Der Spiegel“ ga nazvao „najopasnijim čovekom Nemačke“

NJegova popularnost na društvenim mrežama pokazuje da dobar deo birača u njemu ne vidi pretnju, već političara koji govori ono što drugi ne žele da kažu.

Zigmund je veliki deo svoje popularnosti izgradio na „TikTok“-u, gde ima više od 700.000 pratilaca. NJegovi snimci su često veoma kratki i direktni, a bave se temama poput migracija, bezbednosti i svakodnevnih problema građana, pri čemu odgovornost za probleme u Nemačkoj uglavnom pripisuje etabliranim strankama i migrantskoj politici.

Kada ga je časopis „Der Spiegel“ nedavno na naslovnoj strani nazvao „najopasnijim čovekom Nemačke“, Zigmund je na svom „TikTok“ kanalu objavio snimke na kojima potpisuje i deli primerke tog magazina.

Šta bi pobeda „AfD“-a značila za bezbednosne službe?

Sada sve zavisi od birača u Saksoniji-Anhaltu. Ako „AfD“ osvoji većinu, dogodilo bi se nešto nezabeleženo od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. godine, jer bi krajnja desnica prvi put preuzela vlast u jednoj nemačkoj saveznoj pokrajini.

A takva pobeda ne bi bila važna samo zbog političkog presedana. Stručnjaci upozoravaju da bi „AfD“ preuzimanjem pokrajinske vlasti dobio i kontrolu nad policijom i bezbednosnim službama u Saksoniji-Anhaltu. To bi otvorilo pitanje razmene najosetljivijih podataka sa Berlinom i drugim pokrajinama, tim pre što bi stranka dobila politički nadzor nad službom koja je upravo „AfD“ proglasila desno-ekstremističkom.

Jerg Miler, bivši šef službe za zaštitu ustavnog poretka u Brandenburgu, za „Tagesspiegel“ upozorava da bi to bio „najgori mogući scenario“ za nemačke bezbednosne službe.

– To bi bio najgori mogući scenario – upozorio je Miler.

Prema njegovim rečima, ministar bi imao pristup poverljivim dosijeima, uključujući podatke o doušnicima i informacije koje bezbednosne službe prikupljaju o samom „AfD“-u.

(Index.hr)

BONUS VIDEO